Величанствено.Слушати и душом осећати овај монолог не може нико ко не познаје и ко не воли дела Борислава Станковића.Речи су само да се у њима ужива.Топико ме подсећа на моју младост,као да сам у том времену живеја.Жал за младост,непресушна је жал.
Tekst jeste taj, ovo kad slusam razbolim se. Ali naglasak je mnogo los, samo Vranjanac moze ovo da izgovori kako treba. Svaka cast glumcu na pokusaju, ali vranjski jezik ima specificnu tezinu, vrlo slecifican naglasak i razlikuje se cak i od onog koji se govori 2 km dalje od Vranja. Nije mi zelja da napljujem onoga koji izgovara ove reci, samo jednostavno nije to to...fali ono autenticno, Borino, vranjsko...
Да,Ви сте у праву.Врањански дијалект тј.дијалект је изузетно тежак који нисмо са тог подручја.Сећам се у Средњој школи да смо читали дела Боре Станковића колико је било тешко разумети.Богу се захваљујем што сам нешто сазнао о тим прелепим доживљајима,а посебно покојном великану Станиши Стошићу.
@@branovasiljevic295 naravno da jesu, za mene kao rodjenog Vranjanca i mnogo vise od toga, mnogo vise od same knjizevnosti. To je duh jednog grada, duh nekoliko prethodnih generacija. Ja sam na moju srecu imao prilike da upoznam i zivim neko vreme sa ljudima iz tog doba i oni zaista jesu ziveli onako kako je Bora to opisao. Nazalost, Vranje odavno nije vise ni Borino, niti Vr iz tog doba, dosli su neki novi ljudi kojima to ne znaci puno, starih Vranjanaca gotovo da nema vise u Vranju, tek po koja porodica je ostala ali i njihovi naslednici odlaze, duh tog grada vise ne zivi u njemu, a od skoro ni ja, gotovo i cela moja porodica, nekada jedini Jermeni u Vranju. Moja porodica je izgubila svoju prvu domovinu, samo jedan je preziveo i stvorio novu porodicu u novoj domovinu u tom gradu koji nas je oberucke prihvatio, sada opet gledamo kako se sve to raspada i ja kao jedini naslednik sam bio primoran da bezim odande. Zao mi je i Vranja i tog karasevdaha koji jos uvek postoji u tragovima kod nekih starijih generacija i zbog svega toga i Borina knjizevnost i taj dijalekt i taj duh grada koji je Bora uspeo da uhvati, imaju posebnu tezinu i milinu koju ne oseca svako.
@@ampidayan Пријатељу ! Дела великана Борислава Станковића су моја инспирација.Жао ми је што нема више симпатизера за његов лик и дело.Живим и БиХ и РС-у и знам и уживам у Српској књижевности.
