Slucajno sam naletela na ovaj video, iako nemam napade panike vec dve godine, obzirom da znam kakav je to pakao ( ozbiljne svakodnevne napade sam imala 10uzastopnih dana bez prestanka po ceo dan, a od anksioznosti sam patila duzi period) moram da podelim svoje iskustvo i resenje istog posle dugog istrazivanja uzroka. Kroz pubertet sam prolazila kroz razne stresne promene na svim mogucim poljima od porodice, prijatelja, skole, izgleda, ljubavnih odnosa, gde sam dozivela burnout, a potom i anksioznost koja me je duze vreme pratila svakodnevno. Panicni napad nastaje prikupljanjem anksioznosti i nerazresenih situacija (jer nase telo sve pamti, a u telo spada i nas um) gde nas dovodi u to nekontrolisano stanje jer smo dugo zapostavljali male znakove koji su nas obavestavali da na neki nacin radimo protiv sebe. Znaci, niste ludi, sve je u redu sa vama, to je samo odgovor vaseg tela da ste zapostavljali sebe i svoje bice. U panicnom napadu sve ono sto ste skupljali ispod tepiha izlazi napolje. I ne ovo nikako nije negativna tema. Negativno je ignorisati ovakve situacije i negativne emocije. Mnogoooo negativnije je ova danasnja toksicna pozitivnost gde se svi trudimo da budemo hepi, zivoti su nam savrseni na svim drustvenim mrezama, stvaramo laznu sliku o sebi ljudima oko sebe, moramo da budemo po svaku cenu uspesni ( u prevodu za nas organizam to znaci da mi na neki nacin moramo da zasluzimo da budemo voljeni, prihvaceni, priznati kao vredne individue??) Cemu sve ovo? I posle se pitamo odakle nam anksioznosti i napadi panike? Pa nije ni cudo kad nas bombarduju i programiraju kako ne treba od samog rodjenja sa svih strana. Sto smo uslovljeni kao bica da nam stalno nesto fali i da nam treva nesto izvan nas da bi vredeli. A pravi uzrok ovoga je ignorisanje i nipodastavanje svojih istinskih potreba. To podrazumeva i ignorisanje negativnih emocija i nerazresenih trauma. Nesvesno je 10 puta jace od svesnog dela licnosti i zato se desavaju ovakve situacije. Nama se to cini kao odjednom, ali nase bice je duboko ranjeno i trazi nacin da se lazeci ono sto je potrebno. A to se sigurno nikako nece desiti guranjem pod tepih i glumljenjem ludila i laznog sjaja u ocima drugih.Ko zeli vise o ovome da sazna neka gugla sta je shadow work. Napadi panike i anksioznost nastaju kada ignorisemo svoju pravu prirodu, sto ne mora da znaci da se nama cini da mi na bilo koji nacin radimo protiv sebe. Naprotiv, upravo taj tvoj pristup ' ja moram da postignem po svaku cenu ono sto sam zacrtala i dA dokazem odredjenim ljudima' je ignorisanje svoje prave prirode. Jer je ovo potpuno pogresan motiv za postizanjem gde mi dajemo moc nekom drugom da upravlja nasom srecom i mirom. Svoje prave emocije i istinske potrebe si pokopala zarad neke slike koju si zelela o sebi da stvoris. Ali nisi ti kriva, jednostavno nas uce od malena sta i kako trebamo da radimo da bismo bili 'savrseni' i dovoljno dobri. Ljudi lako zapadnu u ovaj zacarani krug jer misle da ako postignu sve zamisljeno i prihvaceno onda je to uspeh. A zivot je putanja gore-dole. Vratite se sebi. Osluskujte sebe jer samo vi mozete da znate, ko ste, sta ste i sta vam je istinski potrebno. Napadi panike nastaju kada potpuno izgubimo kontrolu nad svojim zivotom. Veoma je bitno u zivotu znati sta je u nasoj moci. A to ne podrazumeva da idemo u krajnosti i onda kada shvatimo da ne mozemo da ispunimo dato, desava se panika. Dali smo previse znacaja stvarima koje ne mozemo da kontrolisemo. A to su misljenja drugih, konacni rezultati i ishodi neceg cime se bavimo, situacije, dogadjaji, nase emocije. Emocije treba ispoljavatibez obzira kakve god da su i onda nikada necete doci do depresija i napada panike. I onda se posle cudimo sta se desava. Najvise i resavanju su mi pomogle sledece stvari: otarasiti se sto vise ljudi koji nam ne prijaju, razviti zdrav odnos prema sebi pun prihvatanja i razumevanja, meditacija pomocu koje utisavamo sve gluposti u mozgu i povezujemo se sobom, trening gde postajemo fizicki jaci i samim tim u svakom slucaju stabilniji i otporniji na stresove, redovni iskreni razgovori sa sobom ili sa osobom ,iskljucivo sa osobom od poverenja.Diskonecija sa samim sobom je okidac za sve nemire💜 joj toliko sam se iskucala ali nadam se da ce nekom zaista pomoci, nije to nista strasno, necete ummreti, samo ste se otudjili od sebe. A ako na pravilan nacin intergrisete negativne emocije, dobicete takav koren i cvrst temelj da vas nista sutradan nece uzdrmati jer ste naucili nesto novo o sebi, sta vas trigeruje i ko ste zaista. Prica vam neko ko je prosao kroz ceo taj pakao i preokrenuo ga u svoju snagu i korist. Pozdrav💜✨
Svaka cast na ovakvom opisu,dosta ljudi se bori sa aneksioznoscu i zivi sa tim.Treba razumeti sebe i prihvatiti svoje mane i vrline da bih mogli funkcionisati,a manje se bazirati kako se dopadamo drugima jer smo sebi najvazniji.Jer od misljenja drugih ljudi nas zivot ne zavisi u tom smislu,ako se ne dopadamo sami sebi moramo prihvatiti sebe da bi nas drugi prihvatili i voleli kao sto mi to radimo.Jos jednom svaka cast,i sve najbolje i puno uspeha 🥰👏🏻
Da bas tako. I ja sam to dozivjela. Burnout, bolest modernog vremena. Ali uz pomoć psihologa sam se vratila u kolosijek. Lakše je sve to prevazići, ako sam sebi priznas da ti treba pomoć.
