Da li je moguće ugraditi FID sklopku u nulovanu instalaciju? 

E dijete moje da ti znas sta znaci biti iskusan elektricar ahhahahahahaha

@@Pera-Peric ​ Ako ista ne volim to su nabedjeni ''majstori'' kao ti 🙂

@@tomislavgulic4051 zavisi za šta koristiš tu utičnicu. Ako je za punjenje telefona i sličnih gluposti koji imaju samo fazu i nuli ne treba ti uzemljenje. Ako ćeš je koristiti za npr. frižider, šporet onda treba uzemljenje. Najbolje bi bilo dovesti iz razvodne table treći provodnik za uzemljenje. Zabranjeno je vršiti nulovanje u utičnicama, nekad se tako radilo ali sada ne, nulovanje se radi samo u tabli i na dalje se instalacija razvodi trožilnim provodnicima.

Baš su priključeni frižider i špaher na dvožilnu utičnicu. Za dovući uzemljenje bi trebalo štemati. U tome je problem

@@tomislavgulic4051 može kroz kanalicu. Nulovanje u utičnicama je samo nužno zlo koje se radilo prošlog veka.

Tako je, slažem se u potpunosti. Ja nigde ne radim nulovanje osim ako baš nije situacija da ne može da se izbegne. Ali ako je situacija na terenu takva da mora da se nuluje i ugradi FID ovo je jedino rešenje. Malo je besmisleno zabadati sondu negde napolju i dovlačiti žicu preko fasade do drugog trećeg sprata u zgradama.

@@VanjaElektro Da li je izvodljivo tako samo spustiti žicu i sondu zabiti kada uslovi ne dozvoljavaju pocinčanu traku? Znači da žica izde direktno na sondu? Nemam uređaj za otpor, pa me zanima da li si se kad susretao sa takvim stvarima?

@@dYn4brutaL može to da se uradi ali je pitanje da li je dozvoljeno jer ipak ne možeš da radiš šta hoćeš kad si u zgradi. Svaki provodnik ima određeni otpor, što duži provodnik to veći otpor. Nisam se još susreo sa takvom situacijom na terenu ali bi moglo da se uradi samo da se stavi veći poprečni presek licnaste žice recimo 16 ili 25mm² pa preko fasade do stana.

Onda ništa, radi se nova instalacija.

Onda ništa radi se nova instalacija, ili može da se naknadno dovuče provodnik za uzemljenje do svake utičnice.

@@dusann6250 Ako je instalacija nulovana onda je nulovano u razvodnoj tabli. Ako vam do utičnice dolazi žuto zelena žica, ne menja ništa oko povezivanja šporeta.

@@VanjaElektro Imam jos jedno pitanje, na uzemljenju imam oko 20 volti. Nulovana je instalacija na razvodnoj tabli. Da li je to normalno ili ne? Voltaza nekad ode i vise od 20 volti na uzemljenju kad se ukljuce neki potrosaci. Kad glinericom dodirnem uzemljenje ne pali se tinjalica

@@dusann6250 znači da ipak možda postoji neko uzemljenje ali nije kvalitetno. Imao sam slučajeve na terenu da je kuća imala neko uzemljenje i još je nula bila uzemljenja. Taj napon se javlja i ako u razvodnoj kutiji nije spojeno uzemljenje i u utičnici prikazuje neki napon jer dobija indukciju sa faze. To su samo neke od mogućnosti, savetujem vam da pozovete školovanog električara da proveri instalaciju.

Slažem se, ne preporučuje se nulovanje u domaćinstvu, ali ako je situacija na terenu takva da mora da se nuluje i ugradi FID onda je ovo jedino rešenje.

Šta pričaš, kod nas se radi TN-C-S od 70ih (makar kod mene u vertikali jeste) a već godinama je zabranjen na kućama. Gledao sam par klipova iz Engleske i kod njih je većina kuća i dan danas TN-C-S sistem, podzemni vod naravno. Ameri uopšte nemaju FID u tabli nego u utičnici u kupatilu. 90% sveta radi TNC od trafo stanice, to što prosečan čovek radi na svojoj gajbi je važnije. Ako je vazdušni vod ja lično mislim da mora biti TT, a ako je podzemni vod može TN-C-S jer je rizik pucanja nultog voda minimalan.

@@smajolepir291 Znam da za ETI i Eaton FID sklopke piše u uputstvu da dovod može da bude ili gore ili dole. Treba proveriti za ostale proizvođače, ali uglavnom na svim sklopkama može i gore i dole.

