⚡⚡⚡ Nastavljamo sa „prirodnjačkim” temama i ove nedelje. Zapravo, u pitanju je triptih. Prošle nedelje smo govorili o pčelama i pčelinjim društvima, a ove nedelje epizodu posvećujemo ribama, to jest, celokupnom vodenom ekosistemu, sa akcentom na ribama. Od njihove evolucije, preko različitih odlika, od morfologije, mresta i njihove uloge u lancu ishrane, pa sve do njihovog uticaja na razvoj i kulturu ljudskih zajednica. Od klimatskih promena i ekoloških problema, sukobu ljudskih zajednica i prirodnih staništa, ali i načinima kako možemo da rešimo brojne probleme za koje znanja i sredstva postoje, samo ne postoji politička volja. Gost ove nedelje koji će govoriti o ovim temama je prof. dr Zoran Marković, biolog, stručnjak za ribarstvo, akvakulturu, ribolov, ali i faunu dna i mnoge druge oblasti, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i osnivač Centra za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju „Mali Dunav”.
Galebe, zovi mene da održim svetsku premijeru opšte teorije zavere (nešto poput opšte teorije relativnosti), kako je nastao život na zemlji i zbog čega, i čemu ovo sve služi? recimo, šta je nama omogućilo da razvijemo mozak? pato što nemamo dlake, jer da imamo dlake imali bi i buve, a ko ima buve po ceo dan samo o buvama razmišlja, a tu pameti onda nema....zašto rode donose decu, zašto se kaže pao s kruške i kakve to veze ima sa duducima i bukvalcima, itd...nećeš zažaliti! a ni tvoji gledaoci, inače podcast ti je vrh, u ravni sa roganom, samo meni više prija tvoje vodjenje nego ona roganova popaljivost. Sve najbolje!
Do skora ništa nisam znao ni o podzemnom ni o vodnom svetu mada mi je preko 64 god. Bio sam usko usmeren u svoju struku, u kojoj se uvijek žurilo i sve je bilo hitno. Dok u 58. god nisam obolio od šećerne bolesti. Nekih 6 godina sam tražio i našao puno priloga uglavnom doktora iz SAD i Australije. Mic po mic došao sam i do prirodne ishrane (REAL FOOD) i time i do toga, ko i kako doprinosi pitkosti vode i dugovečnosti. Zadnja su mi bila predavanja u Cankarjevom domu u LJ, gde su različiti stručni profili govorili o biodiverzitetu iznad površine zemlje (šume, livade...), kao i ispod zemlje (voda u podzemlju, kraškim jamama), dugovečnosti (Proteus živi i do 100 godina, a jako malo jede. No, on je predator, a njegovo preživljavanje zavisi od životinjica, koje on jede. A ta mala stvorenja moraju da se jako namuče, da nađu ishranu za sebe u podzemlju, gde gotovo ničega i nema i nema svetlosti i klorofila). I ta stvorenja, zajedno sa mikroalgama između ostalog čiste i vodu. Od sve ishrane mi najviše uzimamo vodu, pa je stoga jako bitno, da pazimo, da ljudskim radnjama taj svet ne zagadimo, jer ćemo tako ubiti i sebe i naše potomke. Slično rade i ribe u rekama, jezerima, moru, a zajedno sa ribama i celi ekosistem u povšinskim vodama. Po ribe i druga živa stvorenja jako je bitno i dno vodnih virova, baš ono, što se nalazi između kamenova pruda u rečnim koritima, jezerskom dnu i dnu drugih površinskih vodnih virova. Tako sada mislim, da ribari, ornitolozi, lovci i drugi, koji se brinu o vodnim virovima, imaju mnogo, mnogo veći značaj nego što im se pridaje u javnosti, ako izostavimo one, koji se službeno brinu o vodnom bogatstvu. Slušajući ova predavanja shvatio sam, da se u Sloveniji i šire na Balkanu nalazumo na bogatom tlu, okruženi životinjskim i biljnim svetom, a ispod tla, u dubini imamo i izuzetno bogatstvo podzemnog sveta. Zbog toga sam, ovako pripremljen stvarno uživao u predavanju prof. dr Zoran Markovića. Slušao sam ga 2 put i još ću. A isto mi se sviđalo i predavanje o pčelama (i drugim oprašivačima) na ovom kanalu g. Stanka Rajića. Pozdrav svima iz Slovenije. Polako dolazimo k sebi od užasnih poplava, najužasnijih koje ja pamtim za svojih nepunih 65 godina.