Kroz sve to sto me danas zapravo i ucinilo boljom osobom 💚 sam prolazila duge tri godine i resila sam uz korake koje si i sama opisala. Krenula sam najpre sa knjigama koje su me malo probudile sto se tice same snage nase podsvesti i da je zaista moguce da se negativne emocije koje nisam prozivela, isplakala vec „zatrpala ispod tepiha“ da su uzrok svih tih napada...pisem to jer pre toga sam uporno mislila da sam bolesna od srca, imala sam visoke otkucaje cim bih otvorila oci a i doktori su mi prepisali blokatore koji su me samo dovukli u depresiju jer nije bilo do srca i meni je od tih lekova bilo samo jos gore i te pomisli da ih moram uzeti svakodnevno ! Posle tog saznanja odmah sam bacila lekove i krenula da radim yogu koja me vratila na kolosek pravilnog disanja jer ja nisam imala ni potpuni udisaj ni izdisaj, disala sam ubrzano i nisam vise mogla da oslusnem svoje disanje, yoga mi je tu bila spas, kroz nju sam naucila da slusam rad svog srca, svoje disanje i da budem ponovo smirena, nakon nje i meditacija ali vodjena koja bi me uvukla u sve te dogadjaje iz detinjstva, svaku sam proplakala ali sam i nakon svake bila kao nova osoba. Vremenom sam sa yogom prestala i osetila potrebu za work out brzim i jacim treninzima koji su me u potpunosti ojacali, nisam se vise plasila i ako mi srce kuca brze, imala sam pravilno disanje i bila sam dovoljno dobro da mogu trenirati cak dva puta dnevno , ujutru i uvece. Ceo put sam prosla sama ali zato jer sam osetila da sam na dobrom putu i od tada kao sto ti kazes ne plasim se vise nicega, ne teram sebe na ni sta, osluskujem sta mogu i koliko mi je zaista potrebno a zahvalna sam i svakog jutra kada otvorim oci 🙌🥰 Ovo je tema koja mnoge zabrinjava jer misle da se samo njima to desava ili da je nesto ozbiljno sto se ne moze resiti a nije tako verujte...ja sam uspela iz stadijuma koji je vec bio sa 6 napada u toku dana, kocila mi se vilica, nocu bih samo skocila iz kreveta i osecala probadanja a na kraju nisam smela iz kuce da izadjem, vrlo retko. Iz svega toga sam izasla kao bolje bice a pre svega bolje za sebe 😇
Sramota je ukrasti,mada i time se neki hvale.Ti si iskreno opisala sve simptome bolesti kroz koju si prosla,a prolaze mnogiiii samo ih je sramota da o tome iskreno govore,e to je sramo u 21-om veku,cutati o psihickim problemima.Kada polome ruku objave na hiljade fotorgafija na drustvenim mrezama,dok o psihickim problemima cute.Hvala ti sto svojom iskrenoscu pomazes i budis svest mladima koji te gledaju a mnogi imaju slicne simptome i tvoj video ce mnoge mlade ljude osvestiti da pocnu da resavaju svoj problem .
@@ANGELTATJANA Lepota je Božiji dar i milost data kroz naše roditelje,babu,dedu, i naše pretke sve do Adama i Eve(Naše praroditelje) koje je Gospod Bog, Sin i Sveti Duh stvorio po obličju-naliku Svome Gospodnjem. Mi smo "mali Bogovi" sazdani od praha i pepela, ali sa Duhom Svetim pune ljubavi i milosti Gospodnje. I zato, taj dar,biser,dijamant,retki Rubin lepote Gospodnje treba da čuvamo za sebe, za druge, za bližnje, za Gospoda Boga, a ne na gordost, narcisoizam,ponos...jer nam je ta lepota pozajmljena kao šareno perije rajskih ptica sa najlepšim cvrkutom. Kako će biti ružna nagota naša kada Nam otpadne to šareno perije pozajmljeno i odeveno-obučeno od Tvorca Našeg. Dolazi starosti, i gle, za cili čas, danas smo mladi i lepi, a već sutra u 20-tim,već preksutra 30-tim,i naksutra u: 33,40,50,60,70,100.godina. Skidamo "šareno perje" dato Nam od Tvorca i Oca Našeg koji se žrtvovaše za grehe Naše, i moje! Skidamo lepotu Našu, i polažemo je u zemlju, jer smo od zemlje i pepela sazdani. Prah si i pepeo, i u prah i pepeo ćeš otići. Tada će Gospod Bog uzeti najlepše: Bisere, retke Dijamante, crvena Rubine,opale,Topuze,zelene Smaragde,plave Safire duše naše. I tada će sva Naša lepota zasijati najlepšim sjajem Isusa Hrista. Gospode Isuse Hriste, smiluj se i spasi Nas od svake gordosti ovoga smrtnog tela, narcisoizma, sujete, ponosa, tuge,straha,zavisti, ovoga smrtnog greha. Amin+++.
Desilo se meni slicno isto proslo ljeto, misli mracne kao noc, nekontrolisane. Iskreno pored rada jer su mi obaveze koliko toliko skretale misli, meni je najvise pomogla molitva tad sam skapirala koliko sam se udaljila od toga. Mir je neprocjenjiv, hvala bogu nema vise problema. Inace mnogo si divna i iskrena ❤️
Imala sam anksioznost nekoliko godina u svojim ranim 20tim. I totalno sam se predala tome, sjedila samo kuci i uljuljala se u zonu komfora. Strah me bilo SVEGA, nikako nisam izlazila iz kuće. I jednog dana sam presjekla i otisla u teretanu. Vježbanje mi je bas pomoglo jer vjezbanje budi seratonin (hormon sreće). Uglavnom, pobijedila sam to! Kako? Tako sto sam se suocavala sa svojim strahovima. Vrlo je bitno da se NE BJEZI od problema. Veći ste od svih svojih problema. I kada dodje napad panike, ne suprostavljaj mu se, nego reci "hajde evo nek sad umrem, hajde ubij me" i on ce samo ispariti. Potrebno je neko vrijeme da se to pobjedi ali shvatite da je bilo potrebno vrijeme i da fasujete anksioznost. Volite sebe i svoje tijelo, nije ono zaslužilo da prolazi kroz te napade panike. I btw. nikad nisam uzimala tablete i ne bih ih preporucila.
BTW. Trik koji meni pomaže, čim osjetim da ce krenuti napad panike, počnem brojati 16, 15, 14, 13... i sa svakim brojem duboko udahnem i izdahnem. Navodno je 16 iskontrolisanih udaha dovoljno da ispari napad panike. Pokusajte, meni je upalilo 100 puta.🤗
@@ivanalazarevic5361 meni je uspjelo bez neuropsihijatra, terapije i antidepresiva. Po iskustvu nekih ljudi oko mene, antidepresivi su bas štetni i jako teško se skinuti s njih. Liječe posljedicu a ne uzrok. Tako da ih ja ne bih uzimala.
