Lako je pisati onome ko je van Bosne i ima posao te ne razmislja sta ce mu djeca jesti i kako ce ih odskolovati a jos razmisljas kako ce se zaposliti kad ni toac do sada nije nasao posao a 20 godina na Zavodu za zaposljavanje. Ne zivi se od zraka i dobrih dusa nnego od posla i zaradjene plate. Ja sam u tudjini i nije mi lose niti mi je tesko. Radis i nemas vremena da hodas po kucama i r azglabas kao sto kod nas rade. Jeste ljepo otici u Bosnu ali na godisnji a da zivis t ek tada vidis kako je trsko i kako ljudi jedva prezivljavaju. Onaj ko je nauci da radi tom je sv ejdeno gdje zivi jer i nema vremena za landaranje i tracenje vremena nego vikend posvetis svojoj porodici pa odes negdje na izlet ili s e tad sastanes sa drustvom. Kad bi se otvorile granice vecina bi otisla jer ljudi vide da nema napredka nego sve ide unazad. Zao mi je svakog ko nema posao i zeli da svojoj porodici prizi najosnovnije. Kamo srece da posla ima,, da ljude vidissa osmjehom na licu da ne kukaju na sv akom koraku. Kod vecine je ista prica nemaju, prezivljavaju, trazee bilo kakav posao da zarade da nekako prezive i svi bi da idu van zemlje.
