Османским освајањима и доласком на Балканско полуострво наступио је период немира и смутњи. Није било довољно јаке организоване хришћанске војске која је могла да се супротстави. Моравска Србија постала је прибежиште и последња оаза пред све већим притиском непријатеља и освајача. Поуздано се зна да је у планину Мојсиње и падине Послонске планине, почев од Маричке битке до пред крај треће деценије 15. века дошао велики број калуђера из јужних крајева и Свете Горе. Нашавши погодне тле у планини Мојсиње и падинама Послонске планине, недалеко од престоне вароши Крушевца, близу царских друмова, а ипак на месту „скровитоме" за нешто мање од пет деценија никло је на овом стешњеном простору, по различитим ауторима од 25 до 70 цркава. Само у планини Мојсиње, поуздано знамо, данас има више од 25 цркава и црквишта поред манастира Мрзеница. Ако би овоме броју додали и оне бројне цркве и црквишта на падинама Послонске планине, то је сасвим сигурно да их је било више и од седамдесет колико их највише броје. На шестом километру од Сталаћа, поред асфалтног пута за Крушевац, у шуми, уз поток Добра вода, налази се манастир Мрзеница, посвећен Покрову Пресвете Богородице. Темељи старе манастирске цркве откривени су 1924. године на чудесан начин. Црква је зидана на темељима старог манастира, задужбине Кнеза Лазара, у коме су живели подвижничким животом Светогорски калуђери, спаљени и поубијани од стране Турака за време робовања. Приликом откопавања цркве у бродском делу пронађен је гроб који нам указује да је храм настао крајем 14. века. Ктитор манастира на основу историјских извора је ако не сам кнез Лазар, онда сигурно нека утицајна личност са његовог двора. Време робовања је учинило своје. Разне ерозије, само шумско тле уз векове учинили су да је земља и растиње прекрило остатке манастирске цркве. Када је Храм откривен и изграђена црква веровало се да је био посвећен цару Константину и царици Јелени па је у цркви уз овај празник резан славски колач. Приликом освећења 1932. године на Павлов дан, црква је посвећена Покрову Пресвете Богородице кога дана се и реже славски колач и истог дана је сабор у Манастиру. У разговору са старешином манастира Мрзенице, протосинђелом Тихоном сазнали смо о историји светиње и краја и са каквим се питањима људи данас обраћају.
28 янв 2022
