Puno toplih pozdrava! :) Da, Mašenjka, "Šala" se obrađuje u oš i to u 5. razredu i naravno da u tom dobu ne mogu ni da se naslute svi valeri - i da se šali što se šalio i da se šali da se nije šalio i da se spušta niz sebe i da ne može da se razabere - i teško je suzdržati se s emocijom kada se to čita naglas. Povuče Čehov, jbg. No, ima u tom prvom odlomku i ona delikatna vizuelno-kontrastna divota u tome kako pripovedač prvobitno dočarava padinu kao strminu koja se presijava kao ogledalo [što je istovremeno uvod u motiv leda koji se dobije naniže u "ledenom bregu", pa je poduhvat samim tim silovitiji i opasniji, svakako i da je manje bolno prosuti se niz snežnu padinu] da bi u iskliznuću u ono kako pripovedač vidi da Nađa vidi padinu slika dobila pa recimo ono hičkokovsko-vertigo produbljenje. Tako se namesto strmine dobiju emfatično ponavljane reči, poput "strašna, beskrajno duboka provalija", "umire od straha", "surva u provaliju", "umreće, poludeće". Eto, iznova me fascinira taj bezmalo filmski efekat: ona kako stoji pred provalijom i dijabolično krivljenje prostora naniže, a pošto se sve na trenutak utiša, zastane s njenim disanjem, može i da se začuje damaranje u bubnim opnama, koje pripovedač eto nije ni morao da pomene. Provalija. Jona Potapov. Jonič. A u "Joniču", u onome što je neko drugi nazvao večitom nedeljom nije samo "sjajno" to što su se njih dvoje promašili, već čitalac prosto mora da živi sa tim da su se pogodili onda kada ju je Jonič želeo da bi i to naknadno bio promašaj. Odužih se. Možeš li da (nam) prostreš svoj "čehovljev" d best of, osim priča koje si ovde analizirala?
hahaha jeste filmski, meni se čini da je to povezano i sa tom tendencijom ka akciji, o kojoj sam ovde pričala...Pa sad, best of, npr: volim priču Verenica, navodno poslednju priču koju je objavio, sećam se da sam zbog nje imala osećaj da mi se život promenio, tada kad sam je pročitala. Volim i one priče Ana o vratu, Čovek u futroli, itd...ali npr Damu sa psetancetom sam baš mnogo puta čitala svaku reč, u jednom periodu sam čitave pasuse znala napamet :) Od drama se posebno sećam nekih psihičkih pucanja iz Galeba :) Pozdrav kolegi Bukvalisti, lepo je čuti da me kolega gleda 🧡
@@autoputinoc7292 A je li i moglo drugačije, nakon onog supstancijalnog Bernharda?! :) Da ne govorim o tome da mi se dopadaju ovi "How fiction works" momenti sa odlomcima. Sinematičan je eto i onaj uvod u "Tugu", kada naređa sve u množini po čemu je popadao sneg i krovovi kuća, i leđa konja, ljudska pleća, kape i onda iz svega toga "izroni" Jonu Potapova, da bi ga već imenom i prezimenom potopio. Eto, "Verenicu" i "Čovjeka s futrolom" nesam školovao", taman u paketu s "Paviljonom 6" i "Dami s psetancetom", kojima već duže planiram da se vratim. Šta ću sentimentalan sam prema svojim ispitnim pitanjima, ali pojma više nemam šta sam to "drobio" o Čehovu. Znam da sam morao pomenuti pince-nez. :)
