VECITI STUDENTI : ,,Ustati ili odustati" ? 

Pozdrav i podrška za napaćenu sestru! ❤️ Nikad nemojte odustati, završite to i pobijedite sebe! Bolje je i studirati 10 godina ali završiti, nego priznati poraz i dići ruke nekoliko ispita pred kraj. Ja sam pravila pauzu, htjela preći na privatni, mislila da to zanimanje nije za mene iako sam prve 3 godine polozila u roku. Krenula sam u čitaonicu, našla kolegicu s kojom sam učila naglas i preslušavala se... I prekosutra ću napokon diplomirati (ako sve bude u redu). Pobijedite sebe i ne idite linijom manjeg otpora! Svako može odustati, ali ne može svako istrajati i završiti 💪

Milice ja radim hipnoterapiju sa klijentima koji su "večiti studenti" i zaista je tu toliko slojeva koječega. Jako je teško priznati sebi - priznati drugima - pričati javno. Veliko BRAVO za ovo i sa sigurnošću ti tvrdim da nakon ovog koraka si srušila i obezvredila sve svoje strahove i nećeš još dugo biti student ❣️

Vise godina sam studirala jedan od najduzih,ako ne i najduzi fakultet kod nas. Kad kazem vise,onda je to bas mnogo..Ali uvek sam znala da cu ga zavrsiti,upravo da bih sutra bila primer svojoj deci.Meni je to bio motiv.Na poslednja 4 najteza ispita sam prelomila i promenila svoj dnevni ritam.Ucila sam jako mnogo,po 8 do 10h dnevno,bez preterivanja.Otisla ponovo na predavanja,povezala se sa ljudima,aktivirala se u grupama na fakultetu u kojima smo samo mi veciti i krenula.. Imala srecu ma ispitima,ali valjda to ide i uz znanje.. Za godinu i po od tog momenta diplomirala,sada staziram.I nije me strah..Zbog vrlo studioznog rada posebno sad na kraju,ispostavilo se da imam siroko znanje.Takodje pre toga bila odlikas i sve do apsolventske godine ,a onda tajac.. Bez posebnog razloga..Okolina i prestala da me pita vise..Tako da,dragi veciti studenti,doskorasnji saborci kada sve ovo prodje bice vam smesno..Meni jeste..Sada..Ali nekad nije.. 😘

Ja sam studentkinja koja je menjala fakultet jer se na prethodnom nisam pronalazila. Takođe imala sam izazove sa okolinom i ubijala se objašnjavajući. Naposletku sam shvatila da to nije važno, da je jedino važno kako se ja osećam. Iz nekakvih strahova nisam izlazila na pojedine ispite, tresla sam se a u stvari mnogi ispiti se položu sa duplo manje znanja i bubanja, na čistu sreću.Ne dozvolite da vas perfekcionizam ubije. Nemojte se obeshrabriti, verujte u sebe. ❤️ Hvala ti na videu, divna si! ❤️

Uhhh, ja sam puno puta htjela odustati, cak i na pocetku kad to ne bih ni osjetila, ali onda sam samu sebe gurala naprijed i gurala. Bilo je jako tesko, ali meni podrska od nekoga ne znaci nista - ako to nije ono sto TI zelis, dzabe podrske. 🥰🥰🥰

Iskreno sam verovala da sam jedini student koji uci za ispit (prilicno dobro nauci) pa iz nekog neobjasnjivog straha pobegne sa praga ucionice. 🤷‍♀️ Osecala sam neko olaksanje kad sama sa sobom odlucim da ispit pomerim za sledeci rok, jer "spremicu ga jos bolje" itd.... A zapravo sam se samo uvlacila u veci problem, trema i strah su bili veci iz meseca u mesec, dani i godine su prolazili.. I eto, nas dve smo isto godiste, ja sa jos 7 nepolozenih ispita na ekonomskom 🥴🙄 A bila sam takodje odlican djak i prosek do sada na faksu mi je 8. Nisi sama 💪🤝💟

"Čestitam na tituli", hahaha :) Odličan video!

