'92 сам годиште. Ово је прва песма које се сећам у свом животу. Сећам се као клинац од неких 3 године, избеглица, живим са родитељима у хотелу Србија на Илиџи и певушим ову песмицу док силазим низ степенице. То је моје најстарије сећање и због тога ова песма има неку посебну вредност у мом животу.
Mislim da nećete vjerovati. Bio sam hrvatski sam vojnik iz 1993 i 1994. na zadarskoj bojišnici. Iako nedaleko od Zadra (Kašić, Suhovare), na terenu nismo hvatali NI JEDNU hrvatsku radio postaju, nego samo krajiške. Ova nam je pjesma bila omiljena! Jasno, na odmoru je bio Oliver, Thompson, ET,... Ali, na terenu nismo imali izbora.
Као Србин не слажем се да смо Југославија. Објаснићу Вам и зашто. Србија је после векова проведених под Турском окупацијом успела да поново, крвљу проливеном у љутим бојевима, добије независност и пола века касније да у Првом Балканском рату ослободи и своје средњовековне јужне територије, тада нам је припала данашња Македонија а тада пуноправно звана Јужна Србија. После Првог Светског рата и доста патње и губитака, као ни једна држава у том рату, српска војска пробија Солунски фронт и ослобађа своје територије, чак заузима данашњу Војводину. Тада се у пола Босне изгласало да се Босна припоји краљевини Србији. Ту су ситуацију искористили Хрвати и Словенци,који никакав допринос нису дали ослобођењу, да се уједине са Србијом али не као Велика Србија (попут Велике Британије) већ као Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Да их нисмо прихватили, Хрвате и Словенце, они би били или под окупацијом или Италије, или Мађарске или Аустрије. Краљевина бива доста подељена, врхунац штете за Србе је промена назива државе у Краљевину Југославију. Унели смо у ту државу много територије а из те државе изашли територијално оштећени и чак етнички очишћени малтене из Хрватске 1995, јер су имали помоћ НАТО-а. Врхунац глупости је што се СССР умешао са својим глупим комунистичким утицајем и само нам донео страдања и конфузију до данашњег дана. Толико о Југославији.
Kad obucem uniformu zagleda me svaka zena, sta da radim kad mi brate stoji kao salivena Kad me vide oci sire, zene vole oficire Kad me vide oci sire, zene vole oficire Idem putem oka bistra, vazniji sam od ministra Idem putem oka bistra, vaznijii sam od ministra Nije luda moja mala, sto je mene izabrala Nije luda moja mala, sto je mene izabrala Za mene se zene lepe, potomak sam slavnog Stepe U venama mojim ima krvi Misic Zivojina Kad me vide oci sire, zene vole oficire Kad me vide oci sire, zene vole oficire
Dobro jutro Boze Veljo ... U stranu se malo sklonim skinem kapu i poklonim. Razvucem mu osmeh lice ziva(e) bila lepotice...Vesti iz bolje buducnosti, vecnosti, a bogami i i sadasnjosti iako mi svasta rade. Ne moze niko biti Bog, a da vecnostima ubija Boga i Boziji narod. Zivelo pravoslavlje!
