Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Испод: текст и опис ...
Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.
Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.
--------------------------------------------------------------------------
МЛАДИ МИЦКО
(народна)
Доста оди млади Mицко, доста шета,
По казана, млади Мицко, по Порече.
Стара мајка, млади Мицко, го викаше:
Ајде, ајде, мили сине дома дојди!
Дома дојди мили синко, на Великден!
Стара мајка, млади Мицко, послушало,
Па отиде млади Мицко во Латово.
Лоша срећа, млади Мицко, тамо го сусрете;
Го сардиса, млади Мицко, турски низам.
Стара мајка тогај викна: леле Мицко!
Бегај, бегај мили синко, ем скривај се!
--Дете не су, стара мајко, ја да бега,
Тук су јунак, стара мајко, да се бијам!
-------------------------------------------------------------------------
Мицко Крстић (рођен 1855. у селу Латову, Отоманско Царство - убијен код села Ужишта, 13/16. октобра 1909. Отоманско Царство), познат као Мицко Поречки (по области Пореч), је био четнички војвода у Старој Србији. По занату је био самарџија и једно време радио у Скопљу.
1876. год. побегао је од куће због зулума Џемајила-Џеме и губертовао по Румунији и Србији, и ратовао. Чета Мицка Крстића 1879. формирана је у Нишу уз припомоћ Николе Рашића и војних власти у Врању. После Брсјачке буне допао је затвора 1882. и остао у затвору до 1904. Чим је пуштен из затвора, и вратио се кући, организовао је чету и почео се сукобљавати са Бугарима и Турцима.
Мицко је погинуо после Хуријета.
---------------------------------------------------------------------------
МЛАДОСТ
Мицко Крстић родио се у селу Латову у Рабетинској Реци. Његови преци су из села Требина у Поречу, области код данашњег Македонског Брода који је у 19. и првој половини 20. века снажно неговао српске традиције. Као дечак Мицко је отишао у Скопље да испече самарџијски занат. По повратку из Скопља затекао је стару обест албанског бега Џемаил Аге који му је понижавао и уцењивао оца.
ДОБРОВОЉАЦ И УСТАНИК
Мицко је отишао у Србију која је те 1876. ушла у рат са Османским царством. Мицко је у Српско-турском рату 1876-1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацима из Пореча. Након рата пребацио се у Пореч и ту учествовао као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми Седнал ми Џемо слободен. Због зиме и потера Мицко је распустио чету 1882. и склонио се у Пореч у село Белицу. Турске потере су га ухватиле и одвеле у битољску тамницу где је „имао да одлежи“ 101. годину робије. Због свог отвореног српског декларисања био је жртва атентата у тамници, који је једва преживео. Након тога је ступио у преписку са српским конзулом у Битољу *Милојком Веселиновићем који је настојао да га ослободи.
Године 1897. Бугарска је искористила Грчко-турски рат 1897. да издејствује амнестију за све Бугаре у турским тамницама. Мицко Крстић је одбио да искористи амнестију и да се изда за Бугарина, и остао је у тамници све до 1901. када је српски конзул коначно успео да га ослободи. Од 1901. до априла 1904. Мицко је живео у Битољу од скромне помоћи српског конзулата.
ЧЕТОВАЊЕ
Када је након Илинданског устанка појачан терор ВМРО-а а над Србима. Саватије Милошевић и Лазар Кујунџић су успели да га пребаце у Пореч где је организовао прву српску чету са десне стране Вардара. Уплашени култом Мицка као старог борца и омиљеног народног јунака, челници ВМРО су кренули у напад на Мицка октобра 1904. Чете Георги Сугарева, Петра Ацева и Дамјана Груева напале су га код села Слатина у Поречу. Мицко је издржао борбу и чак однео победу у којој је заробљен и ревизиони војвода ВМРОа Дамјан Груев.Мицко је Груеву поклонио живот и пустио га под условом да више не напада Србе. Груев је преко конзулата у Битољу и Скопљу пребачен у Бугарску и није предат Турцима. Због старости Мицко је убрзо пребачен у Србију. Након Младотурске револуције вратио се у Пореч. Турски циљ је био да обезглаве народ, па како им је Мицко Крстић био прва мета, убили су га 13/16. октобра 1909. код села Ижишта у близини Кичева.
sr.wikipedia.org/wiki/Мицко_Крстић
Конзул Милојко Веселиновић је у својим младим годинама учествовао у Српско-турском рату 1876. године. У овом рату био је командант (таборник) Копаоничког батаљона а затим се борио у Добровољачкој дружини Милоша Милојевића на Рашкој, па у Моравско-добричкој дружини на Рогозни. Учествовао је и у рату 1877-1878. године. Прошао је кроз Стару Србију и бележио четничке-комитске песме. Издао је књигу 'Брсјачка буна' 1880 у Битољском вилајету и војвода Мицко, Београд 1906.
30 окт 2024