Kod Eti osiguraca i sklopki je ulaz dole, izlaz gore. To nije bitno, vazno je znati da je uvijek ulaz na neparan broj a izlaz na paran broj.

Svaka naredna FID sklopka se vezuje na ulaz ove prve sklopke. I mora da ima posebnu sabirnicu za nulu.

Znači vezu se pre prve sklopke

@@milosmilos1283 da na ulaz prve sklopke

Ništa se ne desi, jednostavno instrument neće da meri, prikazuje grešku ako se razdvajanje N i PE uradi posle FID-a.

Da, ako iz glavnog razvodnog ormana dolazi samo nulti provodnik bez provodnika za uzemljenje, onda se pravi most sa ulaza nule u FID na sabirnicu za uzemljenje. To je TN-C-S sistem i na dalje se sve razvodni trožilnim provodnicima.

@@VanjaElektro Hvala

@@Aleksandar12345acko 18 imam, a inače sam oduvek u toj oblasti još od malih nogu.

@@VanjaElektro i ja sam počeo da se bavim time imam 15 godina i sve sam nabavio od knipex i wera alate idem školu za elektro energeticar

Na natpisnoj pločici piše snaga 4kW, ali to je mehanička snaga na vratilu motora. Električna snaga se računa P=U×I×√3×cosfi. Sve ovo se može naći na pločici motora. Električna snaga je uvek veća od mehaničke. Možeš i amper kleštima da izmeriš koju struju vuče motor ali pod opterećenjem, ne u praznom hodu.

@@VanjaElektro Hvala puno

Nedavno si poceo da ucis, a 99% stvari ti je jasno 😂😂😂

@@misterno8268Brzo kapiram 😉

"nekim stanovima gde je TN-C-S sitem da glavni nulti provodnik ide prvo do sabirnice za uzemljenje (nije spojen na sklopci), i zatim sa sabirnice ide u sklopku i posle toga normalno ide u sabirnici za nulovanje" Funkcionalno isti k.... i praktičnije da se spoji. Inače je Evropski standard boje za PEN žicu žuto zelena!

FID neće raditi kod invertera, zato što je inverter priključen na akumulator, a akumulator je potpuno galvanski odvojen od zemlje. Nula u distributivnoj mreži se dobija iz zvezdišta transformatora, a neutralna tačka transformatora može biti direktno uzemljena, indirektno i izolovana. Zato se kaže da je uzemljenje isto što i nula, približno su na istom potencijalu. Takođe kod invertora nemaš fazu i nulu, nego dve faze. Ista stvar i sa agregatima.

@@VanjaElektro pogledaj ovo, pa kazi da li je izvodljivo da ovako proradi sklopka. stim sto je solarni sistem vam elektro mreze. uzemljenje ce biti uradjeno kako treba sa tri sonde... ru-vid.com/video/%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-MoppJKOkTUc.html

@@markopejic7624 pogledao sam ali nije mi baš jasno. Ja isto imam off-grid sistem kući i nisam stavio FID samo osigurač na DC i AC strani invertera. Spojio sam i inverter na uzemljenje.

@@VanjaElektro U redu, vise misljenja mnogo znaci. probacu ovo i testiracu. svakako hvala na odgovore i vremenu. Inace razgovetno objasnjavas, za one koji nisu u toj sveri to mnogo znaci, zelim ti uspeh i jos mnogo video zapisa.

@@DusanTomic-s4s najbolje da nađeš nekog električara pa da radiš sa njim kao pomoćnik neko vreme i naučićeš. To ti je ako hoćeš samo da naučiš kako se nešto radi, a ako hoćeš da razumeš nešto detaljnije i zašto je to tako uči iz knjiga. Ako se opredeliš za ovo drugo počni prvo od osnova elektrotehnike. Pozdrav

Kabl koji ide iz razvodne table do bojlera mora da bude trožilni. Ako nije trožilni onda ne može FID.

Mozes li pojasniti zasto mora trozilni i zasto ne moze da se ugradi FID ovako kako si objasnio u klipu. Renoviram kupljeni stan i prilikom demontaze starog bojlera vidio sam da je nulovanje izvrseno i u samom bojleru (na nulu je spojen i kotao). Sta je praksa da se radi u tim situacijama kada za bojler imamo samo dvozilni kabl, a da se ne radi nova instalacija?

​@@DP-lr3peAko već renoviraš- uradi novo napajanje, čak i da imaš 3 provodnika, decenije korišćenja su dovoljno uticale da izolacija tog kabla nije više kao pre nekoliko decenija, a treći provodnik treba da bi "curenje" struje sprovelo do zemlje i tako "nateralo" sklopku da odreaguje,pre nego li ta struja prodje do zemlje kroz čoveka...

