Ovo poslednje je skroz tačno iz mog iskustva. (Ako sam te dobro razumela) Ja recimo sam uvek sve radila u zadnji momenat uključujući i polaganje ispita i pisanje projekata i pripremanje prezentacija i uvek to prodje dobro ali ne i najbolje moguće kao što bi bilo da sam krenula na vreme i onda ja budem zadovoljna što sam uopšte odradila to "sasvim solidno" i sve likujem kako sam ja sposobna za kratko vreme da ipak završim nešto. A na taj način se zapravo štitim jer da sam počela mnogo ranije i da sam planirala, šta bi mi onda bio izgovor što nisam odradila najbolje moguće? Nisam o tome nikad razmišljala na taj način, sad sam evo osvestila slušajući te.
@@MilicaLugumerski baš to! Ostanemo sa utiskom da smo se ipak snašli dobro u kratkom roku, i lakše sebi oprostimo što nismo uradili više - nego kada bismo radili sve po planu, maksimalno se investirali i onda otkrili da to ipak nije tako dobro kao sto bismo očekivali da bude. Bolje sjajna u teoriji (kad bi se samo potrudila) nego osrednja u praksi - kako sam ja to za sebe formulisala 😅 što dalje otvara pitanje perfekcionističkih očekivanja od sebe i osude (samoosude) osrednjosti, bilo kakvih nedostataka i odstupanja od traženog od sebe.
Ja sam se najvise povezala sa stidom. Cak i pre nego sto si ga spomenula, moje misli su me navele da razmislim kako se ja to nosim sa anksioznoscu i prvo sto mi je palo napamet je bila paraliza ili "sedim u svojim sopostvenim govnima i ne radim nista". I eto posle par minuta si cak istu rec iskoristila. Mocno :)
Prelepo! ❤ hvala ti draga Ana sto deliš tako vredan sadržaj na ovaj način. Ovaj podkast mi je došao u pravom trenutku i mnogo mi je značilo da sve ovo čujem danas. Veliko hvala i veliki pozdrav! Sanja❤
Veoma poučan video, skoro sve simptome imam ja, ovo su jako ozbiljne teme i burnt out može da dovede i di smrti. Hvala vam što o tome pričate da se konačno širi svest o ovom ogromnom problemu.
Zaista sam mnogo korisnih stvari čula kroz ceo video. Pošto imam problema sa prokrastinacijom dosta videa sam odgledala na ovu temu, ali niko nije obradio ovako detaljno prokrastinaciju i njene uzroke, odnosno šta zapravo stoji iza prokrastinacije, što mislim da je jako bitno da bismo rešili problem. 😊
@@ana.sokolovic Zanimljivo mi je kako objašnjavate akumulirani stres, kako ne umemo da se opustimo ni kada imamo vremena, onda kako dođe godišnji pa se razbolimo...sve ja to doživljavam 🙈 Juče sam odgledala video o sindromu burnt out, isto odličan ❤️
Svaka cast,ovo je jako zanimljiva tema o kojoj se ne govori a pritom je jako ucestali problem i gotovo kod svakog pojedinca se javi bar u nekom periodu.Drugo,imas puno razumevanja,stice se utisak da nemas onaj osudjujuci ton,kao vecina tvojih kolega.Sjajno❤
@@ana.sokolovic Najvise sam se pronasla u delu gde kada u toku procesa rada gubim motivaciju,dolazi osecaj uzaludnosti mog rada,zasto to ne radi neko ko je u tome bolji,strucniji,vestiji od mene...Prosto,gubim pojam da tako mozda razmisljaju i drugi.I samo jos jedan predlog-probaj da na pocetku videa sledeci put jos preciznije pojasnis-definises pojam ili temu o kojoj ces govoriti.Mnogo srece ti zelim-evidentno je da si u ovoj profesiji kao riba u vodi.Pozdrav
Izgleda da kultura i vaspitanje u Srbiji podstiču formiranje perfekcionističkog mentaliteta, koji se u krajnostima ispoljava ili kroz opsesivni mikromenadžment ili hronično odustajanje i filozofiju ,,lako ćemo,,. Od malena smo dobijali poruku da dobra (tačnije pametna, pa time i vredna) osoba izbegava neizvesnost, donosi pametne odluke, ne filozofira, misli 20 koraka unapred itd. Suštinski, poruka nosi nemoguć zahtev ,,zauzdaj neizvesnost,, i ako ne uspeš, ti si nesposoban, smotan, glup, sramota...a posle ti isti kukaju na mlade kako su nesigurni, lenji, depresivni (u moje vreme to nije bilo), što se teško osamostaljuju i tako se zatvara krug.
Prepoznavanje tih obrazaca je prvi korak ka njihovoj promeni. Mi smo generacija koja formira (nove) obrasce koji će biti "kultura i vaspitanje" za naredne generacije. Oslobađajući sebe, imamo potencijal da oslobodimo i naredne generacije stega sa kojima smo mi odrastali.
Epizoda puna suosjećanja, barem je meni takav osjećaj bio. Puno podrske i odličnih objašnjenja. Osjecam zahvalnost izmedu ostalog, poseban osjecaj zahvalnosti, upravo onda kad tugu dijeli i o tugama priča onaj tko ju i prozivljava. Ljudi uglavnom bjeze od dijeljenja bilo kakvih poteskoca, ili ih moraju podijeliti u jako pozitivnom tonu. Hvala vam <3
Grupni rad odgovara jedino terapeutu jer tako generiše više novca za isto vreme. Ljudima koji imaju problem inicijalno nisu potrebni drugi ljudi sa problemima već pomoć terapeuta.
Ne bih se nikako složila da odgovara samo terapeutu - štaviše, grupni rad je dosta izazovan za samog terapeuta. Takođe, ljudima koji imaju problem često fali baš to zajedništvo, prisutnost i razumevanje, kao i drugačija perspektiva, što mogu da im daju drugi ljudi. Većina naših psiholoških problema su problemi nastali u odnosima, ili problemi odnosa - tako da se na njima jako dobro radi kroz odnose u grupi. Dok terapeut radi sa jednom osobom, zapravo mogu da rade svi koji su uključeni. Slušajući rad drugih ljudi, često prepoznamo rešenja za sebe do kojih nismo mogli doći u individualnom radu. U samom videu sam u mnogo više detalja pričala o razlikama između individualnog i grupnog rada. Svaka osoba, naravno - ima pravo da izabere šta oseća da je za nju prihvatljivija opcija. Podržavam vas da izaberete onu koja Vama najviše odgovara u ovom trenutku. 🤍
Ovo u komentaru @Ana-cs6gj nije tačno, jer grupa može da da neverovatnu podršku i tu čovek spozna da nije usamljen u svojim problemima. Takođe, u grupi možete čuti i još iskrenih mišljenja, a ne samo stav terapeuta, pa se onda naterate na preispitivanje. Raspitajte se da li u Palmotićevoj i drugim sličnim institucijama postoji grupna terapija (a odmah ću Vam reći da postoji), oni bar tamo nemaju interesa da to rade sa više ljudi odjednom...
"U paketu sa svakom promenom dolazi određena količina anksioznosti, ali ono što je važno je da imaš poverenja u svoj kapacitet da se sa njom nosiš." 👏💗🙏
