Чувени Вис Сигнали. Драго Марковић , Ђилија Маргитић, Хазбо, Дика Конатар и остали Ћуковчани код старе аутобуске и чувених Ћафиних самуна. Љети Сињавац. У биоскоп код покојног Вуја Маргитића. Ма свашта нешта.
Лијепа емисија. Прегршт занимљивих прича као сплет шарених нити наивно извезених у гоблен нашег Завичаја.Али Бијело Поље није само центар града,душу Бијелог Поља чине градска насеља.Свако крије неку своју тајну и има свој дух,препознатљивост,своје јунаке, легенде и витезове духовитости и племенитости.Оно што је нпр. Бабића Бријег имао 90- их година,то је био расадник талентованих дјечака који су за оно вријеме били Надреалисти,односно филигрантски креативци.Од радио емисија,квизова,скривене камере,новогодишњег програма,Васкршњих и меморијалних турнира ,дербија Партизан-Црвена Звезда уз подршку навијача оба табора уз заставе,шалове и пиротехнику(пластичне боце Лимба на приткама које су паљене и прављен ефекат бенгалских ватри)па до величанствених Олимпијада(са комплетном церемонијом отварања,штафета са олимпијским пламеном,паљења олимпијског пламена,организованих такмичења(фудбал,кошарка,одбојка,стони тенис,шах...проглашење победника уз додјелу медаља,церемонијом затварања уз музички спектакл и ватромет ,забавних вечери,новогодишњих журки,маскенбала и незаборавних моба...Догодовштине ,анегдоте,приче,легенде,бајке,излети,планинарења,подвизи и зафрканције...Ковали су се чак и планови да Бабића Бријег буде држава за себе са владом која је требала имати само министарство културе,забаве,зафрканције,разоноде,музике и спорта...нешто попут Чардака ни на небу ни на земљи... А онда се расуло драго камење Бабића Бријега свуда по свијету.А можда се једног дана у далекој,а ко зна можда и ближој будућнисти сабере и поново оживи дух оних времена...дух дјечачког и младалачког пркоса тешким временима ратова,санкција,хиперинфлације,немаштине.Само је машта тада била кључ изласка из вртлога свега тешког што се дешавало нашој држави Југославији.А ми Бабићани,нисмо са ове планете,нас је изгледа неки метеор залутавши у свемиру уградио у најљепши пејзаж на свијету.Из праха смо камен постали,па се опет расули у прах,а сада тумарајући свемиром,тражимо да опет саставимо камен непресушне маште.Ето,Бабића Бријег је само једна у низу коцкица мозаика нашег завичаја Бијелог Поља,а о другим коцкицама нека причају јунаци коцкица којима припадају.😉
