Assalomualiykum kõrsatuvilar zõr liking diyqonni maxsulotini qlastir oladimi Davlat oladimi chetellik oladimi pulini va saqlash joyini mineral õgitini shu sharoitga Davlat yordam bermasa Kim õzidan õzi qurip beradi
Лазиз ака, Хикмат ака Сизлар жуда куп фундаментал муаммоларни таъкидлаб уттинглар. Ерни хусусийлаштириш, арзон кредитлар ва аралашувсиз бозор конунлари. Шулар булса инновация, билим ва илгор тажриба хам аириб келади
Конструктив кечмапти бу подкаст. Ким нима ролда ўзи бу ерда, нега бу қизга атака қилиняпти, у оддий тадбиркор, давлатнинг бу сохадаги вакили ёки экпорт учун жавобгар шахс эмас. Саволни тўғри бериб бор билимини олиш керак, бўлди.
Laziz aka bosim o'tqazmasdan gaplashing iltimos! Hammaga ham tishiz o'tmayapti-yu lekin ba'zilarga qattiq bosim o'tqazyapsizlar. Hikmat aka fikr yetakchilari jargondan biroz qochishi kerak nazarimda. Yaxshi moderatorsiz, lekin biroz buzulib qolyapti podkastning sifat darajasi.
Хоразмда қовун сайлини 1 йил ўтказмасдан, унинг пулига қовун ва тарвузларнинг натурал сокини чиқариш хамда қуруқ (қоқи) кўринишга айлантирадиган катта фабрика ташкил қилинса, экспорти жуда зўр бўлади. Бу йили Туркиянинг об-хавоси Хоразм Қорақалпоғистонга яқин бўлган жойда миллий қовунимиз "Гурвак" етиштирилди. Келаси йилдан кўрасизлар ҳали, Турк "Гурваги" (қовунини) бутун дунёга экспорт қилади. Сабаби Гурвак қовуни жуда ноёб ва шифобахш шу билан биргаликда Хоразм қовуни, Ҳазорасп олмаси, Овшар анори ва шунга ўхшаш мевалар дунёнинг ҳеч қаерида учрааммааайййдии.
Синглимизни гаплари тугри. Лекин модераторлар хам фундаментал тугри муаммоларни ёритиб беришди. Дехкон, фермер, уртакаш ва логистика муаммолари кулгули ахволдалиги билиниб турибди. Дехкон ва фермерларимиз молиявий ахволи, Таваккал килиш кобилияти йиллар мобайнида ишончсизликка келиб колган. Но иложсизликдан шу ишлар билан хализгача ишлаб келишмокда. Бундай майда муаммолар шу даражада йигилиб жуда катта даражадаги катастрофага айланган. Шу ахволда хам айнан шу иш билан шугулланаетган тадбиркорларга алохида рахмат. Кискаси килиб айтганда Фундаментал муаммоларни реформа килмас эканмиз бу йуналищда янгилик ва прогресс с езмаймиз.
Хаммаларингизга катта рахмат. Диодора синглимизга омад. Мен Москвадан кузатяпман. Мен курулишда ишласамда аграр сохага жуда кизикаман. East fruit ТГ канални кузатаман. Москвада Чилидан импорт килинган НОК истемол килган эдим, жудахам Ширин! Хакикатдан бизни Самаркандда утра ва майда экспортчилар жуда куп. Кучамизни узида 3-4фура Россия ва Литвага катнайди. Хаммага омад!
Dunyoda qishloq xo'jaligida ishlab chiqarish 1890 yildan beri 5-7% atrofida o'sib keladi. Talab esa bu yillar davomida 2% atrofida o'sdi. Bu yillar davomidagi ishlab chiqarishdagi o'sish juda katta talab taklif farqini paydo qildi. Oriqcha mahsulot juda ham kuchli narxlarga depressiya berib, dunyoda qishloq xojaligini pul topish juda qiyin bo'lgan soxaga aylantirdi.
Конструктив кечмапти бу поткаст, ким нима ролда ўзи бу ерда, нега бу қизга атака қилиняпти, у оддий тадбиркор, давлатнинг бу сохадаги вакили эмас. Саволни тўғри бериб бор билимини олиш керак, бўлди.
Экспортдаги энг асосий муаммо бу экспорт бозорлари талабини билмаслик. Тарвузни уруғсизи ва сариқ этлиси керакдир!? Биз қизил уруғли экспорт қилмоқчимиз?
Tugri gapirayapti men xam fermerman fermerlar 20 yil buldi leki 10 foiz zur fermer yuk ilimsizlik bor xakikatdan xam chunki ikita bir joyda bir xil sharoitda fermer natija 2 xil xil sabab bilimsizlik bor boshka omillar katori singlimiz tugri analiz kilganlar raxmat kizimizga
Dehqonchilik mahsuloti bir yil qimmat bo'ladi bir yil arzon. Yiliga yetishtirish hajmi har hil. Eksport yopilib qolgan paytlar ham bo'ladi shu holda narx pastlaydi. Lekin qishloq xo'jaligini rivojlantirsa bo'ladi
Бу кизимизни фикрлари жуда эскича, улар уша "куркок" дехконларга хеч кандай тавсия бермади, Бирор фойдали фикр бериши жуда кийин. Янгича, профессионал ёндашувлар йук. Дехкон дарди билан 1 хафта яшасалар жуда яхши буларди.
Қишлоқ ҳўжалигида ақилли одам жуда кам, нега чунки қишлоқ хўжалигига хамма аралашида, хокимият, пракратура, мелиса ҳамма аралашади шунинг учун ақилли одам калласини бунақа ахмақона сохага тиқмийди.
O'XSHATISH : Tomorqamizga ekin eksak o'sha ekin bizga kerak bolgani uchun u ekinimizga tomorqamizda imtiyoz qo'llagan xolda atrofidagi begona o'tlarni yulib o'stirmay turamiz. Agar sog'lom raqobat deb kim kuchli bolsa o'sha g'olib bolsin desak yakunda tomorqamizni begona o't bosib ketadi.
Узбекистонни муаммоси узбекистонни бошкарувини туда алмаштириш керак ешларни президент килиш керак Хокинг Халк сайлашикерак сенатни депутатни один махаллакомларни хам хозир хаммаси бир киши томондан сайланалюди одийгина диктатура курение турибди кулчиликни келиб чикиши
Bilimsizlik? Bu qiz nimaga haqorat qivotti? Bu sohada risk shu darajada kattaki bu sohada biznes qilish umumuman ratsional fikr emas. Eng katta muammo bu mulk daxlsizligi ta'minlanmagaligi, qonun ustuvorligi va sud tizimidadir. HALIGACHA YER ISLOHOTI qilinmagan. Haligacha bu sohada davlat manopsoniyasi va ulushi mavjud. Endi Dildora aytsinchi qanaqa qilib bu sohadaga investitsiya qilish mumkin qanaqa qilib bu sohaga yuqori malakali odamlarni olib kelish mumkin? Hikmat aka bu safargi mehmon ham oldingisiga o'xsharkan. Ko'rsatuvni sifati va saviyasi tushib ketyabdi!