Mislim da me najviše pogađa mantra "sve je u dobroj organizaciji". Kao, možete da imate sve, samo se dobro organizujte. E pa ne možemo! Jer ne postoji beskrajni dan i osoba koja se ne umara. Bukvalno kapitalistička fora, samo radite beskrajno, a ako negde zajebete do vas je, niste se dobro organizovali... Hvala, Iva, carice, Tampon zona mi je duševna hrana ❤
slazem se. Tako da ne zma odakleljudima vremena za decu, ljubav, posao, jos jedan posao, kucu, prijatelje, ljubimca, 3 hobija, trening i spavanje ;-) . Roditelje, soping.
Prelep podkast. Volim kad slušam TZ i samo se smeškam dok slušam.❤ Dok Đurđa priča zašto se osećamo prazno kada su praznici, uviđam da na srpskom kažemo praznik za važan ili sveti dan. Možda su praznici uvek bili prazni.
meni je najcrnje kada cujem bice bolje ili pa dobro nisi jedina/ni kome se to desava. Kao da banalizuju stanje u om se neko nalazi nebitno koliko to mozda bio mali problem. Koliko primecujem fali nam razumevanja, ucenja o psihologiji i empatije.
Jako zanimljiva tema, slazem se sa mnogim stvarima koje ste sve tri govorile. Manifestovanje je mnogo dublje nije povrsno i moze biti od velike pomoci. Covek ako zeli naucice vise o tome a manifestovanje zahteva veliki rad na sebi. ❤
Osvrnula bih se na ovaj termin "teror sreće", ja to ne doživljavam kao teror iz prostog razloga jer je nemoguće terorisati nekog putem medija, društvenih mreža i sl., budući da mi kao pojedinci imamo svu moć u odabiru koje sadržaje ćemo konzumirati i koga ili šta ćemo pratiti na društvenim mrežama i, na kraju, da li ćemo dozvoliti da takvi sadržaji utiču na nas. To je postavljanje sebe u poziciju žrtve u situaciji kada je zapravo sva moć u nama. Možda biste nekad mogli da obrađujete i tu temu - strah od prihvatanja sopstvene odgovornosti. A što se tiče "najbolje verzije sebe", to ne doživljavam kao neku savršenu i nedostižnu verziju sebe već kao najbolju verziju sebe DO SADA, u odnosu na sve prethodne verzije sebe.
Mene zanima gdje je granica između optimizma i tog ‘terora sreće’? Jer na primjer, mene je to pozitivno razmišljanje vuklo kroz život. Kad god sam imala neki problem prvo sam pomislila dobro je, riješiće se, dobro sam, sve je super i onda sam smogla snage da i riješim taj problem. Nije svako pozitivno razmišljanje teror kakvim ste ga predstavili. Ispade da je bolje utopiti se u tuzi i nemoći nego misliti da je ok i da ćeš se izvući. Slažem se, treba dopustiti sebi sva osjećanja, ali ta ‘pozitiva’ mene spašava. Druga stvar, meni ta ‘pozitiva’ i borba ne daju da ‘nemam volje za životom’. Kakvo nemanje volje za životom?! Dat mi je, poklonjen, tako vrijedan dar, svaki dan se borim. Ok, danas je bilo grozno i us*ano, loše se osjećam, želim samo da ležim i da se dan završi, možda sam se razboljela, ali znam da ću sutra ustati i biće bolje. Ozdraviću, riješiće nešto, završiću nešto, radujem se nečemu i sl. Meni se čini da se tako olako shvata naše postojanje i činjenica da smo živi. Super tema i odličan razgovor, ali čini mi se da su se usput neke jednostavne stvari zakomplikovale, preisteoretisale, previše objasnile, jer u svakodnevnom životu, zaista nema potrebe promišljati toliko o svemu. Kao što neko reče u komentaru, ko će te na poslovnoj zabavi pitati kako si zaista, nije ni vrijeme ni mjesto za to. Neke se zabave pretvore u razgovore, a neki sastanci u nezaboravne žurke. ‘Read the room’ Ako nismo dobro, stvarno je ok reći, nisam ok, ne idem negdje. Nema potrebe očekivati od ljudi da vas svi pitaju kako ste zaista.
prosto ovaj put na koji ste zivite i primate zivot (i sa kojim ja se slazem i pokusama da zivim isto) je zaparavo to cjelokupno iskustvo gdje se ne odvaja pozitivno ili negativno sto je i pricala Djurdja. I na ovaj nacin koji ste obelezili trebalo bi da zivi svaki covek, jer to je zaparavo perfektna formula srecnog zivota. Jesam kao predavac joge odmah kad procitala vas komentar nasmejala se od toploti jer to je zaparvo ta filozofija zivota kojoj nas uci joga i koju i ja pokusavam da unosim u svaki trenutak zivota. Ali jos jedna vazna stvar da takav nacin zivota zahteva potpunu svestnost o sebe, sto je u nasu dobu smartfona i marketinga je tezko jer ljudi su povuceni u nesvestnost i zivot na autopilotskom fazonu. Hvala Vama za vas kommentar bas mi bilo drago da nega procitam i da osetim drustvo❤
Ivo Boginjo! ❤ Hvala za tvoj trud i rad. Osvešćivanje koje podstičeš je mnogo važno i iako ikad pomisliš da nije, dodji do ovog komentara 😊 "Nek ti sluzi kao jedna od zahvalnosti"
Divna tema, neke od stvari koje sam ovde čula su stvari sa kojima se duboko slažem, ali ih je teško čuti bilo gde. Kakvo olakšanje, znati da nisi sam i da neko misli slično!
