Nisam neki ljubitelj bicikla, ali volim pešačenje i planinarenje i mislim da znam kroz šta si prošao. Čovek često nije svestan koliko može fizički i psihički da izdrži , dok ne krene na ovakvo putovanje ili na uspon na neku visoku planinu, gde shvati da je mnogo jači , nego što je do tada o sebi mislio. Kad se krene na ovakvo kondiciono zahtevno putovanje, treba samo biti pozitivan i razmišljati o cilju, iako ti u toku samog puta sto puta prođe kroz glavu :"Šta mi je ovo trebalo u životu?".Samo ćutati i ići polako napred( svaka priča i kukanje u toku napornog puta samo oduzima energiju, koja ti je potrebna).Inače za one koji hoće po prvi put da krenu na neko fizički zahtevno pešačenje ili planinarenje, dao bih par saveta: 1. ne nositi pamučne majice na sebi, već neki dres od sintetike (biciklistički dres,, fudbalski, aktivni veš ), jer on skuplja znoj, ne osećaš da si mokar ( što leti zna i psihički da ti smeta), pamuk drži vodu (znoj), ako je vetrovito, a ti si u mokroj pamučnoj majici, možeš da se prehladiš. 2. uvek poneti neko suvo voće (suvo grožđe, suve smokve, suve kajsije, brusnice) u rancu , jer kad ti padne energija usled napornog puta, samo par komadića suvog grožđa ili neka suva smokva ti toliko da energije, da si odmah kao nov ( izbegavati čokoladice, jer one brzo podignu šećer u krvi i daju ti snagu i energiju, ali još brže ti spuste šećer i onda se osećaš ponovo iscrpljeno) 3. poneti pola litre do litar vode u rancu, i piti po par gutljaja samo, kada praviš pauzu za odmor, jer što više piješ vode , više se i znojiš ( iako u praksi bi želeo da popiješ u tom trenutku dva litra vode , koliko si žedan, ali je ovaj savet opravdan) 4. nositi samo obuću koja vam je udobna, jer neudobna obuća pravi žuljeve, koji mogu da vam poremete plan stizanja do cilja ... Posle ovakvog napornog putovanja par dana se osećaš kao da te je pregazio voz, boli te svaki mišić na telu, nemaš snage ni za šta, ali dođe do nekog čudnog pozitivnog osećanja, kao neka sreća i ispunjenost duše, iako si fizički "potrošen", i ta sreća zna da te par dana drži i tek onda shvatiš, koliko je bilo lepo i dobro putovanje. Preporuka za sve: idite na pešačenje i planinarenje u blizini mesta gde živite, to ne zahteva neka finansijska sredstva, a mnogo će vam doneti sreće i zadovoljstva, uživaćete u prirodi, pobeći iz grada, i mnogo ćete naučiti o sebi. Inače da spomenem da su predeli kroz koje si prolazio tokom puta prelepi. Pozdrav i zahvaljujem ti na ovako lepom i sadržajnom filmu.
