Najgore je što i ne znaš šta je to bilo s njegove strane... Kad je neko nezreo i kad te povrijedi, poigra se s tvojim srcem i razočara te bezbroj puta, padne ti u očima pa do samog dna.... A ti i posle 12 godina kad ga sretneš i pogledaš u oči zadrhtiš i srce ti preskače. Kao da mi je život stao i ostao u nekom davnom vremenu kad sam znala da imam srce i kad sam voljela. A "ne... Mi nismo bili ljubavnici, nikad... Samo smo se gledali kad nas nisu gledali". Ostao mi je vječna čežnja. Sama sam i boli samoća, bojim se, besciljno lutam... Bože ne daj mi da se predam.
Dopusti sebi da voliš... Osjeti srce, otvori ga, budi ranjiva pa šta?! Živi u sadasnjosti, pusti prošlost... U našem srcu ima mjesta za cijeli univerzum, do nas je hocemo li vrata srca ostaviti otvorena... ❤️
Nemoj odustati. Ja sam mislio da ne postoji ljubav, bar za mene. Sada na pragu pedesetih upoznao sam predivnu ženu iz Crne Gore, ja sam iz Hrvatske...udaljeni smo preko 500km jedno od drugog. Zajedno smo vise od godinu dana i svako jutro kao da nam je ljubav veća i jača i nikakva prepreka poput nacije,vjere,udaljenosti nije mogla ući u nas svijet i neće nikada...vjeruj.i ne plaši se aveti iz prošlosti, zaboravi one koji su te povrijediti jer negdje postoji netko tko ti to nikad neće učiniti. Oprosti na greškama brzo sam pisao. Pozdrav iz SLavonskog Broda
@Ravnodušna, nakon ptopalog braka, za koji sam mislila kako je to ono. Ne, nije! Ja se još nadam mojoj 1. i jedinoj, pravoj ljubavi. Bila je u ranoj mladosti, al ja se nekako nadam kako će nas život u ovoj zreloj dobi spojiti. Nas su rastavili zbog vjere 😔 na branim svoje, al to su bili njegovi, jer mene su odgajali drugačije.
Svi mi imamo tog nekog, ni na nebu ni na zemlji. Naša tajna. Ljubav o kojoj ćutimo. Povredio si me. Da, jesi. Ali znam i da opet dođeš izdaleka i staneš ispred mene, moje bi srce po ko zna koji put zaklecalo i snažno zalupalo. Ti! Ti moje more. Do tebe nisam znala šta to znači kada neko kaže:" videla sam ga, i srce mi je zaigralo", onda si se ti pojavio, stao ispred mene i svi leptiri ovoga sveta su se uselili u moje srce. A ne nismo mi bili ljubavnici, samo smo se ponekad krišom gledali, po koji ukraden poljubac. Ja te i dalje tražim po talasnim dužinama moje čežnje. A onda si uz hiljadu lažnih obećanja odleteo na drugi kraj sveta i svi ti leptiri u meni su uvenuli.
Vanzemaljac Balašević, valjda jedini ume da opiše osećanja koja mi ne razumemo., zbog kojih patimo, pijemo, bežimo i vraćamo se.. Plačemo I smejemo.. Ali samo znamo da kažemo da boli.. A odakle bol dolazi i gde uvire.. Zna samo Balašević.. Suze zbog toga što tugu ogoli pojednostavi i učini beskrajno beskrajnom ❤️
Како си љубав осећа и желео остварио си је у свом кратком животу. Пронашао си љубав свог живота, и добио из те љубави аанђеле, који ће те волети заувек.
