"A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista." (Jovan 17/3) Život je od Boga i za Boga; dok svaki onaj koji traži žrtvu i koji se hrani tuđom patnjom i stradanjem jeste lažni bog, tačnije demon (duhovi podnebesja, pakosti, zloće i pogibli). Morate razumeti da je žrtveni sistem uspostavljen jedino sa ciljem da se očistimo od greha i da on (žrtveni sistem) ima jedino smisla do prinošenja Božije žrtve, Sina Božijeg Isusa Hrista, Boga u ljudskom telu i da se samo kroz Njega možemo spasiti, sve ostalo je smrtonosna laž. Sve što je živo i treba da živi, jer život je najveći dar od Boga. Samo u meri koliko poštujemo tuđ život (čovek, životinja, biljka...), i naš život ima upravo toliku vrednost, sve ostalo je opasno samozavaravanje i zabluda. Mnogi upadaju u veoma opasnu zamku kada žrtvovanje čistih životinja (po Bibliji i Starom zavetu, Kuranu...), povezuju sa Božijom naklonošću i voljom (kao da se Bog time hrani i slično, sve takve pomisli potpuno su besmislene, jer Bogu mi kao smrtni ljudi ništa ne možemo dati, osim da Njemu budemo verni), jer sve te žrtve sve do Hrista i Njegovog žrtvenog prinosa, samo su poslednja slamka i izlaz za čišćenje od greha. Bogu je greh beskrajno mrzak i plata za napokajani greh jeste smrt i zato greh ne bi trebalo da postoji, a samim tim i žrtveni sistem. U Hristovom Carstvu, koje će veoma uskoro biti podignuto i koje će trajati doveka, greha, bolesti, zla i smrti više neće biti. Duh kojem pripadamo najbolje se može sagledati kroz naš odnos prema prirodi i slabijima od nas, posebno prema čistim životinjama (jagnjad, telad, ovce, krave..., kao i sve druge životinje, ptice..., biljke...,sva Zemlja), koje su krajnje pitome beskrajno verujući nama koji bismo trebali biti ljudi. Osnova svega stvorenog treba da bude ljubav i samo tada svet živi u harmoniji. Bog je dao čoveku da se najbrižnije brine o živoj i neživoj prirodi, a ne da je razara i proždire. Suštinski reč je o životu i slobodi koje rađa Ljubav. Nažalost naš svet je krenuo putem potpune propasti, gde vodimo sve što je živo u najcrnje ropstvo, a to je upravo zamka namenjena našoj vrsti - ljudima, jer porobljavajući i uništavajući druge naposletku i sami bivamo prvo porobljeni, neposredno potom i pogubljeni. "I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svet, i zbačena bi na zemlju, i anđeli njeni zbačeni biše s njom." (Otkrivenje 12/9)
