“… а онога што ми је требало, тога је било мало.” Рече господин Ковачевић говорећи о школи. Е, онда се латио оловке и писаће машине и допунио ту празнину толико да му хвала много! Хвала на овом разговору!
Хвала за предивног госта,задовољство је слушати га,а само да додам да у кризним друштвима прво страда култура,а наше друштво лепо сведочи.Некултуран човек је исто што и неки мртав предмет,не преза ни од чега
