Što sad vrijedi napraviti neki jednostavan prijemnik za srednji val kad su sve stanice za srednji val ukinute.U Hrvatskoj nema nijedne.Prije 38 godina pravio sam prijemnike za srednji val samo sa dva tranzistora visokofrekventna,u refleksnom spoju,mogo sam sve stanice hvatat bivše Jugoslavije a navečer ,i arapske stanic.Sad nažalost toga više nema.
Mi malo stariji se još sjećamo ovakvih stvari. Imao sam slične slušalice, ali mislim da su bile malo modernije. Ne znam da li tako visokoomskih još ima i za kupiti.
Da li mogu da stavim Pt100 kao senzor i trimer od 1kOhm recimo? Pt100 menja otpornost u zavisnosti od temperature, na 0C otpornost je 100 Oma, i tako porastom temperature raste i otpornost, linearno. Ma znate sigurno o čemu pričam... P.S. treba mi kao termostat, kada temperatura poraste da prekine rele, nadam se da može ovo kolo da se konfiguriše u tako nešto. Samo je pitanje kolka se preciznost može postići.. Slobodno recite koji parametri komponenata bi bili najbolji ja inače imam LM358 verujem da i on može e sad, mislim da je trimer od 100ohm bolji nego 1kOhm zar ne, ostale otpornike ne znam kolko.. Dakle? Hvala!
@@FilipoMi Mene interesuje, verujem da bi i druge interesovalo i ide uz ovaj kanal osnova elektronike. Mnogo je zanimljivije napraviti pomenuto od tranzistora i otpornika nego gotovog op ampa...
Da li mogu da koristim BC547 i sl. mali opšti tranzistor umesto BF199? Koje su najvažnije stvari prilikom odabira učestanosti? Mislim da nemam sve komponente kao u PE6 na strani 38 (šema najjednostavnijeg), pa da znam kolko i gde mogu da odstupam. Pretpostavljam ako ne priključim ni slušalice ni mikrofon i dalje ću moći da nađem taj predajnik na radiu samo što će biti tišina, zar ne?
@@FilipoMi Profesore, imam ogroman problem, da je najmanji keramički kondenzator koga posedujem 100 nF, u toj šemi ima nekoliko mnogo niže kapacitivnosti. Mogu li se neki drugi parametri podesiti da njih iskoristim? Recimo promenim induktivnost, otpornost ili nešto? Ne znam kako da ih improvizujem, ili ću da tražim u nekim elektro uređaja da skinem...
Ja za čišćenje vrha lemilice koristim posebne sunđere navlažene sa vodom a ne sa žicom da grebem vrh lemilice. U elektronici se uvek prvo ubace sve pasivne komponente pa tek onda aktivne komponente
Добро вече г. Миомире, чуо сам да вам је сајт био фантастичан и да сте имали много материјала за учење. Да ли сте заинтересовани да Вам помогнем у обнови истог. Преузео бих сву одговорност. Срдачан поздрав!
Добро вече. Сајт се звао Praktična ELEKTRONIKA, и био је намењен свима који су желелели да сами, својим рукама, направе исправљач, аудио појачавач, радио- пријемник, радио-предајник, аларм и многе друге електронске уређаје. Врло радо бих прихватио вашу помоћ. Јавите се на miomirfilipovic@gmail.com Срдачан поздрав
Професоре, изузетно су Вам поучне електричне шеме ових телекомуникационих уређаја, који су били непроцењиво благо у тешким ратним историјским околностима, кроз које је ова наша напаћена земља прошла, и где су ови једноставни детекторски радио-уређаји, без електричног напајања одиграли велику улогу у информисању и ослобађању од окупатора. Ови уређаји су морали и да се крију, јер су могли да остану и без главе они код којих су нађени... Наши стари, чак и сеоске жене и без школе су знали да направе ове уређаје, које сада, за нужду не би знала да повеже већина из електро струке, а и слабо имају интересовање, судећи по прегледима, не увиђајући значај вашег труда. Већином су радио-аматери разумели Ваш труд, а да немате немате апсолутно никакве личне користи! Велико поштовање од бившег радио-конструктора и радио-оператера!