Kako nadjete ove ljude za koje smo mislili da su i oni izumrla vrsta na našim prostorima. Vi ste mogćnost da ih neko čuje i pomogne finansiranju projekata koje pominju. Ovaj čovek je blago. Hvala na ovom uživanju u njegovom znanju.
Ponovo pun pogodak. Iako tehnički uslovi ne dozvoljavaju, bilo bi savršeno da postoji između vas jedan monitor . veći, na kojem bi išla i slika onoga o čemu govorite. Vrlo zanimljiva tema, vrlo stručan sagovornik, vrlo motivisano govori... Hvala Galebe!
Kaže prof. Marković: gde god ima nas, ljudi, tu priroda ima probleme! To je, verovatno, oduvek tako, ali ranije se priroda nosila sa nama relativno lako. Od pre 100-150 godina počeli smo da prevladavamo, da bismo danas postali problem koji će priroda morati da rešava radikalnim merama. Izgleda da je počela! Bio sam klinac neke 1960. god. Otišao sam sa ocem na obalu Dunava i pili smo vodu iz rupe iskopane u pesku na dva metra od vode. Iskopate rupu dok ne počne da se pojavljuje voda, sačekate desetak minuta i možete da pijete tu vodu koja se kroz pesak filtrirala od fizičkih nečistoća. Tada su alasi vodu za riblju čorbu uzimali direktno iz reke. Danas to nije preporučljivo. Tih godina, sve do kasnih sedamdesetih, u alaskim čardama od Bezdana do Sremskih Karlovaca jeo sam Linjaka, Kečigu, Zlatnog karaša, Smuđa, Divljeg šarana. U poslednje vreme retko kada nađem Smuđa - ostalih nema! Za pedesetak godina uništili smo ono što je priroda stvarala eonima!!!
Odlična emisija, uzivao sam. Samo Galebe, pusti čoveka da završi neku temu pa onda prekidaj sa pihtijama. Taman je čovek počeo da priča o specifičnostima kralja smuđa, ti ga prekide sa ******* pihtijama i ostadosmo uskraćeni za priču o smuđu!
bravo ya sagovornika.govori sve sto mi pecarosi ynamo i koje probleme imamo zbog zagadjenja,ribokradje i jos puno bitnih problema. a ribolov je mnogo vise od pecanja ribe. to je druyenje,ucenje dece zdravom odnosu prema prirodi...itd,itd
Voditelju prijateljski savet:niste u obavezi da sve znate. Pustite goste da pričaju. Ovde su oni ti koji znaju. Vi ste dovoljno učinili što ste ih doveli
СРЕЋА - Веома је важна! И сви је желимо, и сви је добијамо више пута. Срећа је једна. То је моћна сила која помаже да успемо у остварењу неке нама важне намере, жеље, потребе, замисли, очекивања. Срећа је та која нас спашава од изненадне невоље, несреће, страдања. Срећа је свеприсутнија тамо где је непрестана подршка кроз чињење добрих дела, кроз веру и молитву. Срећа је животни путеводитељ, и кажу да живи међу Срећнима.
Kuvam riblje paprikaṣ̌e već 25 godina...na severu Vojvodine na Dunavu. Riba je najbolja i najzdravija samo u mesecima sa slovom R. Znači : maj ,jun, jul i avgust,riba je takoreći trula.. ako već moraṣ̌ pripremiti ribu leti, kupiti u ribarnici ili supermerkatu,treba izbegavati kupovati dok bazen pun ribe.Najbolje reṣ̌enje ,ako je moguće ,kupiti kad je u bazenu samo nekoliko komada, duže vreme, koji su se dobro očistili..
Top priča sa naučne strane, ali priča se više bazira na varijantu ekonomije. Mislim da bi bilo zanimljivo ugostiti ribolovca koji bi mogao ispričati sve potencijale Srbije u sportskom ribolovu.