Iva, gledam ti kanal već nekoliko dana unazad. Uglavnom koje mi izbaci epizode, međutim prvi put komentarišem. Svaka ti čast na temama i svemu što radiš. Ova epizoda mi je bila odlična, takođe bih pohvalio Lanu B. ona je pravo otkrovenje za moje uši ! :D
Zabole me mozak od kapaciteta i rezilijentnosti, delužnal, od verzija sebe, okidača, inputa , rezolucija, arbitrarno dogovorenih ciklusa, "otpuštanja" i rezoniranja, tranzicija i na kraju SREĆE ! Ko vam je rekao da mora sve da se objasni i zove tako i tako ! Ne znam kako sam stigla do svoje 66.god. bez ovih definicija ? ? ? Moja komšinica je pre 4 nedelje skočila sa 3.sprata, iz svog stana od 70kvm , ostavivši muža, dete od 4g i bebu od 5 meseci. Doktor nauka, profesor na univerzitetu,sa nepunih 35 godina je okončala dilemu ! Oprostite, deco, gledajte da živite, i da ne budete nezadovoljni!🎉❤
Teoretisanje o nečemu što treba da se samo živi odvaja nas od života. A kada se desi pravi život ili smrt struka zaćuti i pokušava da odgovor nađe opet u teoriji. Ovaj komentar je vredniji od svih psiholoških podkasta
Сувише су младе ове девојке и та нека разиграност у приступу озбиљним темама и њихово надгорњавање у теоретисању и у коришћењу страних израза, интонација која делује као разговор за суседним столом у кафићу, доприноси утиску да не познају живот и проблеме које доноси са собом. Истина је да је ирационални фактор “среће“ битан, неко је има а неко је баш нема. Мало тога је под нашом контролом и мало тога можемо да променимо. Не замерам им, јер то и приличи младости. Али им не верујем. Подржавам коментар ове госпође у целости. Већ сам била помислила да сам “хејтер“. Или само имам довољан број година.
@@TheIvanabojanic Tako što se izađe iz obrazaca uma, iz ega koji nas bilduje teorijskim znanjem iz udzbenika i daje lažni osećaj moći a odvaja od prave prirode stvarnosti koja je u neposrednosti, prisutnosti sa onima koji su nam dragi, u služenju drigima i jednostavnosti. Život iz srca iz duha i duše nije fraza to je pravi život. Ali psihologija nema ni definiciju duše i daje nam teoriju o životu iz glave napunjene mnogim znanjima ali ne onim suštinskim..Zivi zivot koji ti je dat, ne čezni za lažnim titulama i uspesima koje ti društvo nameće, nemoj biti aktuelan u najnovijim istraživanjima već život istrazuj sam kroz svoje neposredno iskustvo. Život nije dijagnoza psihologa život je mnogo više od toga. To je pravi zivot sve ostalo je umovanje i teorija onih koji su uskraćeni za pravo životno iskustvo.
Kako Ana simpatično pevuši ''aha'' dok sluša Đurđu i potvrđuje njenu priču. :D Prvo sam mislila da mi je aktiviran još neki tab sa kog se čuje melodično ''ahmh, ahmh'', kad ono Ana.
@@tamponzona Hahahah, meni je to bilo baš slatko! :D Iva, Tampon zone nema na Mixcloud-u ili ja ne umem da pronađem? :D Hvala na svim temama koje pokrećete.
@@lutrakiperdika428 samo da je pustila bar da neku celinu završi, nego od frekventnosti potvrda ne mogu da čujem devojku šta govori. Baš otežava praćenje
@@Kiiica naravno. A voditeljka ne sme da zucne pre razgovora i kaze sta su pravila razgovora. Nego, ljudi sve ovo ofrlje slusaju, pa im nista i ne smeta. Mi koji pazljivo slusamo, primetimo,ali onda smo cepidlake i ludi.
Sto se mreza tice, ili ih ljudi preozbiljno dozivljavaju ili ih ja ni najmanje ne dozivljavam kao sto se ovde prica. Sustinski se slazem sa bas svim sto su zene pricale ali ne identifikujem se sa pricom o Instagramu, imam ga, postujem stvari ali ja to dozivljavam kao slobodno vreme, kao eto lepe, saljive slike, videi...Nikako ih ne dozivljavam ovoliko ozbiljno a time ni tragicno.
Ne znam gde nalazite te ljude koji moraju da budu novi, drugaciji, da smisljaju nove pocetke, nov zivot? gde vidite taj pritisak? A zanima me i gde su gosce kupile dzempere? 🙂 Malo manje mlatarati rukama ;-) !
