Dobrica Erić rođen 1936. godine, bio je srpski književnik, pesnik, prozni i dramski pisac. Njegove pesme uvelike su bile inspirisane krajem u kojem je odrastao i živio. Objavio je više od stotinu knjiga poezije, proze, slikovnica i antologija, a za svoj rad je dobio isto toliko nagrada. Jedan od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka.
“Ljubav ratara i njegove žene u noći posle oranja”
Tek kad san sklopi dečje glave ruse
i kad goluždravi Vlašići ozebu
Ratar i njegova žena sastanu se
u čardaku i na zemlji i na nebu.
Ruke što su vazdan milovale gvožde
sad na njenim vrelim bedrima vijore
Ratar ljubi tako ko da mulja grožde
Ratar grli ženu ko da njivu ore.
Mlada noć pocepa svoje ruho carsko
i stari Bog na nebu sve zvezde izbeči
kad Ratar posle oranja na štalskom
tavanu svoju ženu raščereči.
Levi mu dlan brsti na Beloj glavici
oštri zubi oru na brdu Orlovcu
desna ruka vična biču i zdravici
striže crnu ovcu u dolu Vranovcu.
Kad se oran orač potrbuške pruži
povilenile bi i sede starice
Kad bi znale kako Ratar noću pluži
mnoge bi carice bile ratarice.
Ratar voli tako kao da ratuje
ko da ruši zidove na tesnoj ćeliji
Ratar vodi ljubav ko da argatuje
u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji.
A Ratarica, mlečna mlekarica
slatkomučenica s anđeoskim likom
skida zlatnim prstima skorup sa karlica
razorana do pupka tupim raonikom.
Pucketaju kosti, pucketaju grede
i sručuje se ćeramida sa krova
Ratar drma stablo ko da trese zvezde
puca ko da motre ga svi preci iz rova.
Cvili pod njim ženica kao violina
podmazana belim lukom i sirćetom
A slušaju je i Breg i Dolina
i prete joj nekim teškim berićetom.
Posle ljubavi ko i posle bitke
ratar hrče s buklijom dojke na svom dlanu
i sanja kako mu njene ruke vitke
sipaju melem na krvavu ranu.
Dva tela van voda i zemljine teže
što se sudariše u večernjoj tami
smirena i topla sad spokojno leže
u senu kao u Kumovoj Slami.
Ponoć već tu je i zvezde se bliže rataru
što trza ruku iz bedara i šiba kuče meseca
što liže pozlaćene brazde njezinih bedara.
#zillionfilm
20 авг 2024
