crknite jer ste škrti, ća si piva- si piva tovare, a sad uzmi droge da glumiš kreativnu krizu, jebem vam rodbinu škrtu i prokletu, oteto-prokleto, jebi govna
Evo komentiran 24.4.2024. i nadan se za par godina da cu se moc ponovo vratit ovon komentaru i ovoj genijalnoj pismi sa istin osjecajen nostalgije u grlu
Može bit' da san potrošija i ono malo suza Za navodnit dolinu sevdaha i bluza Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde Za one koji žele samo da žive i rade I samo vole i smiju se svemu ka' vicu A ja se pitan' ima li smisla pravit dicu Donosit ih na svit di su život i sloboda Ka' roba koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je Stari s bafama, stara s ogromnon trajnom Sestra i ja cili umazan slajom I sve je daleko i tajno Al ditetu sve je sjajno Znan i onda nije sve bilo bajno Al pari mi se puno lipše I ove kapi kiše ka da šapću "nikad više" Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima, u umu i fotoalbumu Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad Nasmijana lica nekih starih prika Nekih nema više, ostale su sjene Mora bit da je s njima nesta i dio mene Al vrate ga kiše i vitar s juga Neka stara pisma, nostalgija i tuga Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit Pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj Zato se nadan da postoji pakal i raj Neki viši sud, Božja pravda Da presudi i kazni svakog onog gada Željnog rata i žednog krvi Ali ko je bez grijeha nek baci kamen prvi Ironično, zaista, da citira Krista Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista U mraku, u miješanom braku U nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan A razliku između zla i dobra Nisan naučio ni od fratra, ni od hodže, ni popa Kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagoslovili puške Ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga Za ludilo svoga ideologa I kad zavlada mržnja razum nije lijek I ludilo uvik promijeni tijek povijesti Ispiše novu, krvavu stranu U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu Zato letin visoko iznad napaćenog tla Daleko iznad poimanja dobra i zla Visoko gore, ka suncu, u nebesa (Di se gužvaju poruke sms-sa) Iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san U neki bolji dan, pun smija i vica Di su sritni ljudi i njihova dica I gledaju u sutra ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde Jednakosti, bratstva i slobode (U svit ljubavi me misli vode) I još uvik virujen da će na ovoj planeti Jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav i znanje izgradit će raj I znaj, neće bit ironije za kraj
Može bit' da san potrošija i ono malo suza Za navodnit dolinu sevdaha i bluza Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde Za one koji žele samo da žive i rade I samo vole i smiju se svemu ka' vicu A ja se pitan' ima li smisla pravit dicu Donosit ih na svit di su život i sloboda Ka' roba koju će neki moćnik prodat I ove stare melodije bude memorije Čiste nostalgije, i ne znan šta mi je Stari s bafama, stara s ogromnon trajnom Sestra i ja cili umazan slajom I sve je daleko i tajno Al ditetu sve je sjajno Znan i onda nije sve bilo bajno Al pari mi se puno lipše I ove kapi kiše ka da šapću "nikad više" Jer sve prolazi, ostaje samo u nama U srcima, u umu i fotoalbumu Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad Nasmijana lica nekih starih prika Nekih nema više, ostale su sjene Mora bit da je s njima nesta i dio mene Al vrate ga kiše i vitar s juga Neka stara pisma, nostalgija i tuga Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit Pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj Zato se nadan da postoji pakal i raj Neki viši sud, Božja pravda Da presudi i kazni svakog onog gada Željnog rata i žednog krvi Ali ko je bez grijeha nek baci kamen prvi Ironično, zaista, da citira Krista Jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista U mraku, u miješanom braku U nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i odan A razliku između zla i dobra Nisan naučio ni od fratra, ni od hodže, ni popa Kad su zavladali oni šta su pali s kruške Božji ljudi su blagoslovili puške Ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga Za ludilo svoga ideologa I kad zavlada mržnja razum nije lijek I ludilo uvik promijeni tijek povijesti Ispiše novu, krvavu stranu U zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu Zato letin visoko iznad napaćenog tla Daleko iznad poimanja dobra i zla Visoko gore, ka suncu, u nebesa (Di se gužvaju poruke sms-sa) Iz ovog vrimena izlazin van I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san U neki bolji dan, pun smija i vica Di su sritni ljudi i njihova dica I gledaju u sutra ozarena lica Puni nade, u tom svitu pravde Jednakosti, bratstva i slobode (U svit ljubavi me misli vode) I još uvik virujen da će na ovoj planeti Jednog dana svi ljudi moć živit sretni Razum, ljubav i znanje izgradit će raj I znaj, neće bit ironije za kraj
