The song is just the first part of the poem that it's based upon, when Katya is happy with the good start of the relationship: Ivan, the younger of the two peddlers (korobeinikis) seduces Katerina in the fields at night. The girl who is in love with him, chooses to buy just one turquoise ring, refusing to take any presents. Departing, he promises to marry her on return. Katerina works alone in the fields. Pining for Ivan whom she badly wants to marry, she extols her own virtues, including good character and the willingness to do all the hard work for her future husband. Looking for a shorter way back to Kostroma the travelers find themselves in the moors. A gloomy looking forest ranger with a gun offers himself as a companion. Having figured out there should be a lot of money with the men whose boxes are empty, he kills and robs them. Later in the village's pothouse he launches a spree and inadvertently lets his story out. The police arrives, the murderer is arrested, the dead bodies are found. So he never gets to come back and marry her.
Мы и так в государстве живём. Россия наша Родина и Ренат любил нашу общую Родину. В Единстве наша Сила. Великий певец Великой Страны. Ренат мы Вас помним.
Прекрасен во всем. Чудный голос, уникум, совершенен во всем, классик. Дорогой Ренат мы тебя будем слушать и слушать. Дай, мой всевышний ( Аллах) свое царство небесное. Вечная память, пусть земля ему будет пухом. Детям и жёнам здоровья. Не обижайтесь бывшие жены на него, вот таким он был, замечательным. Каждая женщина мечтала бы быть рядом с таким мужчиной. Всем баракат, савлык. Будьте все счастливы,!!!
ТАТАСКАЯ НАРОДНАЯ ПЕСНЯ "АЙ,БЫЛБЫЛЫМ."Мой коммент по поводу распространителей таких лживых заявлений ,наподобии вашей, написан выше.Смело продвигайте свою культуру с песней "Уралым"-любой даже не музыкант поймет,насколько ментально разные подачи.
Красивая песня,слушаю с большим удовольствием,Ренат Ибрагимов еще молодым приезжал на БАМ и ехал в вагоне у моей мамы,он подарил ей свое фото и написал (спасибо за чай)вот так я и узнала такого замечательного певца,а маме 94года и она в рамке хранит это фото
Агидель - река в Башкирии) пеня башкирская, поэтому и звучит курай. Но есть вариант и на татарском языке. Перевод на русский: Ай, соловей мой, вай, соловей мой. Камыши реки Агидель. Перед рассветом немного звучит Соловьиное пение. Ай, соловей мой, вай, соловей мой. Над рекой Агидель встаёт заря. Расцветают зори, томится душа, Побуждает петь и плакать. Ай, соловей мой, вай, соловей мой. Поёт, опустившись на ветки ивы. Свои тайны о тебе Я рассказываю соловьям.
Река в Башкортостане,да только современный Башкортостан расположен на территории Казанского ханства,и татары там у себя дома,и поют татарские песни про свою реку Агидель,и не нуждаются в комментах раек,пытающихся приворовать татарское наследие.Курай есть у татар,короче,но есть.Просто у татар нет привычки маниакального продвижения тростника как гениального музыкального инструмента,поскольку это для них вообще игрушка для времяпровождения пастуха.Татары свои народные песни в РБ были вынуждены петь, ломая свой язык, на башкирском-таковы были требования от обкома с целью продвижения баш кортской" культуры".Понятно,вся культура была представлена татарами,говорящими на башкирском.Если в начале 70 х при исполнении татарских песен объявляли их как татарские ,то к концу уже тех же 70х начали объявлять только как народную песню.Такое объявление имело двусмысленность-так как многие знали,что это татарские,то понимали,что это народные татарские,а для поколения башкир,выросших на песнях татар,поющих на башкирском,их песни объявлялись народными,то возникало ощущение ,что это баш кирское.А позднее совсем обнаглели,начали называть баш кирскими, затем пошли еще дальше-объявили татар несуществующими,но при всем при этом не забыли язык несуществующего народа называть башкирскии.Возвращаюсь к началу повествования-Агидель -река,протекающая на территории исторического Казанского Ханства,песня сложена татарами исключительно в татарском народном стиле и это любимая песня татарского народа.Послушайте любимую песню башкир,исполняемая довольно частенько в СССР за неимением другой-"Уралым",стиль башкир-калмыков,движения танцевальные-калмыкские.Про чисто башкирское-этническое-иштякское ищите в интернете.Там тоже много чего интересного.Да, есть еще такая сказка"... о рыбаке и рыбке",помните ту неблагодарную старуху,которая много чего хотела нахаляву,но осталась с тем,с чего начала.Задумайтесь.
Jednom davno,pokupili smo Lepog Jovicu i ekipu iz restorana SNP u Novom Sadu,ubacili u kola i odveli na momačko veče dragom prijstelju....ovo je bila prva pesma, a sve ostalo nakon nje je nezaboravno, legenda...Novi Sad je nekad imao dušu...
Люблю с детства курай. И не я одна . Моя собака слушала - слушала и запела ... даже на зверей звучание курая действует благотворно , потому что идет от природы ... Песня о Соловье за душу берет .
Сво поштовање Арсену, али легендарни Милан Иванов Браташ и остатак оркестра Лепог Јовице су ову песму учинили својом. Нема емотивнијег извођења од овог, а од десетак хиљада одгледаних филмова, једина последња сцена на коју плачем без задршке и зазора је у филму "Јагоде у грлу". Скоро све бих у животу дао да сам био довољно стар и довољно близу да одседим коју ноћ у време док је ова екипа жарила и палила новосадским кафанама. Људи су ми причали да се памти за цео живот. Нека почивају у миру сви који више нису међу нама.
To je bilo vreme koje je trebalo ziveti i uzivati! Imao sam srecu da kao mlad uzivam u tamburasima na uvo! Umrecu verovatno ali tako vise necu imati prilike da cujem! Zivot tece.....