Beograd, grad koji je tokom svoje istorije jako mnogo puta prolazio periode naizmeničnog nazadovanja i napredovanja, sasvim očigledno na svom licu nosi posledice svoje tako burne prošlosti. Istoričari Pedja Marković i Branka Prpa, i slikar i pisac Mileta Prodanović, koji žive i rade u Beogradu i koji vole ovaj grad, govore o razlozima zašto se Beograd jaće i češće sučeljavao sa naizmeničnim periodima uništavanja i napredovanja, razaranja i modernizacije, nazadovanja i poboljšanja životnih uslova. Mnogi drugi gradovi sveta, naročito gradovi Evrope, proživljavali su svoje tragične periode i tužne sudbine, ali u Beogradu imamo snažan utisak da se to ovde dešavalo mnogo češće.
Da li je modernizacija Beograda dolazila od ljudi iz samog grada i iz Srbije, ili se modernizacija dešavala pre svega kao uticaj spolja, jedna je od tema ove emisije. Takodje, govorimo o onome što je očigledno u urbanom tkivu, arhitekturi grada, što i danas govori o tim naizmeničnim periodima dobrog i lošeg što nam je istorija donosila, obeležja koja su u Beogradu i Srbiji ostajali iz vremena ratavanja i perioda mnogih okupacija koji kao da su se pojavljivali da bi prekidali vreme napretka i boljeg života. Sudbine ljudi kojih se još sećamo, i ono što vidimo u svoj nasledjenoj - i što smo videli u do sada porušenoj arhitekturi, su ono što je trpelo najveće i nama danas najočiglednije posledice u uvek ponovo izgubljenoj borbi za modernizaciju. Koliko smo tome doprineli sami, nevoljnošću da se obrazujemo i priključimo svetu, a koliko smo bili žrtve spoljnih urota, a za jednu od kojih, recimo, smatramo i bombardovanje Beograda i Srbije 90-ih godina prošlog veka, koje je većina od nas i lično iskusila.
6 сен 2024
