«Сўлим» (1933) қўшиғи иқтидорли журналист Ғиёсиддин Соатий шеърига басталаб ёзилган ва ўша вақтда республикмиз маданий ҳаётида катта воқеа бўлган. Ўзбекистон Ҳукумати томонидан пластинкаларга ёзиш шарти билан эълон қилинган қўшиқ конкурсида шогирди, иқтидорли хонанда Қобилқори Сидиқов ижросида биринчи мукофотга сазовор бўлган. Бастакорнинг эслаб юришига қараганда, қўшиқ жуда қисқа вақтда тайёр бўлган. У радио бадиий кенгашидан аъло баҳо билан ўтган. Ўзбек цирки биносида тайин этилган конкурс ижросига саноқли кунлар қолган бўлишига қарамай, ўз номига эга бўлмаган. Шунда Ўзбекистон Радиоси хорининг раҳбари атоқли санъаткор Абдулҳақ Султонов, - “Оғайни, қўшиғинг ниҳоятда сўлим бўлибди.Унга “Сўлим” деб ном бера қол” деган таклифи бастакорга ҳам, кенгаш аъзоларига жуда маъқул бўлган. Орадан бир неча кун ўтгач, қўшиқ шу ном билан бутун Ўзбекистонга яшин тезлигида тарқалди, улкан шуҳрат топди. Орадан йиллар ўтишига қарамай, қўшиқ кексайгани йўқ. Балки ёшларимизнинг ҳар бири янги авлоди билан яшаб, уларни пок севгигига илҳомлантирмоқда, маънавий гўзалликка чорламоқда. Қўшиқ ўлмас асар сифатида ўзининг бадиий камолоти, латофати билан абадий навқиронлик бахтига муяссар эканлигини кўрсатиб берди. Қўшиқ матни классик анъаналар йўлида ижод қилинган бўлиб, ошиқ йигит интизорлиги-ю, севимли ёр гўзаллиги ва шўхлиги жуда ўткир бадиий ўхшатишларда тасвирланган. Куй ўртадан кўра тезроқ темпда сермавж, тўлқинли бошланади. Йигит ҳиссиётлари, бўлажак учрашув завқи, ширин орзулар аниқ ва лўнда мусиқали фразаларда берилади. Қўшиқ биринчи бор Қ.Сиддиқов ижросида шўҳ ва шаҳдамроқ жаранглаган бўлса, Ўзбекистон халқ артисти Ориф Алимаҳсумов уни олтмишинчи йиллар ўз репертуарига киритиб, янгича талқин этган. Унинг ижросидаги “Сўлим” майинроқ ва ўйчанроқ.Аммо иккала ижро ҳам намунавий, шундай талқин учун ўз далили, ўз ечимига эга48. Мазкур қўшиқ ҳозирги кунда халқ ардоғидаги севимли ҳонишлардан бирига айланиб улгурди. Шу сабабли асар катта байрам тадбирлари, танлов ва тантаналаримизда эркак ва аёл хонандаларимиз томонидан оммавий тарзда севиб ижро этиб келинмоқда. Қўшиқ якка ва гуруҳли шаклда талабаларга ўргатиладиўҳ
Saidumarhon (Azizulloh) Zaynobiddinovga olloxim uzoq umr bersin. Biz yoshlarga shunday shariatimiz õtmishlaridan kuylaganda biz bilmagan ishlardan xabar berdi. Yanaxam bizga tasirli mumtozlardan kutamiz.
Аклингиз ва тафаккурингизга тасанно. Бу каби ку́шикларни тинглаб,маъносини юракдан хис килиб,рохатланиш учун инсон чукур билим ва тафаккурга эга бу́лиши керак. Шоир,мусика ва бетакрор овоз сохиби( А.З.) ту́плами иктидор эгалари бу́лсалар,уларнинг асарлари умрибокийликга хаклидирлар. " Су́лим " ку́шиґининг барча ижодкорларидан Аллох рози бу́лсин.
Мен хам бу хофизнинг кошикларини жудаям йоктираман..Солим гиря айникса Умр номли кошиги ажойиб куйланган бутун инсон умри мужассам этилган бу кошикни эшмтмаган камчиликни ташкил этса керак менимча..Яшанг Азизбек...