Ja sam pila bromazepam, tako da mi vise uopste ne deluje (vrlo brzo se razvije tolerancija) mada vise mi i ne treba, s obzirom da su se napadi panike dosta proredili. Nekada sam ih imala po 2-3 puta nedeljno a sada mozda jednom u 2 ili 3 meseca a i tad popijem tabletu mada dodje do placebo efekta tj sama smirim misleci da me smiruje lek a on uopste nema nikakvo dejstvo. Psiha je cudo.
Imam ocd (pure o’) i social anxiety pomalo. Podosta je teško nositi se sa tim, ali evo nakon 5 godina sam odlučio da krenem kod terapeuta jer je počelo dosta da mi remeti normalno funkcionisanje. Hoću samo da kažem svima koji prolaze kroz bilo kakav vid anksioznog poremećaja, svaki put kad padnete na dno, dići ćete se ponovo. Bio sam na samom dnu pre par meseci, ali se sada konačno ponovo osećam jačim, ponovo sam se zaposlio i završavam fakultet. Glavu gore🤘🏻
Isto mi se dogodilo prvi put za vreme karantina dok sam gledala seriju, puls, gusenje, drhtavica i trnjenje ruku i nogu... Hvala ti na savetima i tome sto si podelila svoje iskustvo sa nama 😊
Svaka čast za video! Ja se borim s anksioznosti i napadima panike vec godinama. Na žalost i sama sam reagirala tek kad sam završila u krevetu sa strahom izlaska iz kuće, mucninama i vrtoglavicama. Razumijem sve, svaki simptom i samo hrabro naprijed! 💗
kako se polako uvlacis pod kozu sa svakim novim videom, postajes omiljena, zasluzujes puno vise paznje, svako bi te pozelio imati u svom zivotu, samo naprijed gurl 👏🏽✊🏼👌🏻
Meni pomaže ponavljanje ovog : "Neither the past nor the future is real. Only the present exists." Moja iskustva su u prometu da sam imala napade panike i to kad drugi vozi. Gužve velike (massive fear of judgement from people), igle, visina, dubina, otrovne životinje, jedno vrijeme agorafobija (to sam pobijedila poprilično)... tona strahova. Na kraju sam shvatila tri glavna straha odakle to potiče sve ( strah od nepoznatog, napuštanja i smrti). Gušenje, lupanje srca, trnci u desnoj ruci, omaglica u vidu, nemogućnost gutanja hrane, gubitak apetita... Uglavnom slušala sam i ja svašta. Komentari tipa : " Pravi se da to ima da bi dobila šta želi." " Nije tebi ništa, imaju to i drugi ljudi, fokusiraj se na nešto drugo tijekom toga" ( I'm quite singleminded at that time, I think I'm about to die, so no, can't focus on anything else). "Glumi" , "Traži pažnju" .....Uglavnom. Moj muž je svjedočio mojim napadima panike (počne to sve, ja želim doma u sobu i sakriti se od svega, zovem mamu, plačem ko beba od muke i jedva se smirim).... On zna kako mi je i moja mama zna kako mi je. Oni su mi jedini bitni u tome. Sama rješavam svoje napade panike jer znam odakle potiču, znam koje traume i događaji ih pokreću. U tome moraš biti jaka i imati ljude da ti daju puno ljubavi. Ja sam kroz to sve shvatila da mi kronično fali nježnosti, razumijevanja i ljubavi. Kada su mi 2 najbitnije osobe počele davati to što mi treba (ljubav, više nježnosti i razumijevanja) tada sam se i ja smirila i jako rijetko i u jako slabom intenzitetu se događaju. Tu treba puno raditi da oprostiš sebi ono radi čega te muči savjest, da otpuštaš svoje boli i stvari koje ne možeš promijeniti. Da oprostiš drugima ( ovo ti govorim jer znam da je jakoooo teško, vjeruj mi, imam iskustva s tim) jer nećeš dok to ne riješiš sa sobom moći prestati doživljavati nesanicu, manjak apetita, napade panike, lashing out for no apparent reason, napade bijesa itd. ... Ako želiš.... javi mi se privatno (ostavi komentar ako želiš, pa ti se javim na Insta) i mogu ti pokušati pomoći makar da ti kažem svoje iskustvo detaljnije i da vidiš kako sam ja rješavala svoje okidače.
❤️ Prvi put imam želju da podelim svoje napade panike sa nekim, a to si ti 😊 Ja sam uzrok i okidač pronašla (iako su se prvi simptomi pojavili dugo nakon događaja koji su ih uzrokovali), i svoje mini napade kada se dešavaju pokušavam da kontrolišem koliko mogu. Prvi put se desilo da sam pala u nesvest u jednom noćnom izlasku (to je bio period kada su se zbivali svi ti negativni događaji), i to tek shvatam sada, tada sam bila u fazonu - ma nisam dobro jela ili niisam popila dovoljno vode. A tek posle više od godinu dana sam primetila osećaj napada panike u nekim trenucima, a to su - Izađem sa nekim osobama sa kojima nisam previše bliska na večeru ili piće, ruke krenu da drhte i ne mogu kašiku, viljušku ili čašu da prinesem ustima (to mi se ne dešava kada sam sa svojim prijateljima, roditeljima ili baš veoma bliskim osobama). Najveći problem je što svaki put kada odem sa tako nekim znam da postoji mogućnost da se to desi, i sama sebi napravim problem i izazovem napad panike. Dosta radim na tome i pričam sa sobom u glavi u tim tenucima napada, toliko da ga iskontrolišem da osoba pored uopšte ne primeti da se nešto dešava. Živimo u vremenu gde je stres okidač svega i zato treba da mislimo o sebi, jer sami smo sebi najveći neprijatelji (i prijatelji). Uvek volim da kažem, SAMO NEŽNO PREMA SEBI i NE DAJ NIKOM DO ŽELUCA. 🌸
Sad nailazim na ovaj komentar ,bukvalno mi se to dešava trenutno u zivotu Gde mi se desi napad panike,krenu ruke da mi se tresu,ne mogu da drzim normalno kasiku ili drzim casu vode i to sa osobama koje kao sto i vi kažete meni nisu bliske ,dok mi se sa roditeljima to ne desava ,pocelo je da utiče na moj posao i svakodnevnost..... Da li možda imate neke savete?Kako se sada osecate i kako se rešiti toga♥️♥️
@Angela J za mene je Tatjana najlepsa manekenka +lepa i moja srpkinja! A ti otvori malo oci pa ce da vidis da lice kolko tolko to nije nista negativno. Pozdrav drugarice i sve najbolje😉
Hvala ti draga Tatjana sto si to sa nama podelila. Pomoci ces mnogima da shvate svoje simptome i da se nose sa njima. Mislim da 90% ljudi ima neki oblik anxiety bas zbog stresnog vremena u kom zivimo i tog pritiska da napravimo nesto od sebe u jako mladom dobu nasih zivota, jer nemamo luxuz kao nasi roditelji da studiramo bez da zaradjujemo i pomazemo porodici. Ono sto je meni pomoglo da se oslobodim bar pola pritiska jeste da shvatim da imam vremena za sve i da svaki dan napravim mali korak ka svom cilju i da je to sasvim dovoljno. Keep shining 💎 💓
