Bilo onu malu moju Olgicu kako sija kao vila sa dirigentskom štapom na onom koncertu onog pisca Sto godina samoće. Nju je sramota što sam joj ja u familiji jer sam dirigovana svojim nožnim štapićima da svuda odaju i da je ibrukaju što joj nisam retka iz Nemačke i da samo nju nikad ne trebam da pitam za pomoć kad budem gladna Al kamera preskoči ko i moje srce i uđe kadar u rat uživo