Ja mogu svima vama biti primjer da bolje završite taj studij.Što prije to bolje.Prije više od deset godina sam kao apsolvent odustao od faksa.Da,uz to mi je bilo ostalo još samo 5 ispita do diplome ali sam tada kao redovni student izgubio sva moguća prava za daljnje studiranje.Doslovno sam sve izgubio,čak i pravo na stipendiju.Danas,sa 38 godina se namjeravam ponovno vratiti na faks! :) Da,i to je moguće.Naravno jedina mogućnost je da upišem kao vanredni student,i da si sam plaćam studiranje.Znam dosta ljudi koji su po "stare dane" počeli ponovno i uspjeli završiti studij.Svi takvi ljudi su nakon godina i godina šljakanja obićnih,uglavnom fizičkih poslova došli do zaključka da je šteta propustiti takvu šansu u životu,koju će žaliti do kraja života jer će im ona omogućiti automatski bolju budućnost,bolji posao te udobniji i sretniji život u konačnici.Jel ima netko tko je tek u "staroj" dobi odlučio završiti konačno taj faks? :)

5 godina nisam dala poslednji ispit. 5 godina!!!! Dala sve ispite u roku i ostap mi poslednji koji sam ODLAGALA 5 GODINA 😅😅😅 srecom dalà sam ga i sve se dobro zavrsilo ali ja sam se godinama osecala krivom. Razlog je navodno strah sta ce reci progesori kad me vide posle toliko godina.😂😂

Draga devojko, Trenutno prolazim kroz ogromnu krizu. Prosto ne mogu da sednem i da učim. Ipak, nadam se da ću se jednom smejati dok budem čitao ovaj komentar. Čim završim faks dolazim u ovu sekciju. Hvala ti!

Veliki problem kod nas je ogroman pritisak sredine da se studira. Ko sa 18 ne upise fakultet odmah bude na meti osuda, posebno od strane najblizih. A sta zapravo znamo sa 18 godina? Svi od nas ocekujemo da budemo zreli i odgovorni, a u sustini smo jos uvek deca koja pojma nemaju sta ce u zivotu! I onda upisemo nesto, eto da bismo upisali fakultet. Prodje godina, dve, pet, shvatamo da to nesto nije za nas, da su nam se interesovanja promenila i da ono sto smo mislili da nam lezi sa 18 godina, zapravo nije za nas! Ali eto “kasno” je da odustanemo sad kada smo vec toliko vremena ulozili, zar ne? I onda se to razvlaci, zelimo da se dokazemo roditeljima, komsijama, prijateljima da mozemo da zavrsimo nesto sto nas vise ni najmanje ne zanima. Ovo je prica koju slusam iznova i iznova. Smatram da treba biti iskren sa samim sobom. Pre svega poceti od toga sta zelimo od zivota, da li je ovo za nas ili nije? Kada shvatimo sta zelimo i kada smo sigurni u to onda imamo motivaciju da guramo napred, u pravom smeru i prevenstveno zbog sebe! Ljudi se muce sa raznim fakultetima, gube mladost, zivce a zbog cega? Da bi se dokazali nekome da nesto vrede? Gde je njihova sreca u svemu tome? Dakle, prvo rascistiti sam sa sobom pa onda sve ostalo. Veoma dobra tema za razmisljanje zaista.

Nema razloga da ga ne završiš, takodje imaš mnogo zreliji pristup od mnoštva studenata posle tvog iskustva a ujedno treba mnogo upornosti da se to stavi na stranu i odradi sve što treba. Tako da samo napred ❤ Vrlo je zrela odluka nastaviti i preusmeriti koncentraciju na rad u takvoj situaciji.