Оллох уз рахматига олсин Абдуманноб хожи домламизни Хужаобод шахримиздан шундай дин уламолари етишиб чикканидан фахрланаман Азиллоака ижодингизга баркамоллик узингизга соглик саломатлик кушикларингизни марок билан эштаман
Assal8mu alaykum, v8deoni miriqib ko'rdik, qo'shiwnu bu qadar mashhurlugiga sabab bo'lgan badtakorning ismi, sharifa hech qsyerda qayd etilmabdi. Shunday o'lmad asarga kuy bastalagan Imomj9n Ikromovni Alloh rahmatiga olsin, qo'shiqni uzoq yillar farzandlarim7z ham qadrlab eshitishi nasib etsin. Ko'rsatuv ujodkorlariga omad
👍👍👍✋✋✋гап йок.Сулим кушигини халк хизматларида жуда куп мартта куйлаганман. Мен бу кушикни севги мухаббат хакида деб тушунардим.Хаконий маносини энди сиз оркали тушиниб етдим.Сизга катта рахмат. Аллох сиздан рози болсин. 👍👍👍👍👍
Жуда чиройли килиб тушинтириб бердиз тарифини билиб одним Рахмат сизга Аллох Рози булсин сиздан мазза килиб эшитдим. Бу кушикни мен жуда яхши кураман чунки уйимизда радиеодан эшитиб Бувим Билан мен бу кушикка уйинга тушаридик.
Qo'shiqni tarifigagap bolishi mumkunmas. Sher judayam kuchli yozilgan va Azizullo domla va ustozlarni uni ijrosida yanayam go'zallashgan. Sog' bo'ling. Ijodlarizga omad.
Assalomu alaykum! Ustoz so'lim qo'shig'ingizni kecha tasodifan eshitib qoldim. Hali ham hayratdaman. Bu darajada chiroyli ijro ekan. Men bu ko'rsatuvdagini emas, bir to'yda kuylaganingizni eshitdim. Juda chiroylik. Xofiz aka, sizdan bir iltimosim bor edi, tg orqalimi, yoki qo'ng'iroq orqali bog'lansak bo'ladimi?
Азизбек акам. Ассалму Алайкум. Ашуъла яхши. Лекин умуммн сизни таърифингизга тўғри келмайдику. Ёр деб Аллоҳни айтилишини биламиз.,, Балки қилган нолишим,, дияпти.Сиз билан мени шарпамга деганйўқ.Нола деб ёр васлига муштоқ бўлган ошиқ ўзини айтганлигини жумла тасдиқлаб турибдику.,,Биз томонга бр келишни ихтиёт айлаб магар,,дийилгар.Ҳолбуки Сарвари олам,Муҳаммад Мустафо Соллоллоҳи Абайҳи Васаллам,Аллоҳни буйруғи билмн кетяптилар,ўзлари ихтиёт қилиб эмса.Ҳар бир қаторини айтиш мумкинки таърифингиз ўхшамагн. Ашуълани таъсир кучини ошириш учун айтиляпти бу ўхшамаган таърифлар.Шубҳага сабаб бўлади бу нарса.
«Сўлим» (1933) қўшиғи иқтидорли журналист Ғиёсиддин Соатий шеърига басталаб ёзилган ва ўша вақтда республикмиз маданий ҳаётида катта воқеа бўлган. Ўзбекистон Ҳукумати томонидан пластинкаларга ёзиш шарти билан эълон қилинган қўшиқ конкурсида шогирди, иқтидорли хонанда Қобилқори Сидиқов ижросида биринчи мукофотга сазовор бўлган. Бастакорнинг эслаб юришига қараганда, қўшиқ жуда қисқа вақтда тайёр бўлган. У радио бадиий кенгашидан аъло баҳо билан ўтган. Ўзбек цирки биносида тайин этилган конкурс ижросига саноқли кунлар қолган бўлишига қарамай, ўз номига эга бўлмаган. Шунда Ўзбекистон Радиоси хорининг раҳбари атоқли санъаткор Абдулҳақ Султонов, - “Оғайни, қўшиғинг ниҳоятда сўлим бўлибди.Унга “Сўлим” деб ном бера қол” деган таклифи бастакорга ҳам, кенгаш аъзоларига жуда маъқул бўлган. Орадан бир неча кун ўтгач, қўшиқ шу ном билан бутун Ўзбекистонга яшин тезлигида тарқалди, улкан шуҳрат топди. Орадан йиллар ўтишига қарамай, қўшиқ кексайгани йўқ. Балки ёшларимизнинг ҳар бири янги авлоди билан яшаб, уларни пок севгигига илҳомлантирмоқда, маънавий гўзалликка чорламоқда. Қўшиқ ўлмас асар сифатида ўзининг бадиий камолоти, латофати билан абадий навқиронлик баҳтига муяссар эканлигини кўрсатиб берди. Қўшиқ матни классик анъаналар йўлида ижод қилинган бўлиб, ошиқ йигит интизорлиги-ю, севимли ёр гўзаллиги ва шўҳлиги жуда ўткир бадиий ўҳшатишларда тасвирланган. Куй ўртадан кўра тезроқ темпда сермавж, тўлқинли бошланади. Йигит ҳиссиётлари, бўлажак учрашув завқи, ширин орзулар аниқ ва лўнда мусиқали фразаларда берилади. Қўшиқ биринчи бор Қ.