Поздрав Татјана. Прије свега желим да ти кажем да си ме одушевила, и твоја љепота али и твоји ставови и размишљање. 🥰 Заиста ми је драго да у данашње вријеме постоје такве особе. Е сад, да почнем са својим искуством са овом темом. Имам 25 година и такође имам анксиозни поремећај. Дуго сам имала неке мање симптоме за које нисам ни знала шта су све док један дан нисам завршила на хитној мислећи да имам срчани удар. Заправо је био класичан напад панике због стреса који се накупљао годинама. Сви доктори су били у фазону - ма није то ништа не треба ти никакав даљи преглед и остало. Али мене су тад у почетку ти напади много плашили и ограничавали у свакодневним активностима, до те мјере да сам се бојала изаћи из куће или да сам ишла на кафу само у кафиће који су близу Хитне помоћи ако ми се случајно нешто деси. Због тога сам сама одлучила да желим прије свега да поразговарам са психологом а онда да радим на себи. И заиста је помогло. Сматрам да људи који имају било какав проблем, без обзира на његову размјеру, требају да попричају са неком неутралном а стручном особом. Мени је помогло јако. Поред тога "спасила" ме и ова Корона. Једноставно све је успорило и стало на неко вријеме, имала сам времена да без икакве журбе у својој глави посложим неке ствари, да схватим да мој факултет не може и не смије да одређује мој живот, да мишљење других не треба да утиче на мене и на моје мишљење, да почнем да радим неке нове ствари које ми се свиђају, а прије свега да научим да мало "стиснем кочницу" и одморим. И заиста ми је драго да се све више пише и прича о овој теми, јер сви ми који смо то прошли знамо како је и знамо колико времена треба да се изборимо са тим. Хвала ти на овом видеу. ❤️
Skoro sam otkrila tvoj profil i nikada do sad se nisam susrela sa nekim ko ima toliko slične stavove i poglede na svijet kao ja. Podijelicu ovdje svoje iskustvo sa paničnim napadima i anksioznoscu i da pomogne jednoj osobi biću presrecna 😃 borila sam se sa paničnim napadima svakodnevno neke dvije godine, a već 6 godina nisam imala napad. Mogla bi napisati roman o tome sta sve meni pomaze, ali možda dve ključne stvari za mene su bile 1. Ponašaj se prema anksioznosti kao da je bivši momak ( nemoj tražiti po internetu, pričati stalno o tome i stvarati sebi još veći strah i opsesiju od toga). Naravno pod tim ne mislim da se treba praviti da ona ne postoji ali pokušati da joj ne daješ da ti postane glavna okupacija. 2. Prihvati sebe kakav jesi, da ja sam taj koji ima napade i to je ok jer sam proživio neke stvari u životu koje su me dovele gdje jesam. Probaj da otkriješ sta je podsvjesni uzrok toga sto ti se dešava, ako ne sam onda uz pomoc psihologa. I još jedna stvar koju bi svako trebao primjeniti na sebi je da se ponašaš prema sebi kao prema prijatelju, jer sami sebe kritikujemo za svaku sitnicu a isto to nikada ne bi rekli dragoj osobi koja se našla u istoj situaciji. Ovo su neke stvari koje meni licno pomažu, ne znaci da će pomoći svakome. Hvala ti puno sto skrećeš pažnju na ovako bitnu temu i samo ostani takva kakva jesi ❤️
Nemam reci koliko si simpaticna i prijatna, toliko lepo pricas srpski i tako jednostavno i razumno objasnjavas stvari. O tvojoj fizickoj lepoti mislim da je suvise bilo sta reci...Kosa, oci, obrve, usne, ten😍 ...imas svu podrsku i samo ostvaruj svoje ciljeve❤
Ti si jako divna! Prosto neverovatno da postoji ovakva devojka u javnom svetu, mada i anonimne takodje! Juce sam te otkrila i bas mi je drago da sam te nasla! 🥰🙏🏼❤🤗
Ne poželiti nikome... Meni se prvi put javio dok sam spavala, probudila sam se sa napadom i mislila da ću stvarno da umrem koliko mi je srce ubrzano kucalo...pa sam krenula da gubim dah i osećaj da ću da se ugušim...pa taj odvratan osećaj kad ne znaš dokle će da traje... Baš si lepo sve objasnila.
@@biljanazugic4070 ako se dešava svake noći onda stvarno treba dublje poraditi... Meni se ne dešava tako često, a kad mi se desi to užasno stresne situacije koje proživljavam. Predlažem da pre spavanja izbacite sve misli na papir..sve što Vam je teško, što Vas brine i muči, čega se plašite... Posle mirne glave idite da spavate... Popijte čaj od valerijane..i on umiruje
@@Bojanna7 Hvala ti draga puno. Samo mi reci da li je caj od maticnjaka dobar pre spavanja jer sam cula da je dobar. Ili da pijem samo od valerijane!? I da li je to anksioznost zaista?
@@biljanazugic4070 nema na čemu, matičnjak nisam probala pred spavanje, valerijanu jesam... imaju i kapi valerijane, ima i čaj... Valerijana ne izaziva nikakvu zavisnost, a deluje opuštajuće i sedativno... Ali pre svega misli moraju da se srede.. fokus na lepe stvari, a ne na brigu i strahove..
Moram samo da kazem, mozda nekome pomogne sto se tice ansioznosti i ako imate problem sa spavanjem. Ja sam pocela da gasim wifi (iz struje) kada legnem da spavam i posle izvesnog vremena sam pocela bolje da spavam. I da imam manje anksioznosti tokom noci 😊😊
Moram reci da mi je drago sto se sve vise prica o ovome. Primetila sam da dosta ljudi prolazi kroz razne vrste anskioznosti a nisu ni svesni toga. Ja sam imala par tih sitacija anksnioznosti a nisam ni shvatila da je to to, dok se nisam malo "obrazovala" o tim stvarima. Meditacija mi je mnogo pomogla, da sam sad svesna sebe i misli koje mi se nalaze u glavi. 💆🏼♀️🕊
Gledam ovaj video i tacno znam o cemu pricas i kako si se osecala.Meni se to prvi put desilo u februaru gde mi je u mirnom stanju tj lezanju puls konstantno bio kao da trcim ubrzan rad srca.Pokusala sam na mnoge nacine da se opustim da duboko disem i da ne razmisljam o tome ali kad sam shvatila da to ne prestaje onda uz napad panike se jos i pogorsalo.Bila sam sama i kao svaka osoba koja se uplasi otisla u hitnu da mi rade ekg da vide dali mi je sa srcem sve ok sto se ipostavilo da jeste. Posle toga desilo bi mi se jos par puta da sam imala napade panike gde vec mislim da cu da padnem u nesvest ali pokusavam sama da se smirim jel znam da to nije stvarno i da se sa mojim telom nista ne desava.Sto se tice tableta za smirenje i ja sam veliki protivnik toga ali ukoliko bi mi se to desilo pred spavanje popijem pola doze samo da bi se smirila i zaspala. Nisam posetila ni jedno strucno lice jel smatram da to sve dolazi iz glave i pokusavam ukoliko se to desi sama da iskontrolisem ali sa tim je jako tesko ziveti jel se ne ponasas normalno i stvara ti nemir.
