Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века. Текст и опис ...
Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.
Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
ВОЈВОДА АНЂЕЛКО АЛЕКСИЋ (Анђеле баш-кумета)
(народна)
Кумет Анђеле Бога помолил:
Дај, Боже, дај провирна зима,
Провирна зима, убава пролет,
Ја да соберам малу дружина,
Малу дружина, иљадамина,
Ја да прошетам Пространцкана Планина,
Пространцкана Планина и беличка страна.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
ВОЈВОДА АНЂЕЛКО АЛЕКСИЋ
Анђелко је рођен 1876. године у селу Мидинци, код Кичева, Османско царство. Погинуо је 25. маја 1904. Шупљи Камен, Османско царство.
Анђелко Алексић је већ као момчић почео, као и други његови земљаци, долазити на печалбу у Београд. Године 1897. ступио је у бугарски комитет и учествовао је у Илинданском устанку. Када се устанак завршио поразом, Алексић је дошао на зимовање у Београд. 1903. године радио је као кувар у кафани (ресторану) која се звала "Оријент" почетком 20. века. Када је створена револуционарна организација позната као Српска четничка организација са циљем ослобађања Старе Србије (Косова) и Маћедоније од Османског царства, он се одмах придружио тој организацији. где је одмах ступио у тек почету акцију за образовање Српског четничког покрета.
Почетком 1904. године, Централни одбор започео је припремање чете предвиђене за Пореч. За војводу је именован Анђелко Алексић, његов заменик је постао Ђорђе Цветковић (рођен у селу Лабуништима, у Дримколу код Струге), а за путовођу је одређен Василије Трбић. Чета је имала 23 човека. Међутим, неспоразуми су је потресали од самог почетка. Најпре је Ђорђе Цветковић, који се прославио убиством турског насилника Ћор-Заима, одбио да крене јер није добио брзометку (српска пушка) број 1, коју је раније носио. Неспоразум је изглађен, али је за неколико дана одложен прелазак чете. Она је 22. маја ујутру, прешла границу код Буштрања, кад је уследио нови сукоб. Анђелко и Ђорђе се нису сложили са Трбићем о даљем кретању. Трбић се вратио у Србију, а чета је наставила без путовође. На Козјаку јој се прикључио Китан из Пољанице (оруг Врањски). Чета је после три дана откривена и опкољена турском војском на вису Шупљи Камен изнад села Четирици близу Куманова. Српски четници су херојски гинули, скупо продајући животе. Више пута су бомбама натеравали Турке да одступе суљајући се низ стрмине Шупљег Камена, истовремено их десеткујући. На крају једино је преостао војвода Анђелко. Турски командант, пруски ђак, Хамди-паша, наредио је да га ухвате живог, како би преко њега оптужио званичну Србију. Разбивши празну пушку и револвер о камен, Анђелко је бацио међу Турке девет преосталих бомби. Оставши без ичега, сам међу погинулим друговима, грчевито је стезао каму. Турци су лагано и са страхом прилазили. На позив да се преда, Анђелко је узвикнуо: ''Овако се српски комита предава!'', а затим зарио каму себи у грло. Тако се према Станиславу Кракову, окончала погибија српских четника на Шупљем Камену. Хамди-паша је на врху Шупљег Камена нашао само тела 24 српска јунака и њихово поломљено оружје. Победа над српском четом плаћена је са 180 мртвих и рањених Турака. Међу мртвима су била и два официра.
Трбић даје податак о 25 погинулиг четника, Краков говори о 24, аутор ''Крвавих борби у Маћедонији'' даје списак о 22 погинула и једног непознатог, а Коста Пећанац списак од 20 погинулих и 4 непозната. Ови спискови се слажу у наведеним именима.
Било је противљења Четничкој кампањи, посебно након катастрофе те прве Алексићеве чете. Српска штампа је изашла против кампање и написала да треба укинути подршку четама и забранити им “да шаљу људе на кланицу“. Српски министар спољних послова сматрао је да ће Четничка кампања узнемирити њихове деликатне преговоре са Османским царством.
Улица (народног хероја) Марка Орешковића у Београду (Звездара) се звала Војводе Анђелка од 1908. до 1946. године.
30 окт 2024
