Oksalna kiselina nije bas bezopasna ovom metodom (kapanje po pcelama) drustva oslabe posle ovog tretiranja, ali eto veca je korist nego steta, zato se ovom metodom smije samo jednom tretirati u toku zime.Bolja metota od ove, koju ja koristim vec 8 godina na svom pcelnjaku u Svicarskoj je spaljivanje dehidrata oxalne kiseline( u prahu) namjenskim aparatima, pri cemu se stvara aerosol (magla) u kosnici i tako djeluje na varou.Mnogo humanija metoda za pcele, po potrebi se moze ponoviti tretman. NAPOMENA:Prilikom tretiranj obavezno pcelar da koristi odgovarajucu masku.
Vi koristite jednu od najopasnijih metoda za pčelara! Spaljivanje, ako se vrši bez maske, može biti veoma opasno! Nakapavanje ja vršim jednom godišnje, i to u mesecu decembru! Svake godine u intervalu od 5.-10. decembra ima bar 2 dva dana kada mogu otvarati košnice. Nakapavam ih rastvorom od 35 grama kiseline i 1 litar šećernog sirupa ( 7 dl vode i 3dl šećera), po zaposednutoj ulici po 5 ml! Postavim šećerno-medne pogače i pokrivam ih. Sledeća kontrola pred kraj februara ili početkom marta u zavisnosti od intenziteta izletanja!
Tako je Senade. Nakapavanje poslije prskanja oksalnom kiselinom vjerovatno je najgora upotreba oksalne kiseline u pcelarstvu, jer kroz jedan period ubija do 11 pcela dnevno. Medjutim, vecina pcelara to praktikuje jer je jednostavno, jeftino i opet ucinkovita metoda protiv varoe iako ostavlja posljedice po pcelinju zajednicu. Takodjer koristim sublimaciju oksalne kiseline i pokazalo mi se kao odlicna metoda. Danas su uredjaju za sublimaciju jeftiniji i pristupacniji i preporucujem svima da sebi nabave jedan uz pratecu opremu masku i rukavice. Moze se korisitit u periodu i kada ima legla, dosta manje se koristi oksalne kiseline, ne ostavlja posljedice po maticu niti leglo (ukoliko se ne pretjeruje s tretmanima). U proljece zajednice tretirane sublimacijom imaju oko 20% vise pcela nego zajednice tretirane nakapavanjem.
