Ja bio jednom u Pjenovcu, prespavao, drugi dan uzeo vode, otisao i utisak nije nestao ni nakon 20 god. Drzi me duboko unutra. Taj zrak (zrak,kisik, je najbitnija hrana za organizam) i ta pitka, mekana voda (posle kisika najbitnija hrana za organizzam) nekako su me procistili. Ne cudi me prisustvo manastira.Inace nisam ni znao de idem, ni za Pjenovac ikada, slucajno poslom navratio.
