Kakav čovek. Slušam i divim se...a vidim nema komentara...evo, spominje i junake solunskog fronta, scene gde je ubijen Karađorđe, Savu Kovačevia... Sve su to tužne uspomene življenja , zavičaja i ratovanja i pogibije mojih najbližih predaka... I sva ta herojstva, pogibije padaju u zaborav. Sad vidim da su te žrtve bile potpuno uzaludne. Veliko poštovanje za gospodina Đorđa Kadijevića. Imali smo šta da čujemo posle decenija zabluda i laži koje smo slušali.
