Kako da budeš mentalno jak 1. deo 

Dobro je što si umeo da me pronađeš

Sta si ti siroce bez oca?

Svaka cast👏Mnogo volim tvoje videe i koliko god da imamo samopouzdanja ponekad se ono zna poljuljati pa valja se vratiti na pravi put🤗Zato si ti tu i hvala ti na tome😊❤️

TI,Si,JAKA, IMAŠ ❤LOVE,MASA 16:33

NEMA,SVE,JE,TAKO,OBOZAVAM,TE 19:13

KAO JEDNU,ISKRENU,OSOBU❤😂😂😂😂😂😮😮😮😮😅😅😅😊😊😊

Svaka cast.

Malo ruzno, covece, ali... Istinito. Razljutices nekoga pogresnog takvim stavom.

Izdaja i sve ono što se desilo u slovenskom svetu nije slučajno. Da bi izdaja postala ovako univerzalna, ona mora imati neku podlogu. Dakle, i u politikologiji i folozofiji je davno utvrđeno da način života određuje način mišljenja odnosno da biće određuje egzistenciju. Ono je tu važno a ono što mi zovemo nadgradnojm, pravo, politika, nauka, sve to je odraz baze po kojoj se živi. Kada ste uništili bazu jednog društva, vi ste uništili i njegov moralni sklop. Svaki lumpen-proleter i onaj poslednji, čini mu se da je sve stvar napora, volje, osvestiti se, shvatiti, hvala što nam rekli istinu itd... Uvek se vraćamo na ono osnovno u društvu: biće ili bitak kako kažu unutrašnje gospodare nama. Naš socijalno-ekonomski položaj određuje naš način mišljenja. Zato vi nemate filozofa (pogotovo velikih) iz radničkih porodica, nikad niste imali, baza određuje. Dakle, seljak po prirodi svog života nije sposoban za neku izdaju većih razmera, može malo, da vajdi nešto sitno. A opet sa druge strane, građanin ne može da ne bude izdajnik. To je tako. I onda tamo gde se izgubi to "mi". gde se pređe na ono građansko "ja", stvoreni su uslovi za izdaju i raspad. Dakle, društvo se raspada na one koji se relativno pametni i imaju horizont koji vide, vidik šta se dešava, i na one koji su manje pametni i imaju raspoloženja. I onda ovi prvi izdaju ove druge. Društvo se raspalo na dva sloja, na gornji koji dobija lovu i na donji za koji se prave medijske zajebancije i on je, zapravo, predmet izdaje. Postoji jedna naivna zabluda da se mogu promeniti stanovište, misli, način života a da se u duši nikakva promena ne dogodi. Takva misao je budalasta ali ljudi zaista veruju u takve stvari, rasprostranjeno je. Vera, moral, tradicija, običaji, sve ono što nas drži čvrsto ukorenjenim, ne mogu da menjaju mesto svog postanka i razvoja. Ono što je postalo na selu, na selu i umire, ne može da se nosi u grad. Ne može selo da se inkorporira u građansko društvo, ono mora da umre kao selo a onda na kraju postanu oni 'jel da građani sela Luga. Selo mora da umre, ne može da se nosi, tradicija, običaji, sve ne može da se odnese u džep. Seljak ne može preko granica predačkih zapovesti. On je sav u tome. Naši stari su poštovali pretke, ritualno i dosta se pričalo o tome. Za njih su preci u onoj najboljoj slovenskoj tradiciji Java i Nava, jedna zajednica je zajednica i živih i mrtvih i još ne rođenih. Dakle, svi oni koji su od našeg roda su zajednica. To je unutrašnje osećanje seljaka, on možda ne ume da ga definiše ali ono je kog njegato pro-osećajno. A građanin se načelno odriče kulta i predaka i ne analizira ponašanje predaka po načelima morala, običaja, vere i tradicije, ne po tome, nego po načelima razuma. On odbacuje običaje i tradiciju u ime razuma. I onda uvek kada analizirate nešto razumom ono može da sklizne bilo gde. Još su stari Grci govorili o tome, ono kada Ahil gađa strelom zeca a ona nikad ne stigne do zeca, zašto? Pa ona mora da pređe polovinu puta, pa od polovine puta polovinu, pa od četvrtine polovinu, pa od osmine polovinu... I u matematičkom modelu, dakle u svetu razuma ona samo teži nuli ali nikad ne stigne do nje ali u stvarnosti ona stigne do zeca. E tako i ovo, razum je ono što gospodari građanima ali ne tačan, ne tačno razmišljanje već razum kao mera vrednosti. Seljak smisao Kosovske Bitke, Miloševe žrtve, Sinđelićeve i Tepićeve junačke smrti i ne traži, on taj smiao nosi u krvi, njemu ne treba objašnjenje za to. Obrnuto, građanin podvrgne kritici i Lazara, i Miloša i sve to. On preispituje njihove gestove na načelu utilitarnsti: da li su oni korisni ili nisu, da li se isplate ili ne. Tako da Ukrajincima se desilo upravo to, izdani su kao i mi od svoje građanske elite. To su oni koju su se jednu generaciju ili nekoliko godina ranije od ostalih probudili i odlučili da za pare zavale višegeneracijske vrednosti. I sad se taj narod tamo našao na vetropičini, ne zna šta će. Vlast ga je uvukla u vrlo perfidnu igru, Nato ga je sad ostavio, na granici reže Rusi i šta će on sad da radi. Dolazi težak period bez obzira da li će Rusi napasti ili ne, neće to biti rat nekih naročitih razmera. Ušetaće se u dva grada, neće biti otpora nikakvog, nego prosto eto, Ukrajinci su doterani dotle, I naravno, za Srbe bi imalu tu šta da se nauči ali nema ko da nauči. To je kada raspoloženja preovladaju razumom, kad tebi mržnja prema Rusima zamagli horizont i sad ti se čini da je to dobro ali kakvi, pusti mržnju, razmišljaj praktično, izdaće te Nato i stranci, nisu oni tu u tvom interesu. Evo mi i dalje, 20 godina kasnije ne shvatamo da ni strani investitor, ni strani ambasador ne dolazi u našem interesu, on dolazi u svom interesu. 20 godina učimo i ne možemo da naučimo.

