Jedne hladne zimske noci stajao je pokraj prozora jedan covek usamljeni i tuzni sve se iz sata u sat nadao da ce mu voljena zena pred vratima doci U puste i besane noci ove zivi jedan covek od proslosti i uspomena kome na belome jastuku ruzni snovi dusu more dok sam kopa po svome secanju ne nalazi nigde mira oko sebe u ovome izgubljenom vremenu Voljenu zenu jedan covek u svome svetu trazi kao da njegovo srce to pokusava da osnazi a njegove suze sto same teku niz lice ostavljaju velike tragove na njegovo belo lice U puste i besane noci ove zivi jedan covek od proslosti i uspomena kome na belome jastuku ruzni snovi dusu more dok sam kopa po svome secanju ne nalazi nigde mira oko sebe u ovome izgubljenom vremenu Rumena zora je pokucala na prozoru sobe jednog coveka njega u ovome zivotu nista ne raduje jer svake besane noci na belome jastuku ne da mu mira ruzan nespokoj i crna tama U puste i besane noci ove zivi jedan covek od proslosti i uspomena kome na belome jastuku ruzni snovi dusu more dok sam kopa po svome secanju ne nalazi nigde mira oko sebe u ovome izgubljenom vremenu