من اين احصل على مخطط القطع وتركيب القطع؟ الرابط الذي وضعته في صندوق الوصف لم يفتح... فهل هناك فيديو آخر عملته او وقمت بشرح لعملية تركيب القطع .. تحياتي واحترامي..
Pozdrav! Koja dioda bi semogla ubaciti a da radi sa njom ovakav prijemnik, a i da se dioda moze naci u prodaji? I drugo pitanje postoji li neka alternativa za te visokoomske slusalice, neki audio trafo da se prikaci pa da prilagodi impedansu niskoomskim slusalicama npr? I da li bi se takav trafo mogao naci negde u prodaji, ili ga sam namotati? I trece pitanje, koje stanice se danas mogu slusati na takvom radiju i sa "antenom" od svega 10m?
Odličan video, ako nije tajna koje slišalice može da pokrene detektor, na slici su koliko mi se čini ruske vojne, a njihova otpornost je baš velika....
Одличан видео. Баш сам пријатно инзненађен! Имао бих једно питање. Да ли се негде у продаји могу наћи германијумске диоде, (конкретно диода 1N34A) или нека замена са сличним карактеристикама? Проблем је следећи. Покушавам да израдим један стари модел гитарске дистрозије, који према шеми произвођача на излазу садржи пар паралелно везаних диода 1N34A. До сада сам полкушао да ово коло симулирам на различите начине, покушао сам чак и са неким сличним силицијумским диодама, међутим ништа од поменутог није дало ни приближне резултате по питању квалитета звука. На жалост, на кинеским сајтовима се наводно продају диоде 1N34A, међутим уместо њих, када поручите, добијете неке Schottky диоде које само изгледом подећају оне које сте поручили... Ако неко има неку информацију о томе где бих могао да пронађем оргиналну компонету, или ако неко има неку други идеју по питању решавања овог пробелма био бих му вема захвалан. Срдачан поздрава и све најбоље у новој години
Mislim da umesto 1N34A može da se koristi bilo koja germanijumska, tačkasta (kontanktna) dioda. Ja mogu da vam poklonim dve AA121, OA160 i sl. Odgledajte video Pop Ristov spomen u Jasenovu, pa se javite. Pozdrav i sve najbolje u novoj godini.
@@FilipoMi Професоре, хвала Вам што сте нас све који смо погледали Ваш видео о обнављању спопменика, пре свега научили хуманости, и то показали личним примером. Хвала Вам и за то што желите да ми поклоните компонете, међутим у овом тренутку нисам у стању да се тиме бавим. Мом ујаку је дијагностикован карцином. У сваком случају хвала Вам за све. Срдачан поздрдав.
@@djinadjiki1382 Ne zove se to prezasićenje nego prag provodnosti. Da bi se to ostvarilo neophodan je izvor jednosmernog napona, a tada detektor gubi svoju glavnu prednost, a to je da za njegov rad nije potrebno napajanje. Naravno da može da se koristi germanijumski tranzistor, ali germanijumska dioda je jeftinije i jednostavnije rešenje.
@@djinadjiki1382 Kakva voda, kavi bakrači. O kakvim ti to izobličenjima kod diodnog detektora govoriš. Ima ih, ali ne usled nekakvog prezasićenja. Očigledno je da nemaš pojma o radiotehnici. Pogledaj neku knjigu o poluprovodnicima, glava "Diode" i razjasni sebi pojam "prag provođenja", a zatim potraži neku knjigu o radio-prijemnicima, pa prouči glavu "Detekcija AM signala".
Професоре, нека сте живи и здрави! Све најбоље у новој години. Ваша књига "Компоненте и практична реализација ел. уређаја" ми је била прва са којом сам почео да се бавим електроником. Срдачан поздрав и свако добро Вам желим!
Имали смо и стручњаке и руде и фабрике али се налажаше издајници без карактера,без морала без људскога у себи и продадоше све ради личне користи.На жалост нису свесни да тиме уништавају најпре своје корене.
