Skoro svaki zaselak u Srbiji ima stratište u kojem su zakopani uglavnom civili, žrtve komunističkog režima, ubijeni bez suđenja, čije se kažnjavanje i danas nastavlja, jer još nemaju pravo na sahranu. Takva sudbina zadesila je i Valjevo i okolinu.
O toj mračnoj strani istorije i danas, nakon 75 godina, nedovoljno se zna i gotovo šapuće. Ipak, tim istoričara dokumentovano je utvrdio razmere represije nakon 2. svetskog rata, koja se dešavala nad tzv. klasnim neprijateljima, na teritoriji cele tadašnje države, pod parolom „u ime naroda", od strane pobednika.
U Valjevu i valjevskom kraju, još je veoma malo svedoka vremena u kome se, pod ratnim vihorom i borbom protiv fašističkog okupatora, dešavao i specifičan građanski, bratoubilački rat.
U jednom se svi slažu - da se žrtve evidentiraju i dostojanstveno obeleže, a da se zlo vreme nikada ne ponovi. I kako jedan umni savremenik nedavno reče - prvi zadatak kritičke istorije nije brisanje vlastite prošlosti, nego kritički zaborav njene lažne slave. To bi bilo dovoljno, posebno u poređenju s tim da je donedavno istina bila najveći gubitnik.
Autorka: Tatjana Manojlović
Urednica: Jugoslava Đurica
Reditelj: Bojan Vorkapić
Snimatelj: Hadži Vladan Mijajlović
Montaža: Stevan Čvorović, Jakov Pejov
Copyright: RTS
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
1 дек 2021
