Ko smo mi? Produkcija Alumnija Filološkog Fakulteta (PAFF). Okupljamo sadašnje i nekadašnje studente i ostale kreativce koje zanimaju teme iz oblasti jezika, književnosti, umetnosti, ekologije, aktivizma (ali i drugih zanimljivih sfera).
Šta radimo? - organizujemo i snimamo intervjue sa zanimljivim pojedincima; - organizujemo kulturna dešavanja (književne večeri, izložbe) - dokumentujemo dešavanja na Filološkom fakultetu.
Kako postati deo PAFF-a? LAKO! Svako nam se može pridružiti, javite se na alumni@fil.bg.ac.rs !
to sto govori je jedna strana medalje... a sta radi sa rukama....od usta do stola, od nosa do ociju... samo ih jos u dupe nije stavio.... covek je izvor bakterija, rukovati se sa osobama koje praktikuju ovakvo nehigijensko i nekulturno ponasanje je veliki rizik po zdravlje. za njegovo zdravlje pre svega veoma opasna i ruzna navika tj poremecaj. on to nesvesno radi ali... nista licno.
To sto galeb prica da treba google da bude licno pravo...u nekim drzavama, a uskoro ce i u mnogim drzavama EU u osnovne potrebe gradjana drzava ukljuciti i internet. Znaci cista voda i vazduh, dom, struja, hrana, internet...bez toga gradjani ne smeju da budu. E, sad, Srbija....nije jos deo civilizovanog sveta...
Elokventan. Erudita. Ali uz jaku umišljenost zbog koje su mu ograničeni samospoznajni kapaciteti za razlikovanje vlastitog (književnog) skoro pa sveznanja i iznenađujućeg nivoa (političke) nedoučenosti.
Svaki njegov intervju rado slušam. Briga me što se češka, što sedi na stolu, što se sam sa sobom bori. Bitan mi je autput, a on isporučuje. Galebe, nastavi.
@ marijanar3904 valjda ce naci nekog ko ce mu pomoci da izbjegava ceskanje i tu „borbu“ sa samim sobom :).. dobar psihoterapeut mu sigurno moze pomoci .. nije imao lagan zivotni put .. ali sve pohvale za sve sto radi 👌
Ovaj dečko je muška varijanta Jelene Balić-Alimpić, ili Sanje Marinković: nikakva dubina, niti zrno nemira, ili strasti, nije došlo u dodir s njegovim emisijama. Praznik ničega. Dosadna pitanja, dosadni odgovori. Divna, pristojna osrednjost i praznina: sve ono čemu Srbi, koji nisu lumpenproleteri, teže i čemu su naklonjemni. Sveta bezidejnost i sveto ništavilo. Što bi rekao Brana Crnčević: U mojoj praznoj duši praznodušje, spolja još čitav, unutra već srušen. U mpme praznom srcu praznosrcje, srce još kuca, mozak već mrc je. Ovo je trijumf moderne i pristojne Srbije, njena duševna impotencija u živoj slici i reči
galebee ❤ obožavam te, pratim…daj poslušaj savjet pa se prestani toliko dodirivati po licu (bar 20 puta u minuti 😅) pri tom ne mislim na gestikulaciju. bas odvlači pažnju i smeta
@@amoroso6389 vidim da ste tradicionalista u vrijeđanju žena. ništa nisam loše mislila. upućena sam na neverbalno profesionalno. nisam mogla pratiti prvih 20ak min, poslije sam samo odslušala. agelast je najbolji podcast regije, a galeba, kao što rekoh, volim. p.s. radije bih bila koza
Вештачка не постоји, а наводна постоји. Наводна интелигенција уграђена у "мрежу" ми је понудила овај снимак. Нисам знао за Галеба до сада. Цитираћу Кензо Авеа: Оно је одапело стрелу, поклонимо се! "Силе нечисте", ви које сте овог момка посадиле на тај сточић и тутнуле му у руку ону шољу из које не знам да ли је сркнуо. "Вештице из Иствика" је једини филм мени познат, чији је сненарио бољи, целовитији и у појединим речима продорнији од књижног "предлошка". У филму, ликови које играју Шер, Фајферка и Сарандонка - спознају да су мало претерале и почиње да их "гризе савест". Питам се да ли се и вама, док сте тако као невинашца седеле у наводној публици догађаја, десило нешто слично - као поменутим ликовима из филма. Пошто су асоцијације већ модерне (иако, наводном интелигенцијом у Слагалици до крајности сада унакажене) искористићу за коментар моје асоцијације на снимак (издржао сам само 40 минута): 1. У "Љепоти порока" постоји реченица: Пропаде чо'ек (не враћа ми се и целина сцене у коју је уграђена) 2. Почетно тумачење односа појмова "вере", коју Галеб не помиње (бар не у оном делу који сам успео да одгледам) и "знања", које не почетку помиње, а по које је на филологију, дошао гласи овако: ПРИРОДНИ БРОЈЕВИ СУ СКУП ИЗРАЗА ЗА КОЛИЧИНЕ КОЈЕ СУ "ПРАВИ" (МАТЕМАТИЧАРИ) ЈАСНО ПРЕЦИЗИРАЛИ. ПОЗНАВАЛАЦ (ОЛИТИ: НАУЧНИК) ЗНА ДА ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА ИМА БЕСКОНАЧНО МНОГО. ВЕРНИК ВЕРУЈЕ ДА ПРИРОДНИХ БРОЈЕВА ИМА БЕСКОНАЧНО МНОГО ... Жонглирање речима на које су Мајке приморане док потомка ког нису одбациле уче да "почне" да говори, јер потомак још нема икакву целину у глави, је процес који мора бити прекинут када се иницијална целина појави, и када мора почети СЛАГАЊЕ појмова - да би ГОВОРИО. Претходно речено је довољно да се замислите као јунакиње поменутог филма о Иствику. 