Браво за видео, имао сам исти проблем ако не и горе... Решење је избацити све из себе комуникацијом са неким, прихватити све што је тренутно и бити свестан да то може да се преброди само је потребно одређено време и воља. Језиво је то све, ко никада није имао прилику да тако нешто доживи (на сву срећу) не може вероватно да схвати колико је то заправо стање које нико не може да објасни у том тренутку шта, како и зашто. Пуна подршка свима који пролазе кроз ту фазу и запамтите да је све у глави и да не допустите да размишљате у недоглед већ се саветујте и идите код некога коме ћете све рећи тј.испразнити ум. У мом случају је то био психолог кога наравно до тада нисам познавао и хвала му на свему! Осећам се одлично, волим живот и људе опет! 💛
Meni se to desilo prvi put pre 3godine osecaj je katastrofalan , kao da cu umreti, trnjenje jezika, lupanje srca, osecaj da cu pasti u nesvest... Meni je to krenulo posle nagomilanog stresa kad mi se dete razboleo. Medjutim, u kako se detetu situacija poboljsavala meni je bilo gore. pomagalo je kad govorim sebi Dobro, neces umreti, to je sve u glavi i kad promenim fokus. Ne razmisljam o osećaju vec pustim neku super seriju i zagledan se i prodje, pustim da misli odu na drugu stranu. Ali na kraju su meni ustanovili i poremećaj stitne zlezde i receno mi je da su anksiozni napadi jedan od simptoma stitne z, pa proverite i to
Ja imam vec napade tri godine otprilike, takodje iz cista mira se javljaju, ono u "čil modu" ali sam naucio da zivim sa tim, moras da imas na umu da se svest ne gubi pola sata ili manje/više, svest izgubis odjednom samo crna slika i padnes za sekundu, pa ako to znas i imas to u glavi, ponavljas sebi da je nesto lose vec bi pao ili pala, ovo je samo jedan od saveta koji pomažu Sada sam mnogo jači i bolje to podnosim tj. mogu da funkcionišem 😄
@@ANGELTATJANA imam ija ja sam dobila od straha korone onda pocelo mi zaključili napadaj panike kako je bilo tesko sad je podnoslivije samo sto sad ostalo non stop svaki dan pritisak na prsima i zarenje i dacu stati disati koda prestajem i unutra podze neka senzacija katestrofalnaa pomisao gotovo je hoce i kad spavam i nesvjestica pa nekad tem. Kao pogledam nema preskakanje srca
Jako mi je drago da je neko napokon ispričao o ovoj temi, onako, iz svog ugla i svojim rečima. Imam anksioznost i napade panike jako dugo. Konkretno od 2008, s tim da sam naravno imala ups and downs. Uglavnom, na početku sam bila hipohondar, klaustrofobia me ubijala, pa agorafobia....Sve simptome sam imala za srcanni napad, uzas... Izbegavala sam bilo gde da odem sama. Dok nisam počela da radim posao koji je podrazumevao putovanja avionom posto sam prevodioc. Zamalo da dam otkaz.. Ali mene je to spasilo. Prvi put u avionu je bio pakao, tj samo do poletanja, dok nisam ukapirala da mi je sasvim OK gde god da odem. Kad god bih se vratila par meseci sam zivela bez napada panike... Vracalao se naravno uvek ali uglavnom ako sam u nekoj guzvi, redu, ako su vrata daleko da ne mogu da pobegnem. Zivot mi je bio jako stresan, okidač toga je bio udes a kasnije jako toksicna veza. Zamalo da postanem alkoholicar jer me jedino to opustalo. Ali izasla sam iz toga, iz lose veze, prestala da osluskujem non stop svoje srce, vrtoglavice, trnjenje ruku, nogu... Prestala da se pitam "a sta ako". Promenila sam i život i razmisljanje, smanjila stres (koliko je to moguce) i evo vise od godinu i po dana nema napada panike. Anksiozna jesam tipa da sam mnogo vise osetljivija od ostalih ljudi i da vise primećujem, empata sam ali bitno je da napada nema. Jako je tesko ali sad posle 12 god. mogu da kazem da se ipak to moze kontrolisati jedino na način da to mora tako da bude ali ce proci, da nisam umrla prethodnih puta pa necu ni sad, da je telo zdravo a sve u mojoj glavi. Nije isključeno da ce se desiti opet ali prihvatila sam činjenicu da sam to ja i da cu živeti sa tim a okolina...e to je vec druga priča. Retko ko razume dok ne doživi....
Super ti je tema treba osvestiti ljude. Takodje sam bolovala od anksioznosti celo studiranje, dakle godinama i takodje su ljudi I porodica to osporavala dok nisam pocela da padam u nesvest. To je borba I proces koji trazi vreme I rad, preporucujem svima fizicku aktivnost, dobru ishranu, dobru muziku I odlaske u prirodu. Drzite se devojke, nikad niste same!!!
