Podkast je namenjen porodici u širem smislu. Istražujemo kakva su nam bila detinjstva, kako su nam roditelji danas i ko brine o porodici u ovo moderno doba. Pitamo se šta se desilo sa familijom kao institucijom, kakve pritiske trpi i ko ju je poljuljao. Istražujemo sa svih strana, donosimo priče iz domova od strane mama, tata, baka, deka, ali pitamo i stručnjake. Neki od gostiju, bili su nam interesantni zbog sopstvenog detinjstva, ali u podkastu neće nužno biti samo roditelji.
Divna epizoda,hvala vam na ovakvim gostima, i ovakvim temama i razgovorima 💓 Bilo je milina slušati, nisam mogla da prestanem slušati, samo me je vuklo da nastavim, tako da sam ovu epizodu odjednom odgledala.. Ovo što radite je stvarno veliko, svaka vam čast još jednom Dolores 💓
Драга Долорес, много ми се допада твоја емисија. Сви гости су ти стварно одлични, а твој културан, одмерен манир је пример свим младим новинарима! Само тако настави! Желела бих да одговорим на две наведене ставке: Увијање беба нема за циљ да беба дуже спава (то је последица). Оно има за циљ да веома узнемирену бебу умири. Код мог сина није радило, код ћерке јесте. Јер да, тај Моро рефлекс их заиста може уплашити кад леже на леђима, а сад је актуелно искључиво спавање на леђима... А друго, тантруми и супермаркети које стално спомињеш, желела бих навести своје искуство: прво дете ми је преосетљивац (и ја сам). Никада, али никада није имао тантрум! Не зато што сам ја супер мама, него зато што живимо са минимумом стимуланаса у јединици времена - немамо тв, музику слушамо наменски, никако у позадини, немамо превише ствари, јако јако ретко идемо у супермаркете (бирамо пијаце, тезгице, све што нам више прија од маркета), у тржне центре готово никада (3 пута за 4 године, кад смо морали), живимо на селу, стално смо на отвореном и не купујемо радост храном и поклонима. Моје дете је као и свако друго, али врло лако је прошло кроз развојну фазу темпер тантрума, једноставно зато што живи у свом природном окружењу. Надам се да сам неком помогла :) Поздрав!
Да додам, кад сам се ја родила, у породилишту су повијали све бебе. И дан данас ми прија да се увијем у ћебе као палачинка, тако да не могу да мрднем руке, или да сам покривена тешким ћебетом. Закључак: гледати бебу и ништа на силу. Некој ће нешто помоћи, некој не. П.С. Прелепо ми је како се трудиш око сваке емисије, баш право "штреберски", како само ми са севера умемо❤
Мноштво занимљивих тема и коментара сјајне гошће. Скренућу пажњу само на оно што љубитељима живе речи може сметати у скоро сваком видеу овог подкаста - претерана и често погрешна употреба израза "заправо" (и "некако"), који Долорес користи немилице , попут поштапалице, бледећи лепоту њеног изражавања. У овом видеу може да се упореди са начином на који Јелица користи ту реч на правом месту и у правом значењу. Нисам коментарисала испод епизода где је било најевидентније, али сада користим прилику за добронамерну сугестију. :)
Ja sam vaspitacica koja je radila sa najdivnijim,najiskrenijim,najoriginalnijim bicima iz naseg okruzenja,a to su nasa postovana deca.A sada sam u penziji i volim i dalje da slusam i ucim.Bravo za vaspitaca,Dusana.❤😂
Pratim Duska vec duze, ali je ovo bilo nekako posebno slusanje, potpuno drugacija energija nego na Instagramu, ova epizoda je bila terapija, hvala Dusko! Takodje, hvala Dolores na odabiru gosta! ❤
Dobro veče.Nenad Gugl stalno iznenađuje svojim pričama. Drugi Vladeta Jerotić.Pravo je uživanje slušati ga.Njegove savete treba primeniti u životu.Hvala puno na divnim ,pravim pričama.