Jedna ogromna ekološka katastrofa se desila u Čonoplji, u Vojvodini, kada su da bi navodnjavali sadnice lešnika strane kompanije, potpuno isušili jezero..Na tone mrtve ribe je ostalo - niko nije odgovarao za to
Da li je riba ribica za jelo zdravia od mleka sira jogurta kajmaka i debela masna ukusna skorupa i kajmaka bravetine i krmetine sremske dobre ljute kobasice slanine i prsuta i PASTETE COKA I KEKI KEKEC❤
Sto se tice morune i ribe uz deltu dunava prvenstveno zabrana privrednog ribolova, madjari si to vec u radili, em sto se obnavlja riblji fond em ce finansiranje od strane soprtskog/rekreativnog ribolova da bukne 300% min zabrana privrednog ribolova
Hmmm, ne bih da protivrecim mozda sam i u krivu sto bi se reklo, ali mislim da ova prica oko iskoriscenosti proteina nije tacna. Zapravo mlecni protein obuhvata najveci broj amino kiselina u nasem telu, ai najvise je iskoriscen od svih ostalih.. Konkretno surutka ili ekstrakt surutke u obliku Whey proteina je nesto sto nase telo najbrze apsorbuje i najvise iskoristi. Sto se tice masti omega 3 i omega 6 definitivno je tako, u ogromnom smo dizbalansu. Ali opet, samo riba koja jede alge i koja je sveza sadrzi u sebi Omega 3. Omega 6 nije katastrofalna samo nam nije potrebna jer ga nase telo samo proizvodi dok omegu 3 mozemo samo uneti putem ishrane i suplementacije.(pa cak i ta suplementacija moze biti dugo u nekom magacinu i zapakovana pa da te kapsule omege 3 "uzegnu" i da se suplementirate losim mastima).
Veoma zanimljiva tema, hvala. 😊 Moram samo da kažem da je prof. Marković bio malo tendenciozan u navođenju benefita ribe u ishrani, prenebregavajući problematiku zadržavanja teških metala i mnogih drugih štetnih elemenata u ribljem mesu, kao i kontroverze oko prehrane ribe u ribnjacima sa hranom koja se dobija preradom drugih riba, između ostalog. Pozdrav.
Balašević zna što su cverglani. :D . „Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta. Danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta. Ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani, uglavnom, spram mog petla, ovo su sve CVERGLANI!“
Čovek ima svoje ime i prezime: Robert Valdec. Predlažem, da zapišete u malenu džepnu beležnicu, ako vam nije bliska upotreba IT beležnice. Meni je 64+ i ne stidim se beležiti ono što ne mogu zapamtiti Ako ste dosta mlađi, isto možete biti zaboravljivi - pojavljuje se IT zaboravljivost, onako iz komoditeta, jer se nadamo, da nam je svaki podatak na Googlu, Cloudu, kartici ili na disku, pa ne ulažemo dovoljno napora, da nešto zapamtimo... Pozdrav svima iz Slovenije, gde nam se privremeno 2/3 zemlje nalazi pod vodom. Inače rečni i podzemni svet je od jakog značaja za preživljavanje nadzemnog sveta i ljudi. Podzemni svet i ribe brinu za to, da ima zdrave pitke vode. Njihov značaj za nas je sličan kao značaj pčela i drugih oprašivača za celokupnu prirodu. Dok se ljudi bore, da uklone posledice najužasnije poplave, nevidljivi podzemni svet se bori zajedno sa nama, da se podzemlje očisti i da voda opet bude pitka.
Sjajni sagovornici i teme,ali mala kritika za Galeba zbog njegove konstantne nesvesne potrebe da deluje nacitano i pametno zaista gusi,kao i ovoga puta Kada u prici o ribama polemise sa sagovorinikom o sreci...Zao mi je sto to moram da kazem,ali gledam podkast iskljucivo zbog gostiju...
@@Rkekoke485 И ја бих га одувао а не Терзин. Да ли је могуће да сви људи на овом свету, што покојни што живи имају различит отисак прста? Да ли је то нека амеба креирала или ипак Бог. Зар је тешко признати да Бог постоји? Толико доказа око нас, један савршени универзум треба креатора. Не може се створити ништа само од себе. Дарвинове приче су празне и само будала може да верује како је од амебе настало све. Потискивањем Творца, следимо судбину сотоне. Бог постоји. Бог је вечан. Бог је творац и креатор свега што нас окружује.