Ja sam dozivela u snu panicni napad i to me probudilo i shvatila sam da je uzrok taj sto ja zelim sve da drzim pod kontrolom i uvek mi je bilo bitno sta drugi misle o meni sto je uzasno ne znam kako to da uspem da promenim sama na koji nacin
Hvala ti pre svega sto si zbog svih nas podelila svoje iskustvo i nadam se da ce posle ovog videa vise ljudi moci da razume sta je sve to tacno i da to nije nikakvo mladalacko ludilo ni dosada nego realan problem. Ja se sa tim borim godinama i cesto sam bila i jesam stigmatizovana od strane ljudi koji nikada nista slicno nisu doziveli (hvala Bogu da nisu) ali i samim tim ne zele da razumeju i pretezno misle da je to neki nacin privlacenja paznje na sebe. Sto se lekova tice apsolutno se slazem sa tobom, ja sam imala strasvicno negativno iskustvo. Taj problem zahteva dugorocan rad na sebi koji ne moze da prodje preko noci niti da se resi nikakvim medikamentima i mislim da u vecini slucajeva ne prodje onda kad se resi prvi uzrok, nego se cesto vraca na razlicite nacine posle razlicitih stresnih situacija. Treba nauciti ziveti s tim i shvatiti da to nista nije strasno i nenormalno i da se od toga niti umire niti ludi. Nadam se samo da ce negde u buducnosti to stanje biti manje stigmatizovano i da ljudi nece korati da se bore ujedno i sa problemom i sa okolinom koja ne zeli njihov problem da prihvati. ..Saljem ti puno ljubavi i podrske! ✨💕💖
Super tema, i mnogo je dobro sto pricas o tome. Ja kada sam dozivljavala takva stanja ,bojala sam se da nisam poludela, krila sam od svih sta mi se desava iz straha da ljudi ne pomisle da sam luda.. srecom zbog ljudi koji o tome javno pricaju shvatila sam da je u pitanju anksioznost i vrsta socijalne anksioz. Kada sam shvatila da nisam jedina koja se sa time suocava i da nisam poludela, vec sam bila na putu da sebi pomognem.Samo da se vratimo na ono sa pocetka-- u Srbiji postoji mnogo vise proizvoda nego npr u Nemackoj. Kod nas u Srbiji mogu da nadjem losion za lice proizveden u Francuskoj, kapi iz Japana, kremu koju moja mama koristi iz Italije a ima u Dm da se kupi,sprej za telo iz velike Britanije...milion vrsta sapuna, tecnosti itd Takve stvari ne mozete naci u Dm-u u Nemackoj npr. Mnogo ljudi misli Nemacka je nesto wow, a ljudi ,nemci vode asketski zivot
Tako je i meni bilo, prvi napad sam imala kada su najavili da ce sve zatvoriti zbog Covida, medjutim u tom nekom periodu bila sam izlozena previse stresom i verujem da je to bio okidac. Podrska za sve ❤
Ja sam prije bila jako samopouzdana osoba, ali kada sam pocela ulaziti u pubertet, pocela sam osjecati neugodno u vecoj grupici ljudi, pogotovo nepoznatih. Najgore mi je u trgovini, sama pomisao mi izaziva mucninu i golicanje u trbuhu. Kada sam na blagajni pocnu mi se jako tresti ruke, pocnem se znojiti i crveniti, pogubim se, place mu se, ali ne zelim zaplakati, nemam nesvjesticu, ali se vecinu vremena osjecam slabo, nelagoda u trbuhu i neki cudan osjecaj u grlu. To mi je jako narusilo samopouzdanje. Pogorsalo se s godinama, jos uvijek nisam otisla kod psihoterapeuta, jer nekako mislim da ja to mogu sama. Ne zelim piti tablete. Evo ovo je moje iskustvoo i trenutna situacija.
Ajojjjjjjjjjj, kao da pričaš moju životnu priču. Izuzev što nisam imao gušenja i te simptome. Ali, većina drugog, apsolutno tako. Sjajan video. Izuzetno dobro objašnjenje. Mnogo ti hvala. Dogodilo mi se saogrevanje zbog posla. I imao sam depresivne epizode zbog toga. Psihoterapeut mi je rekao da imam ovisnost o radu. Sada, radim na sebi. Mada, potrebno je vrijeme, jer kada treba da uradim nešto veće od postojećeg, odmah me uhvati napad panike. Ali, maksimalno radim na sebi i sve je bolje i bolje.
Ja imam ADHD-poremecaj koncentracije koji je pracen sa mnogo drugih posledica : emocija, slike o sebi, organizovanosti vremena, sebe. I tome se jako malo prica nego o anksioznosti u Srbiji, a jos se manje I zna ovde u Srbiji. Cini mi se da mnogi ljudi ne znaju da imaju,jer niko ni ne prica na tu temu. Treba ljude informisati
Drago mi je što se o ovom problemu priča. Imao sam krajem srednje škole anksioznost uzrokovanu epileptičnim napadima (bez padanja, samo se 5-30 sekundi zamrznem i izgubim svest, zatim izgovorim neku nasumičnu reč dok me neki glas ne vrati u stvarnost; posle se toga ne sećam), i nakon toga i nekoliko depresivnih faza. Sada nemam ni epi napade ni depresiju, ali mi se anksioznost vraća. Kod mene nema jakih fizičkih simptoma, samo osećaj grčenja u stomaku, kao neki alarm kojim mi telo kaže da nešto nije u redu, iako je možda tad sve u redu. Anksiozne napade mi najviše izaziva stres uzrokovan pojedinim ljudima. Od skoro sam u vezi sa drugaricom koju znam iz srednje škole, i u teoriji bi trebalo da se lepo slažemo, ali osećam da nismo iskreni sasvim, konstantno preterano razmišljanje (pitam se o čemu ona misli, šta misli o meni i našoj vezi, da li joj odgovaram u krevetu i van njega), svaki komentar koji zvuči iole dvosmisleno ili podbadajuće (čak iako šaljivo) uzimam k srcu, pitam se da li smo zaista jedno za drugo jer se po nekim pogledima na svet razlikujemo... I moja devojka je anksiozne prirode i često analizira i pogrešno protumači nešto što kažem. Kao da hodamo po jajima plašeći se da ih ne razbijemo, i samo odmeravamo šta smo uradili i rekli jer smo u strahu od povrede. Ja nju obožavam, ali me anksioznost uzrokovana našim odnosom psihički ubija. guglajte ''relationship anxiety'' i sve će vam biti jasno. Koren anksioznosti leži u našem poljuljanom samopouzdanju i pre svega u STRAHU OD NEPOZNATOG. Nama može biti lepo ali će neki detalj, neki komentar, neki događaj, neka bezvezna misao niotkuda trigerovati anksiozni napad čak i kada nema osnovanih i validnih razloga za brigu. To je vrzino kolo - jedna misao vodi u drugu i ako dopustite sebi da previše razmišljate uskoro se nađete u klupku paranoičnih misli koje se sporadično vraćaju da vas opsedaju. Ono što anksiozne osobe često osećaju jeste da će poludeti - strah od ludila je jedan od simptoma napada panike. Ali