Dugo sam razmisljao o svemu tome.. i razmisljao sam ako je tako da odem odavde... ali sam onda shvatio da mi je draze da se borim za bolju zemlju i narod jer nada nikad ne umire, pa makar i izgubio... nego da odem na zapad da dizem natalitet onima koji nas vekovima ugnjetavaju a trenutno pojedose sami sebe pa im trebamo mi i sva sirotinja sveta... Zamisli da zivis u doba okupacije pri turcima sta god ljudi pricali danas je lakse od toga

Ne mogu da se slozim sa takvom ocenom naseg naroda. Istina je da ima mnogo toga loseg, ali mi smeta kad ljudi ignorisu ili nipodastavaju ono sto je dobro. Politika treba da bude staranje za dobro zajednice, to je rec izvedena od *polis*, sto su bili gradovi/drzave koji su postojali nekada. Svaka odrasla mentalno zdrava osoba treba da se bavi politikom u skladu sa svojim mogucnostima i sposobnostima da ispravno sagleda i razume prolbleme i potrebe zajednice.

Hvala

RESPEKT 4 Jovanovich M❤

Prijatelju, živi se svaki dan, jednom se umire!

Telo umire jednom, a dusa nikad.

@@alharaquiento Sve umire jednom.

Bravo za komentar! Sad lako je to reći, treba se tako ponašati u zivotu.

Hvala lepo

Nema na čemu

dankešen

Hvala na komentaru

Hvala

dankešen

hvala

Hvala puno

hvala lepo