Neko kaže da je teško onom ko se nadje u ovim stihovima. Ja se pronalazim. I nije mi teško. Naprotiv. Divno je doživeti i tako nešto. To su slatke, tajne uspomene koje obogaćuju život. Lepo je doživeti ljubav, u bilo kom obliku- jer ljubav se ne pronalazi tako često. A svi je tražimo, čekamo, nadamo joj se. Zato što ona vredi.💞🌍🍀
Upravo tako.... To i sam oduvek mislim i svima kažem.... Kakva god da je "sudbina" te ljubavi ispala - treba nekako biti srećan i zahvalan💙. Najstrašnije je onima koji nisu i ne mogu ljubav osetiti....doživeti. I ljubav jedino vredi u ovom životu i na ovom svetu.....i u bilo kom drugom svetu, duboko verujem tako. Za Vas 🌼
Blizu a tako daleko, nad dvoje kao paralelni svemir i. Lutamo kao prašina svemira. Osjećamo ljubav i svu tu prazninu koja je dio nas. Vozi nas kao zvuk akustične gitare stvorena od samog boga. Osjećam ljubav i vjerujem jer je bexmisleno
I sviče još jedna zora Cigara i loša rakija Suza niz obraz klizi Život prođe ko san I na kraju ostao sam I sviče još jedna zora A ja lutam ulicama Nekog tuđeg grada I tražim bilo kakav mir
Možda dodje sam.....ali možda i ne...... Ponekad moramo mi prvi učiniti taj korak, pa i sve korake ako treba. Preduzmi nešto..... Potraži ga......ili mu daj priliku neku da te potraži i pronadje....... Srećno 🍀💙!
Tvrdoglav kao uvek,sam si odlucio da odes,nisi nikog pitao,nisi se ni porodici javio,samo si u trenu otisao i ostavio tugu,sada ih posmatras,odozgo,pazis ih,pomilujes ih,sa daskom vetra saljes dodir,,zao mi je,mogao si jos malo ostati.Pocivaj u miru,veliki pesnice nasega grada.
Patetika je za ljude koji ne žive nego životare izmedju promašenih odluka iz,loša žaljenja zbog prošlosti i nesposobnosti da isprave greške za puninu života u budućnosti
Niko ne uspe u tome, sve se zavrsi samo na jedan nacin, sretno dobri covece na dobrom glasu. Treba nauciti slusati, nikad samo ponekad.....ljubavnici Eeeeee
Prošla sam ulicom tvojom tražeći miris duše tvoje. Nije li lepo tražiti ono što je tvpne?Zakačiti ga na rever, nositi na grudima. Živeti u trenutku i za trenutak.
Izdrži druže još malo,videćeš ih!!!!!znam kako ti je,ali budi srećan da su živa i zdrava....I da znaju za tebe da postojiš,i da ti nedostaju,sve će doći na svoje mesto,potražiće i oni tebe,a to niko neće moći da zabrani,niko!!!!
Znam da je ovo odavno postavljeno i mozda mi niko nece ni odgovoriti ali pokusat cu. Dali postoje kanal gde mogu da slusam ovakve recitacije Balasevica?? Hvala puno
I ja se sjecam.....zvao se Mario,djecak preplanuo od sunca ' .uhvatio me za ruku....to je bilo sve.I danas se sa njeznoscu sjetim i sa osmjehom na licu......
Svi mi imamo ljubav koja ostavi poseban trag. Nastavimo da zivimo, pa cak imamo i porodice, ali onaj stari... ako ga oziljkom mozemo nazvati.... ponekad zaboli, ili bar zagolica, cisto da pokaze da je i dalje tu. Pokaze da se samo jednom voli zena na takav nacin. Sa zivotom svi nastavimo, tako i treba, glupo je protraciti ga zbog zene, zbog necega sto ni ne znas sta ti se zbiva u grudima ili glavi. Postoje i druge stvari u zivotu zbog koje budes srecan, i ako u nekim trenucima ona jedna nadjaca osecaj srece. A bilo pre 10 godina...
Pre 5 godina ostavio me bez reci, oporavljala se jesam ali oporavila se nisam. I dalje znam da je bio sve u mom zivotu i šta je prava ljubav. Sada sam u drugoj vezi koja je sve samo ne to!
Baš tako. I onda kad nas putevi života odvedu tko zna gdje,..tko zna s kim...u nekim trenucima kad nas ulovi tuga, ona iznutra za koju samo mi znamo...sjetimo se tih nekih davnih dana, simpatija, prvog poljupca...jer smo možda baš u njima ostavili kapi sreće, kao rezerva za dane kada je budemo žedni...
Mislim tuzno..ali to nije poenta. Poenta je biti srecan i ostvariti sovje snove. Jeste ima i tuznih ljubavi, ali ima i pravih koje nisu tuzne. NE volim da tugujem..nikako. Zivot je suvise kratak i NEma mesta za tugu.
