Govor moga tela, ti nemozes da razumes Jer ako ti se predam, ti ces predamnom da trunes Mislis da ja zelim samo da te skinem A ja zelim stobom u visine da se dignem I da osetim toplinu, kojom zracis tako jako A ti ponasas se tako, da te moze imat’ svako Ejj, moje misli su obrazane u tvome liku Jedna tvoja rec, eto me na vidiku Kada pomislim na tebe, u meni nesto se slama Sve vrti se u krug, i cuje se galama I kada sapuces mi tiho, iz tebe se cuje bozanstvo U meni sve tako mirno, ko da ulazim u carstvo I sve dok sapat traje, ja nalazim svoj raj Ne zelim da tome nikad dodje kraj Jer ti si misterija koju zelim da upoznam Vladas mi dubinu, stobom srecu cu da spoznam Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti A bio sam spreman, I sve je bilo spremno Da te imam 24 sata dnevno, sad sam bolestan, a ne Tuga je velika, bio sam lud Srce nije od celika, sve sam tvoje stihove bacio Sad mi je zao, usao u novi svet Bez tebe, ko da nikad I nisam ni postojao Nema te, sad su najtezi dani Otrovan trenutak, je prvi datum I mojoj glavi Smejem se, kajem, nema mesta da se ugrejem A vreme stoji ispred mene, celom svojom visinom Postajem nem, dok se borim sa daljinom Da borim se daljinom, jer sam nekad bio blizu Gde su sada svi? Sam osetio krizu Ne, pisem zadnji stih, ne, pisem zadnje stihove Shtihove sam vadio ranije, a sad na dusi imam plikove Dodji stegni me, da me zaboli Da kazem jaoj Ja sam lovac, koji lovi I krijem svoje tragove, nestajem odjednom Placam dugove, nemam drugove Gutam stvari kakve jesu, I da se proglasim za blesu, necu Jer, sunce zuto je danju Ja vise ne znam ko sam nocu onda, Ustanem, krenem, I svako secanje brisem, Rupe tako su duboke, vise nemogu da disem I kad bi ih popunio sve, sve bi teklo svojim redom Ne postoji dalje, udaram recke kredom, Jedan, dva, tri, od svi si najbolja ti Al’ samo recka u epizodi, a sta se krije cik pogodi [cik pogodi] Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti A kad se kreces prema drugom, tvoji koraci me bole Zadiru u dusu, za molost koju da mole I gledam sta ti radi, mene tama posto guta U meni toliko je krivina, ne vidim pravog puta Ritam tvoga srca, rime prosto budi A kad sam blizu tebe, govor mi se gubi Toliko te zelim, da ne shvatam samog sebe U meni tolika je tuga, po dusi nesto grebe i hvatam samog sebe kako lezim iz vrata na meni sve tako crno, ko da sam napravljen od blata I vise stvarno ko da ne znam ko sam A mozda bolje sto je tako, jer na sebe ja sam besan I koliko da se trudim, da budem blizu tebe Sve vise si daleko, ja mucim samog sebe U meni sad se gasi vreo vulkan besan Ja te koristim ko drogu, a toga nisam svestan Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti Ponekad pricam gluposti
Искрено мислим да би ретко ко од ол скупова, дакле који су и били на милстејпу и снимили рства, па дај размислите. . А и искрено сумњам да би то ико издао , а људски је нада ти се! Зз браћо
