„Ako napravite selfi, možete ga postaviti kao post, stori ili poslati u inboks, očekujući da će fotografiju neko skrinšotovati, šerovati ili lajkovati” - kad ovako govorite - zapitate li se da li je naš jezik pripremljen za digitalno doba i ima li načina da njegova lepota opstane?
Sa pojavom društvenih mreža u naš jezik su „brzinom interneta“ ušle nove reči - postovati, šerovati, tagovati, lajkovati.
Razgovarali smo sa dr filoloških nauka Rajnom Dragićević koja je redovna profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i na osnovnim, master i doktorskim studijama predaje Leksikologiju, Leksikografijui Leksiku srpskog jezika, a autorka je više od 250 naučnih i stručnih radova i prikaza.
- Digitalno doba je donelo mnogo promena u pismenosti, a te promene se ogledaju u tome što se, na neki način, to se tako obično kaže, „demokratizovao“ javni prostor. Danas svako ima prava, može i hoće da kaže i napiše ono što misli, a to je onda dovelo do toga da se neka jezička pravila polako zanemaruju i da razgovorni jezik polako ulazi u jezik medija.
Mediji danas više nisu samo novine, televizija, radio i tako dalje, nego i društvene mreže. Sve to čini taj medijski prostor, a u njemu dolazi do toga da se snižava nivo jezičke kulture, jer ono što je do juče bilo neprihvatljivo i nemoguće, već danas postaje prihvatljivo, a glavni problem jeste uticaj razgovornog jezika koji se sve više uvlači u medije. Tako se i dešava da se, nakon što se neke takve reči pojave na društvenim mrežama, one već sutradan pojave, na primer, i na Prvom programu Radio-televizije Srbije ili u dnevnim novinama. Gubi se granica između onoga što je nekad bio novinarski jezik i onoga što je razgovorni jezik i sve to zajedno postaje - čudna mešavina.
Uz konstataciju da sve to, naravno, urušava kvalitet našeg jezika, pomenula sam situaciju kojoj sam nedavno svedočila: voditeljka jedne gledane emisija na vrlo gledanoj televiziji napisala je objavu na svom nalogu na jednoj od društvenih mreža. Njena objava nije imala ni veliko slovo, ni tačku, ni zarez, a kad su joj pratioci to zamerili, ona je rekla da je u pitanju novi trend koji se zove se „tok misli“ i da nju ne zanima previše da li oni „sa tokom njenih misli mogu da se snađu“. Pitali smo prof. dr Rajnu Dragićević - koliko bi, zapravo, baš poznate ličnosti trebalo da vode računa o tome kako se izražavaju ako već imamo ono što se zove urušavanje jezika i kroz ovakvo oglašavanje na društvenim mrežama?
- Upravo bi javne ličnosti morale o tome, naravno, najviše da vode računa, ali svi smo svedoci da se to više ne dešava i ono što, nažalost, i sama primećujem - to je da postoje, osim trenda „toka misli“ koji ste Vi pomenuli - i neki drugi trendovi koji su takođe vrlo problematični, a to je upravo ono na šta se sada i poznati lingvisti pozivaju - dozvola da svi možemo da pišemo onako kako želimo, da svi možemo da govorimo onako kako želimo. Nažalost, upravo značajni lingvisti promovišu takve ideje. To je u vezi sa nekom opštom demokratizacijom i u vezi sa antikulturom koja danas postaje sve više „glavni tok kulture”, a to je da se ono što je nekada bilo vredno i važno - ismeva i da se okreće na svoje naličje.
Kakvi su danas Vaši studenti? Oni će u društvu biti promoteri lepe reči, pa me, u tom smislu zanima: jeste li zadovoljni novim generacijama za koje je digitalni svet prirodno okruženje, gotovo od samog njihovog rođenja?
- Nekoliko tokova se tu meša. Jedan od tih tokova je činjenica da se sve manje studenata upisuje na srpski jezik, na Filološki fakultet uopšte i na društveno humanističke nauke, a onda - i studenti koji se upisuju na srpski jezik, nažalost, često su oni koji nisu mogli da upišu nešto drugo što su želeli. Ako su se oni kao loši đaci upisali na naš fakultet ,onda se, nažalost, dešava to da ga i završe kao loši studenti i da kao takvi odlaze u škole i da naš predmet postaje sve manje interesantan đacima. To je jedan problem, a sa druge strane je upravo ovo o čemu Vi govorite: uticaj medija na njihov jezik. Tako imamo dvostruk problem. Zbog toga profesori danas moraju da „muče muku“ i da, itekako, povedu računa o svojim studentima, da ih nekako motivišu. Mislim da mi uspevamo, bar u nekoj meri u tome. U svakoj generaciji Ima izuzetnih studenata koji iza sebe nešto ostave.
Profesorka Dragićević pre nekoliko godina odlučila je da napiše rad o novouvedenim rečima na javnoj sceni i - zapanjila se:
- Pogledajte reči iz naših dnevnih novina u poslednjih pet godina: balegarluk, pozeraj, novindžija, čemerizacija, kokakoličar, evromahala. Od novih reči očekujemo da označavaju nove pojmove. Tako sam ja učila đake da nove reči služe da obeleže nove pojmove, sve dok nisam videla šta se u realnosti dešava. Značenje prideva „sendvičarski“ promenjeno je, pa danas imamo „sendvičarski mentalitet“, „trampoidnu frizuru“, a sve što je dobro i kvalitetno je - „brutalno“!
11 сен 2024
