Još uvijek se borim sa oprostom,silno želim da zaboravim i ne osvrćem se na to.Na momente mi to uspijeva i sretna sam,ali onda se odjednom nadvije crni oblak sjećanja i ja sam opet na početku,a nikako to ne želim.Inače video je super,jako mi se sviďa.
U tome i leži zamka, što vas neki događaj, film, osoba, lekcija, situacija, itd. podsjeti. Bilo bi najidealnije reprogramiranje na način da se pretvarate da ste izgubili pamćenje, kad vas netko ili nešto npr.podsjeti, to bi bio prvi korak- pretvaranje ili reprogramiranje😊
Oprostom dozvoljavamo da nas ponovo povrede, onda to vise boli nego prvi put.Negledas tu osobu vise nikad istim ocima kao do tad.Cuvajte i sebe i druge da se ne vredjate, ako nemozete prastati.
5:56 Ne volim da dajem savjete oko oprosta. Samo sam jednoj drugarici dala taj savjet. U pitanju je bio bračni preljub. Muž se pokajao i oni su se pomirili ali u njoj je još uvijek tinjao bol povrijeđenosti, izdaje. Ja sam joj tad rekla: Probaj da mu oprostiš ako možeš. Nije lako i triba ti malo sopstvenog prostora za to. Niko ti ne može narediti da oprostiš ali bar probaj i ne vezuj se ni zakakav rok vremenski, materijalni ili bilo što drugo. To mora u tebi samo sazreti i ti ćeš sama naći put iz tog bola koji nije jednostavan. Ali kad oprostiš, poslije će ti bitni smiješno što si se toliko u prošlosti razdirala, patila. Prošli su miseci poslije tog našeg razgovora i ja sam ih vidjela zaista sritne što su skupa. Nije tu bilo glumatanja s njene strane. Bio je to iskreni oprost. I živjeli su skupa sretno do kraja života. Prvo je umro on pa ona u kratkom vremenskom periodu. Bilo mi je drago što su proživjeli lipi ostatak života. Što se tiče mene ja ne dajem olako oprost. Ali kad dam oprost to je trajno i sada živin u situauciji kad se sićan nekoliko svojih jakih oprosta, znam da je bilo jako puno teških razloga za ljutnju ali ja se više tih osoba ne mogu da sitin. I sritna san, beskrajno san sritna, što se tih osoba više ne sićan jer nema potrebe da ih se sićan. Oprost je odradio svoje. Ne znan da li san u pravu ali meni je ovako prilipo. Bogu dragom san zahvalna za tu milost.
Pitanje bi trebalo valjda prvo biti što se oprašta (vlastita iluzija, nedovoljno komunikacije, prevara) ili nešto od vitalne važnosti da bi se raspravilo dalje.
Da biste ikoga oprostili prvo nađite izgovor na sljedeće pitanje. Da li ste toliko pametni da možete bez ikakvih grešaka odrediti ko je ljubazan a ko loša osoba? Da li uvijek pripoznajete ko je ko i naknada nije grešite po tom pitanju?
@@borislavjukic1791 Slažem se sa Jovanom. Kada me neko duboko povrijedi, mogu oprostiti, ali drugu šansu , da me opet povrijedi, sigurno neće dobiti. U mom slučaju "oprostiti" znači ne zamarati se više tom osobom i tim slučajem, ne kidati sebe, jednostavno zaboravljeno.
Bože moj pomozite mi teško je samoća me ubiija nemam nikoga sahranio sam cijelu obitelj moju i ženinu obitelji i moju ženu na porodu sa blizancima želim novi život neznam neznam kako dalje pomozite mi molim vas ljudi mi se jako puno rugaju i psuju mi mrtvu majku i oca i obitelji moju šta da radim sekiram se teško mi pomozite mi molim vas
Strasno je sve ovo sto ste napisali,ali vama trenutno niko ne bi mogao bolje pomoci od nekog strucnog. Molim vas,nemojte se uvrediti zbog mog predloga,nista lose ne mislim. Imam primere gde su takve terapije bile od koristi,a mnogima i to sto su se okrenuli religiji. Na drustv.mrezama ne znate kako mozete proci. Eto,ako sam bar malo pomogla bilo bi mi drago. Svako dobro vam zelim.
ZA BEZBOZNIKE NEMA OPROSTA TO SE ODNOSI I NA LJUDE jedino ako se iskreno i duboko pokaju ako negiraju da su povrijedili oprosta im NEMA... Oni su onda prokleti za svu vječnost.