Mislim da ovaj video može biti od koristi svim večitim studentima, ali i onima koji tek upisuju fakultet. Ja sam bila na ivici ka tome, dva puta sam produžavala 4. godinu, kako su me svi pritiskali, gubila sam volju da bilo šta promenim, samo sam želela negde da se sklonim, što dalje od svih dok nisam sela i ozbiljno razmislila o tome gde me sve to vodi, konstantno sam bila depresivna, nervozna, ako ne radim, ceo dan bih provela u krevetu, ukoliko radim, pravo sa posla bih dosla kući i legla, bukvalno začarani krug. Onda sam sama sebi rekla da to mogu, da završavaju ljudi koji nisu ništa inteligentniji od mene, da to sebi dugujem i počela sam bukvalno svaki dan po malo, nisam spremala 5 ispita odjednom, nego za svaki rok po jedan. Iskreno, mislim da je greška spremati više ispita odjednom, bolje 1, ali spremiti ga dobro i biti siguran da završavaš sa njim, nego 2, 3 i onda pasti, demoralisati se i opet vratiti u začarani krug. Isto tako, nisam po ceo dan sedela nad knjigom, gledala sam da imam vremena da prošetam, vidim se sa društvom, odgledam neki film, seriju, kako koji dan, mislim da je tako mnogo lakše, jer nije fokus samo na knjizi. Svakako se slažem i da je bolje studirati duže, ali završiti nego posle višegodišnjeg studiranja odustati, jednostavno baciti sav trud, novac, vreme. Nekad je i sreća ključni faktor, nekad znanje, ali svakako mislim da ne treba odustati, ta diploma jeste samo jedan papir, ali je nešto što će ceo život biti naše, dokaz da su odlučnost i upornost moć! Poduži komentar, ali mislim da je studentima generalno lakše kada čuju da je još neko prošao ili prolazi kroz isto. Tebi šaljem veliki pozdrav i želim puno sreće u daljem studiranju. 💋

Drago mi je da je neko snimio video na ovu temu i na ovaj način. Znam da je prošlo skoro 5 godina i da verovatno nećeš ni videti ovaj komentar, ali bih voleo da znam da li si ipak uspela da diplomiraš?

Hvala za ovo

Ja sam iz srednje medicinske (jer mi roditelji nisu dali da upisem gimnaziju ili tehnicku), upisala tehnicki fakultet. Gurala sam prosek u toku srednje i rekla na kraju roditeljima koji su bili ubedjeni da upisujem Farmaciju ili Medicinski, da upisujem Tehnicki. Tata se bunio, da bi mu mama rekla da se vise ne mesa jer sam im 4 godine kljucala da ja farmaciju ne volim. Zapela sam za prijemni (znaci 4 godine gimnazijske matematike sam morala da spremam za prijemni). Upisala sam, u pocetku je bas bas tesko islo jer nista nisam znala, ali vremenom sam usla u tok. Obnovila sam 2 godine samo zato sto nisam bila informisana. Ja sam mislila da ako sedis ceo dan nad knjigom ti ces poloziti, nisam imala kontakt sa studentima itd.. Ispravila sam svoje greske i krenulo je na bolje. Ne odustajte, sve se moze kad se hoce!

Pozdrav od buduceg defektologa 😀 studiram Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, treca godina, smer visestruka ometenost (takodje bila 30. na listi na prijemnom 😂) ❤

Samo da kažem... Kada ti i Anđeliju budete diplomirale, ja ću biti najsrećnija 😁 Pametne ste i divne osobe i možete vi to da završite 💪 Nema predaje 💕

Prelepa si ❤️💕

Upravo to, spremicu bolje za iduci rok, uvek isto...strasno...ima nas :(((

Imenjakinjo moja, toliko me dirnula ova tvoja prica, posto si bukvalno ispricala citavu moju pricu studiranja (studirala sam surdo na fasperu 😂😂😂, ali sam diplomirala na vreme, ali ne bas bajno) a sad radim u Norveskoj sa osobama ometenim u razvoju i sad sam postala nezadovoljna svojim poslom poslom.

Bravo👏🍀😍

❤❤❤hvala buci❤❤❤

Nikad mi studij iako zavrsen nije postao posao.... Tako daaaa, nekad i precijenjen taj faks