@@DRveterinar Нисмо далеко, ја сам изнад преко брда. Запамтио сам такав огртач, изаткан од вуне, боја бордо, мислим да се звао зубун. Није га нико носио, већ је сачуван из прошлих времена.
@@xy-mq3in Taj ogrtač se zove japundža ili džoka....zavisi kako u kom selu. Sašiven je od crvenog sukna i ukrašen crnim vunenim gajtanima. Imali su ga samo gazdinski sinovi...Ja sam uspeo da pronađem dva komada. Pozdrav od Dalibora. 😉
Када се изводе изворне пјесме онда се мора пјесма изводити изворно. Стара рашка прича ијеаквицу, а не сам себи уништавати баштину државном накарадном екавизацијом. Како би било да ми ијекавци све пјесме из источне Србије насилно поијекавизујемо и изводимо ? наравно да би накарадно звучале, то се осјети и овдје. Или пјсме изводите како Бог заповиједа, или се не примајте посла. Поздрав, послушајте много хвала. ru-vid.com/video/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r-OAqjfUVtI.html
@@janakolasinac1686 То се зове државно уништење ијекавице које је осмишљено у Београду прије 200 година. С тиме ћете добити да ће средњовијековни Срби постати Хрвати или Бошњаци. Само наставите тако, биће мјеста за плакање на новим поразима као и до сада.
Evo da kažem i ja par reči kao autor ove scenske adaptacije (koreografije) igara i pesama okoline varošice Raške (piše Igre i pesme okoline Raške). Rodio sam se u varošici Raški i odrastao sam u varošici Raški, tako da mogu da se upustim u diskusiju. Obilazio sam sela po Goliji, Kopaoniku i Rogozni u opštini Raška i opštini Novi Pazar, beležio izvornu tradiciju i sakupljao narodni melos (isključivo srpskog pravoslavnog stanovništva). Kao rezultat mog desetogodišnjeg istraživanja je nastala i ova koreografija. U selima oko varošice Raške, a i Novog Pazara se govori i jednim i drugim dijalektom, ali najviše mešanim. U zavisnosti od sela do sela. Neko priča ijekavicom, a neko čistom ekavicom. Jako je teško definisati i podvući granicu da se onde priča ovako, a onde onako. Stari žitelji Raških sela koriste i jedno i drugo, mleko je uvek mlijeko, seno je uvek sijeno, ali mnogo drugih reči pričaju na ekavici. Ovakav govor na ovom područiju je nastao kao rezultat prožimanja Dinarskog stanovnistva koje je naselilo Rašku iz predela Severne Crne Gore i Istočne Hercegovine (kraj 18. i početak 19. veka) sa starinačkim stanovništvom koje je na ovom predelu bilo po njihovom dolasku. Pesme korišćene u ovoj koreografiju su "Svu noć Neda presedela"-pevanje uz okretanje tepsije i muško-žensko nadpevavanje "Pod Golijom vetar duva". Odpevane su autentično prema terenskom zapisu koji sam od starih ljudi zabeležio. Ovo su dve pesme sa posebnom tematikom vezanom za Rašku, zato sam ih i odabrao. Da je bila neka druga pesam koju sam zabeležio na ijekavici, bila bi ista takva i u ovoj scenskoj adaptaciji. Narodna kola su: Stara đurđevka, Njiskalica, Stanojevo kolo, Pretrupac, Opančar i Sitno kolo. Lep pozdrav! Dalibor Todorović
@@DRveterinar Хвала пријатељу на добром појашњењу, живио. Значи ипак је општина. Питао бих те само око ношњи још. Шајкача није изворно покривало за главу, то су разноврсне шубаре, или код брђана црљенке, завратке. Зар не би имло смисла да су сви они који играју да носе шубаре ? Не замјери ништа лично, али некако сматрам када се играју изворне игре из било којег краја, онда требају бити неокрњенњ и најстарије нишље, без "војних купљених шајкача" које нису изворне. Нисам пободник како која држава мијења назив и политику, тако се и ношње мијењају. Да је остала Југославија и комунизам пола Срба би носили "извроне ношње" са шубаром, а пола са титовком и петокраком. Сматрам да се у изворним играма и пјесмам треба држати извора.
@Kafa kafica Ја сам питао пристојно, а не вријеђањем. не знам ја ко је коме уништавао животни простор. Од Вуковог времена ијаквица је била до јадарске Љешнице, ријека Колубаре, Груже и Ибра. Да ли сам ја отишао у Београд и људе натјерао да причају неприродан језик, или је држава Србија давила 200 година ијекавицу, а сутрадан ће плакати како неко други "краде српски језик". А званично су оба језика књижевни, мало лицемјерно. то се приајтељу зове самоуништавање свога самобића.
Pesma Svu noć Neda presedela je jako stara pesma sa pripevom iz Raške, koja se najčešće izvodila uz okretanje tepsije. Opisuje veliku epidemiju kuge koja se desila 30-ih godina 19. veka. Termin čuma koji se pominje u pesmi je narodni naziv za kugu. Tekst: Svu noć Neda presedela Nedo, Nedo svu noć Neda presedela varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Presedela i preprela Nedo, Nedo presedela i preprela varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Jedna prelja tri vretena Nedo, Nedo Jedna prelja tri vretena varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. I četvrto zapošela Nedo, Nedo i četvrto započela varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Vikala joj stara majka Nedo, Nedo vikala joj stara majka varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Ajde Nedo u postelju Nedo, Nedo ajde Nedo u postelju varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Ide čuma preko sela Nedo, Nedo ide čuma preko sela varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Može mi te umoriti Nedo, Nedo može mi te umoriti varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. U Ilije dosta dece Nedo, Nedo u Ilije dosta dece varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. I umreće i ostaće Nedo, Nedo i umreće i ostaće varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Ti si majki jedinica Nedo, Nedo Ti si majki jedinica varaj đidi Nedo oj lepa Nedo. Lep pozdrav!