Oprostite jer i mi možemo biti strana kojoj treba oprostiti, kako kažete potrebe kompleksno bića su u raskoraku često sa moralnim i etičkim načelima. Ok je oprostiti zbog sebe i nastaviti dalje kao više biće ali kako zaboraviti kada ni vreme ne može da pokrije bol koja vam je nanesena? Verovatno zaborav dolazi sa izceljenjem i postizanje mira. Duboko verujem da sam u pravu. Lični primer, teško jeste ali drugačije je još teže.
Kada krećemo u proces oprosta, prvo trebamo oprostiti sebi. Nije lako, no apsolutno je moguće. Život ide dalje i bitno je da nastavimo i mi s njim. Ono što je kod nas ljudi ključ zbog kojeg ne možemo oprostiti je naš ego koji je povrijeđen i uvrijeđen. Kada se odmaknemo od njega, vidimo da stvar i nije bila toliko strašna koliko izgleda iz subjektivnog kruga u kojem se često nalazimo. I tu kreće iscjeljenje. Hvala vam na komentaru ✨
Ako ti je neko namjerno zagorcio zivot,kao da opravdavamo njihove postupke!Znaci oni su u prednosti i na dobitku,a ti kaskas!Cak misle da su bili u pravu!Mozda bi i oni trebali nauciti lekciju o dobroti ili fer pleju?
Mosliš syvarno da je pravda,l u oprašya ju sebi, da se pslonađa žrtva a agresor me.Taj način oprosta je osida Ne možeš zs osloboditi bola, ma koloko da si u pravu ako ne oprostiš drugome, preko kojega si se povrijedio. Ti si ja.Treba razumjeti ovu misao. Sve ono što ti ss dohađa zaslužio si. Ono što radiš prpnalaziš ZZar misliš da je pravda nepravedna?
Treba se boriti sa licnim emocijama no pre no sto i dodje do nepravde potrbno je otvoriti oci i ne dati nikome to zadovoljstvo. Preispitivanje samog sebe pri nesmotrenosti,verovanju drugima,poverenju,odanosti nam daje do znanja da smo u trenutku zaboravili ili iskljucili intuiciju i tako bili povredjeni. Nista vise ne boli od same izdaje,najrodjenijih kojima smo dozvolili da nas ruse i gaze jos i bez trunke milosti. Ponekad je samo distanca pa i otpis,jedini lek jer samo oprostom im dajete novu sansu kako bi vam zadali jos koji udarac. Ne uzvracati vec prepustiti gospodu Bogu da odluci kome ce sta dati,po zasluzi.🙏🙏🙏 Vama jvala na podrsci👍🏻
Reci sama sebi: to sto sam dozvolila da mi se desi , sto sam dozvolila da me neko povrijedi ne cini me manje vrijednom i pametnom itd. osobom. U datom trenutku nisam vidjela za mene neke vazne stvari koje sam mozda trebala i mogla (ne, morala, mogla!) vidjeti , ne znaci da sam jadna i da me treba sazaljevati. U u tom trenutku sam radila najbolje kako sam znala i mogla ito ce me sigurno necemu nauciti. Uprkos svemu ja sam vrijedna ljubavi i VOLIM SEBE.Zagrli se u svojim mislima i reci sebi : volim te , sad si na sigurnom ,sve je u redu, zivot ti se osmjehuje.
Zbog mira u dusi, telu...treba oprostiti i zaboraviti. Noseci sa sobom bilo kakvo secanje na nesto sto vas je povredilo, moze samo da vam cini lose. Biti jak, oprostiti i zaboraviti.
Ne zaboraviti...a oprostiti..kako sam oprostila .. Dok secanja idu i ne odu u zaborav po meni je oprost. Rado bi zaboravila izbrisala ...one necasna dela sto meni ideci ucini..tada bi OPROST NE ZASLUZENO OGROMAN BIO NE IDE...MISLI NE ZABORAVLJAJU GADOVI SE UVEK U NJIH VRACAJU SITNICOM NA GADA POSJECAJU NEKA MU PRASTA BOG AKO JE TO ZA OPROSTITI UBITI PORODICU GNUSNO...TREBA OPROSTITI... NEKA SE U TOM SLUCAJU SVIMA KOJI TAKO MISLE DESI ISTO I NEKA MU OPROSTE
Naravno da treba oprostiti.Zaboraviti se ne moze.Zaborav nositi kao podsetnik,da se isto ne ponovi.Zaborav sluzi za sledece trenutke zivota kao lekcija a ne za istu iz koje smo vec izasli.