Moze, sa ulaza fid sklopke uzmes uzemljenje sa tozilnim kablom do bojlera.

Šta je S1 sklopka, može li neki link ka konkretnom modelu

@@branislavbabic4579 Svaka sklopka iskače na manjoj struji, ali proizvođači to zaokruže u ovom slučaju na 30mA

@@VanjaElektro a štaako kupujem FID sklopku prema nekom uređaju koji je u liniji a koji prirodno i a curenje na uzemljenje, recimo frekventni regulator? Onda se ne mogu pouzdati u prag osjetljivosti i pravi mi problem u funkcionisanju...

@@branislavbabic4579 Da

@@VanjaElektro onda ja ne bih rekao d aje ispravna ako okida na 21 a piše da okida na 30 mA 😉 Pričam iz konkretnog problema koji sam juče imao, a google prisluškuje i poruke pa ispadne ovaj tvoj video, iako nisam pretraživao taj problem 😉. Prave ljudi kućne instalacije u industriji i onda se čude kako im ne radi uređaj. Stavljaju Fidovku i gdje treba i gdje ne treba

@@branislavbabic4579 Nema tu nikakve greške, sklopka je u potpunosti ispravna, a fluke ne laže.

@@aleksandarsavic1543 Teška priča jer je minimalni poprečni presek glavnog voda za uzemljenje 6mm².

@@VanjaElektro ne mora da bude...

@@Aleksandar12345acko imam Benning duspol analog, mada bolji je digital ili expert jer ima zujalicu. Dobra alatka za gledanje redosleda faza, i ne laže kao glinerica.

N i PE su spojeni pre FID-a da bi imala funkciju. Ako su spojeni u MRO ormanu i do stana dolazi odvojeni N i PE onda je to TN-S sistem.

Ja mogu da objasnim u najsitnijim detaljima ali bitna je suština.

@@VanjaElektro ok pa onda pojasni ljudima ovdje, zasto FI okida na 21mA, vrijeme okidanja FI, u svim tim sistemima kako se ponasa. Zatim mjerenje okidanja FI na 0,5x 1x 5x. Kod TNS sistema tri fazna vodiča, nulti vodič i zastitni vodič su dovedeni od trafoa do GRO i dalje razvod ide kako je propisano i u Glavnom elektro projektu dato, a ne kako navodis da su N i PE razdvojeni u GRO, sto bi znacilo po tvom navodjenju da je do GRO dosao PEN. U TNC, a tako i u njegovom TNCS podsistemu, se moze takodje uraditi naknadno npr. stapno uzemljenje na taj nacin kako je propisano i na kojem se rastojanju u obzir na kvadraturu osnove objekta postavljaju vertikalno u tlo sipke za uzemljenje valjkastog oblika, minimalnog precnika 2cm u zavisnosti na vrstu tla, na minimalno propisanu dubinu, a sve u skladu sa dobijenim rezultatom otpora izmjerenim tokom postavljamja stapnog uzemljivača. Da ne duzim dalje, jer bi mogao do ujutru pisati. U svakom slucaju podrska za video, ali je ovo mala pozitivna kritika sa moje strane. Pozdrav

Svaka FID sklopka okida pri manjoj struji nego što je napisano na njoj, zašto je to tako ne znam. Ispitivao sam razne proizvođače kao što su ETI, Eaton, Legrand, Iskra... Na svim je bila manja struja okidanja. N i PE mogu da budu razdvojeni u GRO, viđao na terenu u starijim zgradama.