dok je šizofrenija gubitak osećaja za realnost, anksioznost je nešto sasvim suprotno - preterana briga uzrokovana reanošću. Na vas čulni nadražaji - stresori - iz spoljnog sveta, utiču jače nego kod običnih ljudi. Anksioznost je odbrambeni mehanizam vašeg tela, koji vam govori da je opasnost (fizička ili duhovna) blizu, samo što je taj mehanizam (gut feeling, intuicija) malo prolupao i upozorava vas i kada nema razloga za brigu ili su ti razlozi neosnovani. U prevodu, nas anksiozne naš mozak sabotira u želji da nam zapravo pomogne. Bromazepam i lekovi za smirenje mogu pomoći kod akutnih slučajeva, ali stvaraju zavisnost posle dužeg korišćenja i nisu preporučljivi. Oni samo smiruju telo i ublažavaju simptome. Ali ne leče prave uzroke. Pravi i najveći uzrok je zapravo strah: od toga da nas okolina ne prihvati, od toga da nas drage osobe povrede, od javnih nastupa, od toga da ćemo se obrukati, da ćemo biti ostavljeni, ismejani, nevoljeni, da ništa neće ići onako kako smo zamislili, konstatno razmišljanje o tome kakav smo utisak ostavili.. Anksioznost je ono ''šta ako...???''. Kada se realnost ne podudari sa našim projekcijama i željama, dolazi do anksioznih napada, jer mozak stremi sigurnosti, i sve što nas izbaci iz koloseka i što u nama izaziva osećaj neizvesnost - to nas psihički ubija. Ja sam se najbolje psihički osećao dok sam redovno i naporno trenirao u teretani. Smatram da redovan sport (i posvećenost istom!) može značajno ublažiti osećaj anksioznosti, na duže staze bolje nego lekovi za smirenje koji čoveka samo umrtve. Paradoksalno, treninzi umaraju ali i povećavaju nivo energije. Moj je savet svim anksioznima da mesec dana, svaki drugi dan, treniraju intenzivno bar pola sata, i pomak će videti. Nisam verovao i u početku je bilo naporno, ali trud se isplatio. Taj osećaj energije i zdravlja koji sam napornim treniranjem stekao mi je bio draži od svih mišića koje sam nabacio. Kako sam od ove godine prestao da vežbam, anksioznost se vratila. Recimo ako imate socijalnu anksioznost - strah od javnog govora, treninzi neće pomoći da ga sasvim izlečite, ali ćete se osećati zdravije i energičnije, bićete u teretani okruženi ljudima i vremenom više komunicirati, i steći ćete više samopouzdanja kako budete popravili liniju. Strah od javnog govora i ljudi možda neće nestati, ali će biti manji. Dajte šansu treningu, zdravoj ishrani i zdravom životu, i verujte da ćete se vremenom osećati bolje.
Cesto imam napade panike ali onu su mali i kratko traju, umem sama da se snadjem u tim situacijama ali sama pomisao na njih je uzasna. Ako mozes molim te preporuci dobre psihoterapeute u Bg, volela bih da poradim na sebi i na nekim stvarima koje su u mojoj proslosti a uticu na moj zivot sada btw obozavam te, spas si
Drago mi je sto radis na sebi 🙏🏽 Nazalost ne mogu javno da preporucujem psihiloge svakako ne odgovara svakome isti. Sigurna sam sa ces brzo naci idealnog za tebe 🌸
Hvala za video, ovakvi videi mi pomazu da se suocim sa prosloscu koliko toliko ali postepeno. Imam socijalnu anksioznost i jako se plasim upoznavanja novih ljudi i kako ce oni reagovati na mene jer sam imala slucaj verbalnog zlostavljanja u osnovnoj skoli koje je trajalo 4 godine. Zbog toga sam postala jako zatvorena za ljude. Nadam se da cemo svi to pobijediti na kraju jednog dana, srecno svima❤️💫
Nisam pogledao video ali znam o čemu se radi,tema me je privukla i mislim da će nekome savet značiti.Prolazio sam kroz to,i dan danas prolazim kada je stresan dan, nemam napade panike ali svakako jako težak psihofizički osećaj, mogu da zamislim kako je ženama da se izbore sa takvim stvarima, posle dugo vremena uzaludne borbe stvorio sam mehanizam u suštini kada osetite da vas napada panika ili strah od nepoznatog pokušajte da se ne borite s tim ili kako sam ja to naučio isključite emocionalnost i uključite racionalnost morate da shvatite da je s vama sve u redu i da ne mislite da će te umreti,razboleti se ili nešto slično to samo pojačava anksioznost već pokušajte da mislite o lepim stvarima ili ne razmišljajte uopšte( isljučite mozak ako se pregreje ) u početku ni ja nisam mogao stalno mi se vraćalo ali vremenom što više stresnih situacija budete imali imaćete jaču ličnost i samokontrolu...
Pozdrav, iskocio mi je ovaj video pa eto da podelim i ja iskustvo svoje. Inace moja majka je neuropsihijatar i leci panicne napade anksioznost depresiju itd medjutim kada sam joj ja rekao da patim od toga odmahnula je rukom jer zna zena sta je to i da nije nista opasno. Vodjen time uhvatio sam sam sebe da lecim bez ijednog popijenog leka jer sam protivnig gutanja bilo cega sintetickog.Strah me je bilo da izadjem na ulicu u nekim periodima uvek telefon otkljucan prvi poziv u telefonu bi bio neko od clanova porodice u slucaju da padnem na ulici i neko uzme telefon da zove itd itd. Upravo sam se pronasao u ovome gde sam sebi kazes "Sta moze da mi se desi da umrem?" Tako sam ja sebe izlecio tom recenicom . Umiru ljudi svakog dana pa sta sad Boze moj. Sada kada dodju ljudi kod majke na terapiju ona kaze i moj sin je imao pa se izlecio i ispricam im kako. :)
Draga Tatjana, hvala na otvorenosti, koja ce, sigurna sam, mnogima pomoci. Inace ne komentarisem videa, ali osjetila sam potrebu da ti dam prijedlog, sta da ucinis, jer te potpuno razumijem, kroz sta si prosla odnosno prolazis. Probaj "Progressive Muskelentspannung", to stvarno djeluje! Upravo to sto si rekla, da sebi u tom trenutku govoris da je to stanje samo napad panike i pokusavas sebi pojasniti da ti je tijelo OK u tom trenutku, to je dokaz da intuitivno cinis ono sto trebas. Otprilike istu poruku saljes mozgu i sa progresivnim opustanjem misica. Zelim ti puno zdravlja i svako dobro. Stvarno si divna i simpaticna, a vidi se i da si dobar covjek :-)
Živimo nažalost u previše brzom vremenu i nemamo vremena da naše emocije svarimo. Bilo to negativne emocije ili pozitivne emocije. Moramo uvijek da funkcionisemo, dajemo sebi previše obaveza i težimo tome da budemo perfektni.
