200 NA SAT SA ČEDOMIROM BRKIĆEM 

Kako naš Intelekt Gospodari nad Nama Mnogi veruju da su Hristove reči, da na šamar treba okrenuti i drugi obraz , ubačene u Jevanđelje od onih koji od ljudi pokušavaju da stvore poslušno roblje. Pa sam ja spremio jedan primer kroz koji ću pokušati da pokažem kako bi na te stvari moglo da se gleda iz jednog drugog ugla. Kada se desi nešto što može da se protumači kao uvreda, naš intelekt prvi reaguje pokušavajući da uvredom odgovori na uvredu; to je prirodna reakcija tipa oko za oko zub za zub. Međutim mi ne moramo da poslušamo te svoje prve misli koje dolaze od našeg intelekta. Mi u sebi imamo još jedan izvor misli, izvor koji je tih i neprimetan kao Sunce u proleće; nit ti je hladno nit je previše toplo, pa i ne primećuješ da te greje. Neki to zovu savest. I ako se mi ne složimo sa onim šta nam naš intelekt predlaže, nego kažemo u sebi; može li se ovo i drugačije doživeti? Kako bi se ovo moglo drugačije protumačiti? Tada mi ućutkavamo svoj intelekt, on je rekao šta je imao. Trebaće malo vremena da se pojavi taj sićušni glasić što se sa stidom promalja kada naš intelekt ućuti. Sve dok smo uzbuđeni i loše raspoloženi, u strahu, mi nećemo čuti taj tihi glasić; Kao da se plaši naših osećanja. A onda kad smo smireni pojaviće se druge ideje, druge misli koje će nam pokazati kako ta ista stvar može drugačije da se vidi. Meni taj tihi glasić zna da kaže; pa čekaj, zar ne vidiš da su to prirodni ljudi, ljudi koji čuju samo svoj intelekt. Oni ne znaju drugačije da odreaguju. Hajde ti koji već čuješ glas razuma okreni drugi obraz i pokaži im kako treba da se postavi i odreaguje razuman čovek. Hoćeš li se naljutiti na malo dete kad te opsuje? Ono ne zna, tako su ga stariji naučili. Jednom sam gledao neku emisiju o grizlijima: Oni love losose na vodopadima i najbolja mesta za lov zauzmu prvo najači. Pa kad oni ulove, onda mogu drugi na njihovo mesto. Ali ima i medveda lopova: prirodna reakcija medveda kada drugi medved zareži na njega je da otvori čeljusti da i on zareži. Tog trenutka on ispusti ribu, a lopov zgrabi ribu i beži. Međutim ima medveda koji su naučili da savladaju taj svoj prirodni impuls: Oni znaju da su jači i ne otvaraju usta da zareže, nego čvrsto drže ribu. Tada lopov videvši da nema vajde odlazi, a oni mogu na miru da se slade. Medvedi su naučili da savladaju prirodne porive a mi ljudi ne možemo, i još ih i branimo u svom umu stvarajući tako zabludu. Dozvoljavamo na taj način našem intelektu da nas drži u zabludi predajući našu slobodnu volju u njegove ruke. Zato je njemu u interesu da mi ne otkrijemo taj sićušni glasić, tog Boga koji živi u nama. Jer kad mi otkrijemo da možemo da biramo kome ćemo da posvetimo pažnju i samim tim imamo mogućnost da izrazimo svoju volju, tada Mi postajemo bogovi svog mikrouniverzuma; a naš intelekt postaje samo sluga i prestaje da bude bog koji koristeći se našom voljom vlada nad nama. Ako vam se svidela ova priča potražite na blogu "svitanje rs" ima tamo lepe i ukusne hrane za jedan um Pozvani su svi dobri ljudi u društvo dobrih ljudi, izvolite poslužite svoj um Hvala