Манастир Кувеждин, посвећен Светом Сави, по предању забележеном у шишатовачком рукопису „Слово Светог Јеронима Сирина“, подигао је Свети Стефан Штиљановић, 1520. године. Његово име релативно се често среће у изворима из 16. века. У овом манастиру су, „при игуману Стефану“, 1569. и 1593, преписани „Минеј за месец јун“ и „Житије Светог Јована Златоустог“, а спомиње се и у турским катастарским дефтерима из 1566-1569, 1578. и 1588-1595. године. Могуће је да је опустео већ око 1650, након што је Синан-бег, у потрази за грађом потребном за зидање његовог новог митровачког конака, започео рушење Кувеждина и Петковице. Зна се да је београдски митрополит спасао православне светиње од дивљачког уништења, обавезујући их на плаћање годишњег данка од стотину гроша. Међутим, о трајању кувеждинске обитељи нема никаквих вести све до Великог бечког рата, када се ту настањују монаси из манастира Винче и Сланаца, код Београда. Кувеждин је, са матичним Шишатовцем, у то време представљао јединствену имовинску целину, која је раздељена тек 1717. године.
Прочитајте више на: eparhijasremsk...
20 окт 2024
