Хвала најлепше од срца!!! Паја, Ненад, Миша....сузе ми пошле на очи. Колико су ми пута свирали "На крају света". "Ни једна жена не милки тако, као што милкиш ти".... Питах Пају, једаред, има л' нешто против да донесем касеташ да их снимим? "Може" рече Паја...али некако се то никада не оствари. И дан данас, а ево деценије су прошле, ми је жао. Зато ми ово пуно значи. Уђемо на "Крај света", чика Пера Вареника седи унутри, игра карте. Обмот'о неки шал окопаса. Питамо га "Има л' вина чика Перо?". Каже "'Ајде дерани да не устајем, узмите литрењак са полице, горе, па сами наточите"....Тако је било... Жена му правила рибљу чорбу на "Смедервцу" и рибу пекла златно жуту као сунце. Једино мал' више посолиду :) Вичемо ми издворишта "Чика Перо, има л' мало лука!!!". Он изнутра одговара "Ено вам назад убашти, па начупајте". Начупамо млади лук, оперемо на пумпи...и таман кренемо са чорбом кад иде Паја са екипом путем од Ковиља, на бицикловима сви. Седну. Одахну мало. Приђе Паја, онако омален, носи прим на грудима. Поклони се мало. Пита "Може л' музика?"....и онда нас и Бог заборави....Када је било новаца, свирали зановце....када није, свирали и бадава...други пут ће... Много прича са њима је остало. Дуго би било да се испричају овде, али неко негде треба да исприча. То је она стара дивна равна Војводина, које више нема. Отишла је лагано и тихо са Пајом, Ненадом, Мишом...ковиљским Тамбурашима....са чика Радом чувеним србобранским гајдашем, коме равне није било....Ево, Бранко Марковицху, још једном да се захвалим и пожелим Вам свако добро, јер сте ме вратили у неко давно дивно време и подсетили на неке драге и дивне људе које сам познавао...
pesma je prelepa, prikazuje dušu svih iz Panonske oblasti, Srba, Hrvata, Madjara, Rumuna,.... gde je nastala i ko je može svojatati ne znam, poziva na rukovanje, zagrljaje i oprost ko god ga zatraži a svi su krivi, zagrljaj će puno rešiti
Stevice,zahvaljujući tebi, od Vase Jovanovića do ove zadnje naše fotografije školskog tamburaškog sastava, uletesmo i mi u koviljske legende! Rada.Radmila,Milutin,Brane...i najzaslužniji nastavnik Nikola, koji se celog života trudio i nastojao da neguje tradiciju tambure u Kovilju.
Zivot tece u laganom ritmu,tamburasi to najbolje znaju.Koliko neprespavanih noci,lepih trenutaka i vezbi da bi bili dobri sviraci.Al sve prodje pa procice i ovo nase i docice neki novi klinci i tako to biva.Gitarista Spasa .