Imali smo !!!! Ali doslo vreme da pamet zacuti , budale progovore a fukare se obogate. Jadan primer; Kad je prva petoletka pro mnogo godina izlagala najslozenije sklopove na sajmu , samsung se pojavio na sajmu sa pumpicom za akvarijum. Verovatno su uzgajali zlatne ribice. Gde smo mi a gde je samsung.
Pozdrav, da li imate ideju kako ovo praktično realizovati sa prostim komponentama. Treba mi nešto što će pojačati signal i pojačanim, višim naponom pokrenuti motor koji bi opet pokretao ruku sa olovnkom. Ovaj instrument se nekada često viđao u kontrolnim sobama. Možemo i preko maila o ovome, bio bih zahvalan. upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4e/Messschreiber.png
P.S. uđite na link da vidite sliku, kliknite opciju desno da "izađete sa youtube-a" i onda će vam se slika otvoriti u novom prozorčetu. Na slici je kao neka šema kako bi to trebalo biti, meni međutim trebaju praktični nazivi i konkretne komponente. Npr. sa nekog termoelementa dobijamo neki slab signal u vidu napona, i onda taj napon trebamo da povećamo toliko da on pokrene motor koji pokreće nosač olovke koja pravi linije proporcionalne naponu, sve je vezano i za potenciometar pa to valjda ne da motoru da pretera i izađe van skale, samo sebe reguliše takoreći. Drugi motor pokreće papir tačno u određenom vremenskom intervalu i daje nam x osu. Sve u svemu na kraju dobijemo grafik kako se temperatura menjala u toku vremena. Ranije su ovi instrumenti bili česti u kontrolnim sobama, ali su sa pojavom mikrokontrolera i mogućnosti logovanja direktno u neku memoriju praktično nestali. Međutim lepo bi bilo ovako nešto rekonstruisani, stoga ako imate neku ideju dajte mail pa da pišemo o ovome. Hvala!
@@FilipoMi. Упутство? За кога ? Колико је мени познато то се ради на вежбама из електричног мерења. Ово неби требало бити упутство за људе који нису електричари или електроничари. Ко се бави електриком или електроником то је одавно савладао.
Ljudi sa malo iskustva neće na ovaj način ništa naučiti! Najlakši način približavanja ove teme početnicima je pažljivo čitanje knjiga o radu sa osciloskopima, ima ih dosta jako dobrih, a potom da se sedne sa nekim ko će im to detaljno praktično na uređaju objasniti i uvesti ih u postupak rada. Da se direktno na osciloskopu, uživo, prate parametri, veličine, kretanja, promene napona, frekvencija i ostalog što se posmatra! Ovi programi mogu biti samo jasni onima koji ovu materiju dobro poznaju! Retko ko će posle ovakve jurnjave sa podešavanjem računarskog programa ući u štos. Kliktanje mišom, guranje kursora i sve ostalo ovu komplikovanu proceduru čini zamornom! Svi sada u eri kompjutera teže da na ovaj način uče, ali verujte mi da bez knjige u ruci i stolice pored onoga ko zna dobro da radi sa osciloskopom nema boljeg rešenja! Teoretsko učenje bez praktičnog rada na ovim uređajima skoro da nema nikakvog smisla. Već sam imao priliku da se sretnem sa puno ljudi koji odlično barataju teorijom a u praktičnom smislu nisu znali da prepoznaju osnovne kvarove na pojedinim elektronskim sklopovima i elementima ni analognim ni digitalnim metodama! Tako da bez predavača koji zna na pravi način da prenese znanje bez dobrih knjiga i praktičnog rada sve pada u vodu! I oni koji su stvarali ove programe su počeli od učenja iz knjige da bi te knjige preveli u ovu formu. Knjige sada leže pobacane u prašini a neko zgrće debele pare na ovim programima od kojih malo ko šta stvarno nauči!
Mozete mi obijasniti princip rada * elektronskog modula* primera sig-01 koj se koristi na 2 takt masinama kad se izbace platine i samo se prikaci taj modul, konkretno kako on ukljucuje tiristor bez pobudne struje?Mislim ima samo jednu zicu preko koje se puni kondenzator ali nema triger za bazu tiristora.