3. Галеб је био лепо дете и вероватно леп млад човек. Галеб није кретен, а понаша се као кретен, а не изгледа много боље (његова лева рука је као рука робота коме је ватра оштетила омотач). Један од ретких "ликова" који се приближава Славоју Жижеку по напорима које треба уложити за слушање због гледања, само што је код Славоја вероватно Природа крива а код Галеба је крива његова судбина што је након уласка у период у коме је требало да буде дефинисан и мушким утицајима, претежне утицаје наставила да остварује екипа које је наш стари аутор именовао са "силе нечисте". А то име ниуком случају не одбацује и не умањује женску половину људске врсте. Ако су такви исходи оно што женска популација жели - хе, хе, хе .... шта да вам кажем? Зашто сте избрисале први коментар? Хоћете ли и овај избрисати?
Предивно. Свака част. По мени, уз Миодрага Павловића најбољи српски модерни песник. Ерудита и свезнадар, премало баштинимо знања његова и о њему, на жалост, не само о њему, већ и о Павловићу, Новици Тадићу, Настасијевићу као праоцу нашег модерног поетског израза, па и Васку Попи. Дивно урађена емисија, само напред и свака подршка у представљању националне културе и свега што је незабораву вично. КАКО САМ САМО ВОЛЕО ТА ТЛА Како сам само волео та тла! Бескрајне мравињаке одакле смо излазили тамноглави и горди попут друге стране сунца, из тих наших тршевњака и одрпаница у сусрет лету и уснама на корама лубенице, тог црвеног воденог раја у ком смо остављали очи попут зимских јакни у позоришту. О, како сам само волео та тла, тла што милином тлаче наше немире, наша Негаз - поља и коње вране и риђе што се шепуре гривама као девојчице кикама и машницама. О, ми, дечаци, ми - похарани мушкарци што ћемо једном дојке мил заменити пушкама, ми - који ћемо из даљина писати писма даљинама, мењати ровове за прамењаке неба, ми смо ходали тим тлом као да смо му заувек обећани, о, то тле сваком неверно - ничије завечно до краја - попут жене прелепе а несрећне што у туђим загрљајима тражи давно заборављену срећу, то тле што памти порушена царства и побеђене војске, то тле дневних страсти и ноћних мора, о, не мора оно излазити на мора да би га Посејдон трозупцем дробио, да би га Одисеји отаџбином звали, да би га сирене мил-гласом певале, о том тлу ти причам, том корењу ширим гране као руке христовљанке, том жичанику (по)клањам усне што за земљом вапе и бдију је мртва попут крила палог арханђела, о, тле, тле некад и никад моје, још те пишем семењем и крвљу - вечито твој и ничији - попут тебе - попут тебе. Љубодраг Стојановић
Pozdrav za Acu Pašalića, prijatno iznenađenje. Slušati mog bivšeg komšiju, Sašu je uvek inspirativno i poučno, u svakom smislu. Radujem se svom otkriću ovog kanala👏👏👏 Samo napred, željni smo slušanja pametnih ljudi✔️
Prenećemo pozdrave! Hvala na podršci, mi smo veoma srećni što imamo priliku da ugostimo izuzetne goste, a i što su nam članovi ekipe, poput Pašalića, i sami izvrsni mladi ljudi!
Profesor nas je super zabavio..., priča o svom životu iskreno i nepovezano ko da je pijan 😁, ovaj student-voditelj deluje zaprepašćeno tokom celog intervjua, nije očekivao ovakvog sagovornika...
Uzbudljiva književna emisija seže u dubine književnosti, obogaćena je prisustvom profesora Jerkova koji otkriva nepregledne slojeve značenja književnosti i događaja u istoriji.
Bilo je najteze gledati sta se desavalo u Dubrovniku, granatiranje grada, a manje je bilo strasno gledati sravnjeni Vukovar! Molim vas, gospodind Vejvoda! Ah, pitanje je da li smo bas svi ziveli kao Jugosloveni!
