NESREĆNO DETINJSTVO 

Hvala na divnoj emisiji. Jedino moram da napisem da se bojim da Vi imate püriliku da vidjate samo one ljude koji mogu da plate terapiju ili imaju vremena da na nju dodju. Bojim se da vecina ljudi danas nema ni vremena ni novca za terapiju (radi se vise poslova, zarade su male itd.). Kod pacijenata koji mogu da razmisle o sebi, i priuste sebi terapiju ili vreme "za sebe" postoji drugaciji pogled na sebe, svet i detinjstvo, postoji vise paznje prema sebi i bes i frustracije okecu uglavnom na spolja. A sta je sa onima koji cute i sve okrecu na unutra? Njih smo svi zanemarili na zalost...

Ja kod Vas uglavnom pratim Milana Damjanaca, ali sad sam odslušala i ovu doktorku. Slažem se sa prihvatanjem odgovornosti i radu na sebi. Takođe, da mnogi roditelji umesto da se zaista pozabave i sobom i detetom, unapred računaju na stručnu pomoć. Ali se ne slažem da deca mogu sama da ocene svoju Traumu ili traumu, iako ona jeste lično iskustvo, samim tim i lična procena. Jer deca ne raspolažu iskustvom, koje bi taj događaj stavilo na pravo mesto. A svakom detetu je trenutno, ili najsvežije, loše iskustvo i najveće. A šta ako posle tog dođe još veće? Ili, ne mora biti veće, već je samo dete ranjivije pa mu deluje veće a nema veći broj da mu dodeli? I šta sa detetom kojem se zaređaju, tako ranjivom, negativna iskustva koja su deo normalnog odrastanja? Nije to ni malo jednostavno.