Аденоиддан буткул холос бўлиш 2021
Doktor Azizbek Butaev.
t.me/drbutaev
☎️ +998977025285
Аденоид ва унинг вазифаси нима ?
1. Буруннинг орқа қисмида бурун халқум муртаги жойлашган булиб, бурундан кираётган микробларни зарарсизлантириш вазифасини бажаради. Аденоид уша бурун халкум муртагининг патологик катталашиб кетишидир. Агар без куп ишласа хажм жихатидан катталашиб кетади.Бурун бушлиги ва халкумнинг яллиғланиш касалликлари: уткир тумов, аденоидит, фарингит, ангина ундан ташкари қизамиқ,грипп, скарлатина касалликларидан кейин бурун халкум муртаги патологик катталашиб кетади.Бу катталашиб кетиши натижасида бурунни орка тешигини яни хоанани беркитиб қуяди.(расм) Ва бемор бола бурундан яхши нафас ололмай қолади. Бу муртакни патологик катталашиб кетиши аденоид еки аденоид вегетацияси дейилади. Купинча ёш болаларда 3 ёшдан 7 ёшгача учрайди.
Аденоид вегетацияси белгилари кандай?
Аденоид борлигини 7 та белгиси
1. Бурундан нафас олишнинг доимий кийинлиги. Бола кундузи яхши нафас олишиши мумкин , лекин кечкурун нафас олиши қийинлашади. Ота онага бола тез тез шамоллаётгандай ,шамоллаш узокрок давом этгандек туйилади.
2. Боланинг огзини очиб ухлаши, хуррак отиши. Бурун орқали нафас олганда совуқ хаво илийди,юмшайди ва тозаланади. Шундан кейин хаво пастки нафас йулларига тайёр холатда утади. Бурун орқали нафас чуқур булиб, хаво упкагача етиб боради. Агар бурундан нафас олиш кийин булса, бемор огиз оркали нафас олишга утади.Огиз орқали нафас олганда нафас юзаки булиб, упкага етарлича КИСЛОРОД етиб бормайди. ОГИЗ ОРҚАЛИ НАФАС ОЛГАНДА хаво тозаланмагани,исимагани ва намланмагани учун тез тез юкори пастки нафас йуллари касалланишига(бронхит , пневмания) яни тез тез томог огриши, ютал безовта қилиши мумкин
3. Манқалик.Бола бурни билан гапиради. Бу аденоид тукимасини бурунни орка томонини беркитиши билан боглик. Болада талаффуз бузилади.
4. Прикус (юкори ва пастки жаг ёпилганда тиш каторининг бир бирига нисбатан жойлашиши) узгариши , нормада юкори тишлар пастки тишларни 1/3 кисмини ёпиб туради. Бола узок вакт бурундан яхши нафас олмаслиги туфайли, прекус узгаради. Жаг олдинга чикиб кетиши ёки аксинча ичкарига кириб кетиши кузатилади. Каттик танглай юкорига кутарилиб,тишлар катори кийшаяди. (расм)
5. Эшитиш пасайиши. Аденоиди бор болаларда вакти вакти билан эшитиш пасайиши,кулокдаги огриклар безовта қилиши мумкин. Бу аденоидни катталашиб эшитув найини беркитиб куйиши билан боглик. Эшитув найи бурун оркасида тешиги атрофида халкумда жойлашган булиб, кулок билан томокни бирлаштириб туради. Бу най парда оркасидаги бушликдаги босим ташки босим бн бир хил булишини таминлайди. Аденоид катталашиб бу най тешигини беркитиб куйса кулокда муаммо вужудга келади. Яни эшитиш пастлиги, кулокда огриклар хаттоки ногора парда тешилишига олиб келиши мумкин.
6. Энурез -кечки уйку вактида сийдик тута олмаслик.
7. болалар инжик булиб қолади.
Беморларни ушбу белгилардан биттаси еки бирнечтаси безовта қилиши мумкин.
Бемор онаси шикоятлари(ведио)
Аденоид кандай ташхис қуйилади?
1. Текшириш усуллари орқали
• Эндоскопик текшириш. Энг бола учун хавфсиз текшириш усулларидан бири.Эндоскоп(махсус оптик асбоб) ёрдамида бурун оркали бурун халкум муртаги курилади. Бу текширишда аденоид улчами , холатига бахо берилади. Лекин бу усул 4 ёшдан кичкина ва ўта таъсирчан болаларда амалга ошириб булмайди.(ведио)
• МРТ -магнит резонанс томография ёрдами аденоид тукимаси улчамини бахолаш мумкин. Эндоскопик текшириш имкони бўлмаганда текширилади. Лекин бу текширишда хам бола текшириш давомида харакатсиз ётиши керак булади. Акс холда болани ухлатган холатда текшириш амалга оширилади.
• МСКТ-мультиспирал компьютер томография бурун ёндош бушликлари холатини ва аденоид улчамини куришга ёрдам беради. Бу текширишда рентгенологик текшириш булгани учун нурланиш мавжуд.
• Рентгенография ён проекцияда-бу текширишда хам аденоид ўлчамини куриш мумкин фақат шарти рентген сифати жуда юқори булиши керак, бўлмаса аденоид холатига бахо бериб булмайди.
1 окт 2024