Ona nas jos na ulici ispod lipe ceka i gleda iz daljine i uzivala sto joj zajedno svi dodjemo.Dani i srece i prevelike tuge.A onda taj prokleti kraj majke pa sestre.I vise nema odlazaka,dugo tom ulicom nisam prosla,jako dugo.dok me nisu naterali.
Nemoze sve vetar odneti ostaje nesto nase ,a Sergeju to mi znamo najbolje sta je.Vjetar duva,nosi ali ne iz nas vec ulica i neceg drugog,al u dusama smo mi i niko drugi.samo mi i svesni sto prodjosmo.Znam da znas sve,ali ne ono najbitnije.Kada dodje vreme on ce prvi znati.zato postrani budite,niste to osetili ni nocu videli.niti teci ,niti pesme.Postujem vas ali neko zna i sam.nesto....
