🍀🌼🍀🌼🌼 Rođena sam šezdesetih godina u Beogradu, na mestu gde je veliki park pored crkve Svetog Save u Nebojšinoj ulici br. 9. Kuća mog pradede je bila sva u divljim ružama. Sećam se da smo svakog proleća trčali da vidimo da li nam je procvetao durđevak koji je kasnije postao moje omiljeno cveće. Kada sam se rodila, mama je imala 20, a tata 21 godinu. Tata je uveliko bio "zaražen" džez muzikom koja se svirala na igrankama po Kalemegdanu, u Mažestiku, Metropolu. Sticajem okolnosti, kada sam imala samo tri meseca krenuli smo na put dug preko hiljadu kilometara. Tatin prvi ugovor posle mog rođenja bio je u Kopenhagenu, u Danskoj. Tako sam provela rano detinjstvo putujući s roditeljima od grada do grada jer je tata svirao po američkim vojnim bazama u Evropi. On je, inače, tenor saksofonista, i svirao je flautu. Prvi događaj koji pamtim jeste izlet sa tatinim kolegama muzičarima i njihovim porodicama. Vozili smo se brodićem po Severnom moru. Kasnije smo se stalno vraćali na to Severno more jer je tata govorio da se tamo najbolje plaćaju muzičari a da se najmanje svira! Još kao mala, sedeći na zadnjem sedištu folksvagena, umela sam da postavim čuveno pitanje: da li imamo dovoljno para za benzin! Imala sam pravo džez detinjstvo. I dan danas spavam kao top jer sam u najranijem detinjstvu bila primorana da spavam dok u sobi do moje tata vežba skale na saksofonu. Romantične žene Uz tatu slušala sam dobru muziku i vrlo brzo počela da sviram klavir, i sav džeparac počela da trošim na ploče. Slušala sam i crne i bele muzičare, sama počela da razvijam muzički ukus. Za razliku od drugih devojčica koje su kupovale sebi lak za nokte ili haljinu, ja sam mamu maltretirala po prodavnicama ploča. Uz ploče kupovala sam i note. Do sedme godine vreme sam provodila u inostranstvu, s tim što bismo leti dolazili u Beograd, sve dok nije trebalo da pođem u prvi razred. Mama je želela da ovde krenem u školu i uz suze prihvatila sam da se donekle odvojim od njih. Vaspitana sam u porodici punoj romantičnih žena. Moja nana je bila jedinica, a njen otac, predratni srpski trgovac i kafedžija, držao je poznatu kafanu "Kod devet kočijaša". U kući mog oca postoji diploma kralja Milana dodeljena toj kafani u koju su dolazili pesnici, ministri... Moja nana je sačuvala knjigu utisaka u koju su se upisivali pesnici Milan Rakić, Dučić, i gde je pisalo kako je moj pradeda pravio pasulj, gibanice, pite... Kada sam krenula u prvi razred bila sam prilično neprilagođeno dete. Išla sam u školu Sveti Sava. Deca su prema meni bila čudna, jer sam i ja njima bila čudna, pa je taj prvi razred bio pun vriske i plača. Nisam više putovala s tatom, ali sam kao mala sama putovala avionom za vreme raspusta, mama me isprati s onim kartončićem, a tata dočeka. Posle osnovne škole upisala sam se u muzičku iz koje sam se sama prebacila u Četrnaestu gimnaziju. Tu muzičku školu shvatala sam kao zamenu za neku ozbiljniju školu, tu su bili ljudi mnogo stariji od mene što mi se nije dopadalo. Onda sam nastavila paralelno u obe škole. Tih osamdesetih u Beogradu su se svi mlađi ljudi iz srednje škole bavili nekim drugim stvarima. Neko se "palio" na muziku, neko na film, neko na sport, neko je išao u Dadov da glumi... U to vreme, moja prijateljica Marina Švabić, koja je bila na odseku za klavir, pozvala me da pevam u njenom bendu. Jedva me je nagovorila da dođem na probu u vreme kad se bend spremao za neko takmičenje. Bila sam mnogo stidljiva ali sam pristala da otpevam neku stvar Stivija Vondera. Grupa se zvala Tarkus i na pomenutom takmičenju je pobedila. Kao nagradu dobili smo pravo da snimimo nešto u studiju Radio Beograda. Kada smo ušli u studio bend se razbežao. Tada sam srela Sašu Habića koga sam znala iz muzičke škole, a koji je sakupio malo starije muzičare i snimili smo nešto što je posle dve godine izašlo kao moj prvi singl. To je taj čuveni "Mustafa". Posle dve godine na Trgu republike sreo me je Saša Habić i iz unutrašnjeg džepa one jakne koje su zvali vijetnamka izvadio singlicu i rekao: ✍🏽☕️🎸🍀🌼
Massimo legenda, a Bebi je također fenomenalna...u biti su super. Prava šteta je što im nije uspjela veza. Pjesma mi je odlična, a tek danas sam saznao da je Bebi pjeva s Massimom u duetu.❤️
Prelepa prica i prelepa devojka! Jos kao klinac sam bio zaljubljen u nju i jos uvek sam! Jednom smo se videli u nekakvom studiju pa sam se zaljubio jos vise... Kako bih voleo da je ponovo vidim....i da se jos vise zaljubim u nju...
Dakle... Legalno u SFRJ... ismijavanje Islama... Fes nije saksija na glavi već i do jučer i obavezan dio vaše narodne nošnje od Vuka Karađića do Miloša Obrenovića... A što se Dragane Šarić tiće-njoj je njen život ispostavio vrlo težak račun... Ne bih trošio rijeći... Pozdrav iz Sarajeva glavnog grada iz od Srpskih okupatorskih kanđi otrgnute Bosne i Hercegovine.
Mrs majmune nismo ni očekivali da ćete razumeti umetnost vaš domet su zvezde Granda. Jebote prorok pedofil majmuncino ona iz najvece stenare Evrope zvane Sarajevo. Bezi dalje od bebi dol mudzahedinu odvrstni
Odavno se ne zaljubljujem u takve kao sto si ti stariji i privlacni a meni stvarno nista ne treba osim, tvome srcu treba malo secera tebi treba vagon secera I sve do jednog jednog jutra sam se setila da tebe vise ne mogu voleti ja i bila s tobom na neku tvoju rec sam cekala i posle tebe je onda dosao on on, on, on Ref. 2x Jer ti si bez srca, bez srca to je ono sto kuca i sto crta se bez srca, bez srca ono sto kaze da kad glava kaze ne u julu pada sneg, i s tobom hladno je sa tobom hladno je A meni stvarno nista ne treba osim, tvome srcu treba malo secera tebi treba vagon secera
Ti si nova uniforma za škole u Srbiji Vođa je dao toalet papir za novine Jer na OI Srbija mora da pobedi Sopstveni grb Jer mora da bude reda Na tapiseriju.