@@VanjaElektro Pri takvom razdvajanju kao sto si ti vidio u starim zgradama. L1, L2, L3 i PEN dolazi do GRO, te se radi o dolazu i TNC sistemu do GRO, zatim se vrsi razdvajanja na PE i N u GRO, takodje se to razdvajanje moze uraditi i u samom KPO, sto u krajnjem ishodu rezultira na dalje od tacke razdvajanja TNCS sistemom. Na tu tacku razdvajanja se spaja postojeci uzemljivac ili naknadno ugradjen stapni ili na drugi nacin izveden uzemljivac. Dolaz PEN, razvajanje na N i PE i doveden vodič na tu ustu tacku sa uzemljivača ili direktno spoj u tri tacke. Kod TT sistema je druga prica, jer od trafoa dolazi L1, L2,L3 i N, a PE se dovodi posebno sa uzemljivaca objekta i kod kojeg je da ne kazem obavezno ugradjivanje FI, a sama i preporuka ugradjivanja FI u ovom sistemu zavisi od drugih faktora i od ostalih mjerenja koji se rade pri pred prijemu, kao i rezultata mjerenja Zs. Mjerenje otpora uzemljivaca se moze na vise nacina uraditi, a jedno od alternativa je mjerenje otpora uzemljivaca preko Zs, a to se radi samo u krajnjem slucaju ako nismo u mogucnosti da to mjerenje uradimo na drugi nacin, te ovo mjerenje moze da posluzi i kao kontrolno mjerenje otpora uzemljivaca, ako smo prethodno to mjerenje izvrsili ba drugi propian nacin. TNS sistem je potpuno nesto drugo, gdje od trafoa dolazi petožilni dovodni kabal (L1,L2,L3,N, PE) do KPO, zatim dalje petožilni kabal do GRO itd….sve do SRT. Svaki proizvodjac FI je dao u uputstvu za upotrebu vrijeme i struju okidanja za svoj proizvod i to je sveto slovo, a zavisno koji je sistem i koje je propisano vrijeme okidanja, na osnovu tih podataka pri mjerenju (prijemu ili peridicnom mjerenu) mozemo znati da li je FI okinula u skladu sa datim parametrima. Okidanje fi npr. tipa A 30mA pri mjerenju na podrucju mjerenja sa sinus formom naizmjenicna struja, okidanje FI ce se izvrsiti od 0,5 x I∆n do 1x I∆n, sto bi znacilo okidanje od 15mA pa do 30mA. Na podrucju mjerenja sa pulsirajucom istosmjernom strujom + - , okidanje bi bilo izvrseno od 0,35 x I∆n do 1,41x I∆n (10,5 mA do 42 mA) FI tip B je posebna prica. Sto se tice vremena okidanja, to zavisi koji je sistem i od drugih faktora, za sto postoje elektrotehnicki prirucnici i u njima tabele za vrijeme okidanja u zavisnosti koji je tip FI i koji je sistem mreze. U tvom slucaju se radi o FI tipa AC i mjerenje se vrsi na podrucju sinus formom naizmjenicna struja.

@@Ex_Elektronik Lepo što si sve stručno objasnio. Ne bih da ispadne da se hvalim ili šta već ali to mi već sve poznato i jasno, za razliku od ovih kvazi električara koji ne znaju Omov zakon, a kamoli nešto drugo. Pozdrav

Ja svuda kad radim stavljam 30mA.

Odlicno brate tako tako treba! ​@@VanjaElektro

@@VanjaElektro samo tip A mora bit.

@@babos6557 sta je razlika izmegu tip A i neki drugi tip?

@@bojandimoski915 Tip A - RCD sklopka Tip A uz to što reagira na sinusne struje (isto kao i tip AC) reagira i na pojavu pulsirajućih istosmjernih struja greške koje nastupaju iznenada ili polaganim rastom. Dakle, isklapa sinusne struje ali reagira i ako je izmjenična struja „zaprljana“ sa istosmjernim komponentama, odnosno kad imamo nekakav ne-sinusni signal. Znači kod tipa A ako dođe nekakva istosmjerna komponenta, energija ispod vala je manja i relej to treba prepoznati i odreagirati. Relej je osjetljiviji pa je i RCD sklopka skuplja. Npr. kod uputstava za Miele perilicu rublja piše da treba koristiti RCD Tip A jer ove perilice imaju puno elektronike i onda, uslijed struje greške zbog elektronike se može dogoditi da je ona pulsirajuća ili ima istosmjerne komponente i onda obična RCD tip AC ne bi odreagirala. Ako bi radili u Njemačkoj, Belgiji ili Švicarskoj, morali bi koristiti tip A jer je to normativ u tim zemljama.

Postoje situacije na terenu gde jednostavno ne može da se uradi uzemljenje kao što su na primer stambene zgrade. Kad je nadzemni priključak onda obavezno TT sistem, za podzemni priključak može i TN-C-S, ali opet kažem samo ako ne postoji mogućnost izrade uzemljenja.

@@VanjaElektro slažem se što je naveo čovek...Ako nema uzemljenja bolje neraditi fidovke uopšte...Nemoj da zameriš nije mi namera da nešto zakeram a mislim da razumeš itekako sve...

Radio sam na mnogo ozbiljnijim projektima od kućnih instalacija, kao što su razvodni ormani za Lidl prodavnice. Gde je sistem razvoda TN-C-S i ima FID sklopki. Ali napomenuo sam u komentaru da je TN-C-S prihvatljiv u starijim zgradama ako nema drugih opcija. Za kuće ja uvek radim TT sistem, u stvari ne prihvatam nikakav posao ako investitor nije spreman da radi uzemljenje.