Сиддиқов ижросида шўҳ ва шаҳдамроқ жаранглаган бўлса, Ўзбекистон халқ артисти Ориф Алимаҳсумов уни олтмишинчи йиллар ўз репертуарига киритиб, янгича талқин этган. Унинг ижросидаги “Сўлим” майинроқ ва ўйчанроқ.Аммо иккала ижро ҳам намунавий, шундай талқин учун ўз далили, ўз ечимига эга48. Мазкур қўшиқ ҳозирги кунда халқ ардоғидаги севимли ҳонишлардан бирига айланиб улгурди. Шу сабабли асар катта байрам тадбирлари, танлов ва тантаналаримизда эркак ва аёл хонандаларимиз томонидан оммавий тарзда севиб ижро этиб келинмоқда. Қўшиқ якка ва гуруҳли шаклда талабаларга ўргатилади
Шу қўшиқнинг тарихини ким тўқиган бўлса, қайта қайта истиғфор айтсин, ўзингиздан бўлса радия эълон қилиб, тавба қилинг ҳофиз ука! Бу шеър 1933йилларда ёш журналист ва шоир Ғиёсиддин Соатий таҳаллуси билан ижод қилган(кейинчалик, кексайганда Аллоҳни таниб, қори бўлган) одам томонидан ёзилган. Шеърда Аллоҳ, Пайғамбаримиз СА нинг меърожга чиққанига ишора ҳам йўқ. Бу хақда хужжатли далиллар керак бўлса жўнатаман
Ғиёсиддин Соатийга Аллоҳ мени номимдан ёз деб айтди дейишлик куфр. Меърож воқеаси ўзи буюк ҳодиса. Уни бундай қўшиқни шархлашга ишлатиш жуда оғир гуноҳ.
@@ismoiljonabdurahmonov7777 «Сўлим» (1933) қўшиғи иқтидорли журналист Ғиёсиддин Соатий шеърига басталаб ёзилган ва ўша вақтда республикмиз маданий ҳаётида катта воқеа бўлган. Ўзбекистон Ҳукумати томонидан пластинкаларга ёзиш шарти билан эълон қилинган қўшиқ конкурсида шогирди, иқтидорли хонанда Қобилқори Сидиқов ижросида биринчи мукофотга сазовор бўлган. Бастакорнинг эслаб юришига қараганда, қўшиқ жуда қисқа вақтда тайёр бўлган. У радио бадиий кенгашидан аъло баҳо билан ўтган. Ўзбек цирки биносида тайин этилган конкурс ижросига саноқли кунлар қолган бўлишига қарамай, ўз номига эга бўлмаган. Шунда Ўзбекистон Радиоси хорининг раҳбари атоқли санъаткор Абдулҳақ Султонов, - “Оғайни, қўшиғинг ниҳоятда сўлим бўлибди.Унга “Сўлим” деб ном бера қол” деган таклифи бастакорга ҳам, кенгаш аъзоларига жуда маъқул бўлган. Орадан бир неча кун ўтгач, қўшиқ шу ном билан бутун Ўзбекистонга яшин тезлигида тарқалди, улкан шуҳрат топди. Орадан йиллар ўтишига қарамай, қўшиқ кексайгани йўқ. Балки ёшларимизнинг ҳар бири янги авлоди билан яшаб, уларни пок севгигига илҳомлантирмоқда, маънавий гўзалликка чорламоқда. Қўшиқ ўлмас асар сифатида ўзининг бадиий камолоти, латофати билан абадий навқиронлик бахтига муяссар эканлигини кўрсатиб берди. Қўшиқ матни классик анъаналар йўлида ижод қилинган бўлиб, ошиқ йигит интизорлиги-ю, севимли ёр гўзаллиги ва шўхлиги жуда ўткир бадиий ўхшатишларда тасвирланган. Куй ўртадан кўра тезроқ темпда сермавж, тўлқинли бошланади. Йигит ҳиссиётлари, бўлажак учрашув завқи, ширин орзулар аниқ ва лўнда мусиқали фразаларда берилади. Қўшиқ биринчи бор Қ.Сиддиқов ижросида шўҳ ва шаҳдамроқ жаранглаган бўлса, Ўзбекистон халқ артисти Ориф Алимаҳсумов уни олтмишинчи йиллар ўз репертуарига киритиб, янгича талқин этган. Унинг ижросидаги “Сўлим” майинроқ ва ўйчанроқ.Аммо иккала ижро ҳам намунавий, шундай талқин учун ўз далили, ўз ечимига эга48. Мазкур қўшиқ ҳозирги кунда халқ ардоғидаги севимли ҳонишлардан бирига айланиб улгурди. Шу сабабли асар катта байрам тадбирлари, танлов ва тантаналаримизда эркак ва аёл хонандаларимиз томонидан оммавий тарзда севиб ижро этиб келинмоқда. Қўшиқ якка ва гуруҳли шаклда талабаларга ўргатилади