Pjesma: Udica
Tekst: Z.S. Gibonni
Muzika: Z.S. Gibonni
Album: Familija
Tekst:
Udica se zadije za prste,
taman ono koliko joj triba.
Da se čovik siti da je dobro,
što se nisan rodi kao riba.
Kao riba s ljuskama od srebra,
što se neda vanka iz dubine.
Čutin di me išću gladna justa,
pa se krijem doli od sudbine.
Među rebra potonulog broda,
sa bandirom potonulog carstva.
Sad je vije samo 'ladna voda,
zibaju je usnama bez glasa.
Vidim kosti usnulih mornara,
zagrljeni s morem kako muče.
More pusti vojsku neka spava,
to su samo dica daleko od kuće.
Odore s botunima od srebra,
ruzinavi mačevi u tmini.
Pa se spuštam moru među rebra,
da mu čujem srce kako pini.
Vidim kosti usnulih mornara,
zagrljeni s morem kako muče.
More, pusti vojsku neka spava,
to su samo dica daleko od kuće.
Gledam kosti usnulih mornara,
mladu krv ča tribalo je prolit'.
Čujen more kaže, "Bogu fala
što se nisam rodi kao čovik"!
11 окт 2024
