Ćamila Omanović, bosanska Muslimanka iz Srebrenice, ekonomistkinja. Dana 10.7.1995. godine, bila je sa porodicom u bratovljevoj kući. Oko kuće je počela pucnjava, pa je s porodicom je pobegla ka Bratuncu, u Potočare. Njen muž Ahmet je sa kolonom muškaraca krenuo ka Tuzli. Nije ga više videla.
Sledećeg dana je sa Ibrom Nuhanovićem i Nesibom Mandžićem prisustvovala sastanku u Hotelu Fontana sa zvaničnicima VRS-a i UNPROFOR-a.
Videla kako muškarce i dečake odvajaju i odvode u „Belu kuću“. Među njima je prepoznala Mirzu Mehmedmovića, osobu sa mentalnim hendikepom, kome se tog dana gubi svaki trag. Te noći, srpski vojnici su odvodili ljude, a u jednom trenutku je bačena nepoznata supstanca koja je prisutne naterala na kašalj i povraćanje. Svedoči da se njen komšija Šefik Mustafić obesio u toku noći. Njen sin, koji je tada imao 14 godina, video je pet ili šest mrtvih tela kada je krenuo da donese vodu.
Sledećeg dana njena deca su ukrcani u autobus koji je otišao za Bratunac. Ćamila je ušla u bazu UN-a gde je pokušala da se obesi. Probudila se u bolnici.
O masovnim ubistvima u Srebrenici pogledajte na glaszrtava.org
www.glaszrtava.org/srebrenica/
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
29 июн 2021