Bas volim generacijo kada obradis temu o kojoj bi trebalo vise da se prica...Znam iz licnog iskustva kako je imati napad panike i propracene simptome koje se pretvore u fizicku stvarnost ne desavaju se samo u glavi...Tuzno je sto kada vecina cuje da neko ima aksioznost-depresiju bilo kog stepena odmah nailazi na osudjivanje da nije 100% u glavi...a niko ne pita kako i zbog cega je do togla moglo doci ...Karakteristise se kao "moderna bolest" koja je puka izmisljotina a kada se osvrnemo oko sebe mozemo videti koliko njih zapravo pati od istog samo potiskivaju i postaju agresivni u najblazem slucaju...jer boze sramota je imati problem..."nije nam nista sve mozemo sami" dok ne puknemo...jer sve ima svoje limit edition...jakooo me stresira mentalitet ljudi koji za savet imaju reci: 1. Jbg 2. Ne znam sta da ti kazem 3. Ma sta umisljas dramis popij nesto Prvenstveno moj otac brat uza familija i prijatelji su tog shvatanja pocela sam se sama smirivati i "leciti svoje komplexe" kada mi je brat od bivseg decka na kampovanju kada sam dobila napad panike ponudio malo trave ili spida kao bice mi bleja posle...Upravo u najtezim situacijama se uvidi ko su pravi prijatelji porodica i partner i na kraju krajeva na sebe uvek moramo racunati zato i moramo biti samostalni i jaki takav nam je mentalni sklop postao da bi opstali elem i to je jedan pritisak jer koliko god bili jaki uvek bi trebalo da imamo nekoga uz sebe na koga mozemo racunati...pozzz za tebe lepotice i nemoj prestajati isijavati ovom svojom energijom 💞
Pozdrav! Gledala sam tvoj video o anksioznosti i ti si mene spasila!!!❤️ ja sam mislila da nitko nema takve simptome toga kao ja i onda naletim na tebe koja doslovno prolazi isto sa istim simptomima sa istim mislima i shvatila sam da nisam luda ali da nisam ni sama,hvala ti do neba! Jako djelujes draga i smirena uopce te nije naporno slusati..jedino sto mene brine je to sto ja neke male bolove oko grudi imam uvijek i kao da dok disem duboko nesto mi stoji na grudima ali moj psiholog kaze da je sve to od anksioznosti i napetosti da nije nista strasno..pa me zanima dali si ti imala stalno neke smetnje onako male ali dovoljne da ih ti primjetis kad si bila u svemu tome? Inace divna si❤️
Julinda Binaj Da da!! To je to sto sam objasnila mene reci mo tako bode u grudima tokom napada itd Drago mi je sto ti je ovo od znacaja i super sto vec imas pomoc i radis na tome❤️
Kao osoba koja ima te probleme od 2016, samo zelim da dodam da je disanje jako bitno. Spori udisaji, zatim drzanje vazduha 2 sekunde i onda lagani izdisaji. Kada krenu napadi panike, jako je bitno voditi racuna o disanju inace posledice mogu biti jako ozbiljne (ja sam u dva navrata ostajao potpuno nepokretan (spazam misica)).
Predivna si osoba. Odlican ti je sadrzaj i na instagramu i na youtube-u. Zanima me jedna informacija, ne znam da li si pomenula to negde, u kom programu editujes video? Odlican je edit i super ovo radis. Sve najbolje
Desilo mi se desetak puta i svaki put sam rekla sebi „Zasto mi se ovo ne desi kuci nego UVEK na radnom mestu!???“ Jer na radnom mestu moram da budem, odgovornost, moram da zavrsim posao... I hvatam sebe da se sklanjam od ivica i ćoškova jer svakog trenutka očekujem da ću pasti. Nesto najgroznije sto sam dozivela, pored Babyblues...e to je isto nesto grozno. Ne zelim to nikome!
Bravo! I ja se borim već godinama stim. Kod mene se u toku 20god menjalo sve. Najgore mi je bilo padanje u nesvest ili tj mesec dana nisam mogla iz kreveta da ustanem od vrtoglavica 😭 pa mi je trebalo godinu i više da uspem sama da idem vani da šetam. Tablete su jedno vreme pomagali ali sam dobila strah i od tableta.
Place mi se 😭 i meni je isto tako bilo ali identično... sa tim tripom. Hvala sto si podelila sa nama svoju priču, mislim da cu morati nekoga da nadjem za terapiju opet...
Art of Zhana D' Arte mozda ce ti zvucat glupo, al probaj ubacit barem pola sata dnevno bilo kakav oblik fizicke aktivnosti i u tih pola sata se pokusaj koncentrirat samo na taj trening i pokrete koje radis, mozda taj fokus ne uspije iz prve, ni meni nije, ali samo nastavi i bori se za sebe :) tablete su samo prividno rjesenje, mozes se izborit s tim cak i nakon toliko godina borbe s tim vjerujem da si i dalje dovoljno jaka da sebi sama pomognes. Nemoj bjezat od toga, pomalo nauci zivit s tim i nisi manje vrijedna jer imas problem imas snage zivjet s tim i to je jako velika hrabrost.. moras si sama davat prizanja za svaki put kad se izboris s losim trenutcima jer nitko drugi nece! Sama si sebi najbolji prijatelj!!! :)
Imala sam slicna iskustva godinamaaaa...mogla bih do ujutru ... Sta mi je pomoglo?!?!Najvise mi je pomogla tolerancija koju sam probudila prema sebi.Imam 43god.i stalno vrsim pritisak na sebe kako treba da pomeram granice tolerancije za druge a za sebe ?Kada sam uvezbala da sebi tolerisem i prastam sto npr.idem na prvi cas stranog jezika bez svih onih predjasnih manijakalnih ucenja istog da se ne brukam kako bas nista ne znam.Bila sam od onih zena koja ce prvo ocistiti kucu pa pozvati spremacicu,iako je nikada nisam ni zvala.Pocela sam umesto da govorim sebi glupa si uz veliku dozu besa na sebe,govorila sam sebi glupa si i to je ok i zavredjujes isto postovanje iako si glupa.Taj sindrom u Srbiji da svi moraju sve da znaju i mogu....kako to ubije ....ali da se leciti ....Odoh da ocistim stan,dolazi mi spremacica🙃🥰🤩🤪
Ti je bukvalno gledas sa negativne strane, pruzas joj otpor, to je greska, ne prihvatanje takodje, anksioznost je stanje zabrinutosti, uznemirenisti , vladavina iracionalnih misli, javlja se kada je telo psihicki, fizucki, emocionalno iscrpljeno, Javi se da razgovaramo!
Ja sam postala aneksiozna u srednjoj skoli posledicom mobinga, imala sam napade i sa razlogom i bez razloga, u kuci na krevetu, u autobusu, ma gde nisam, a niko me nije shvatao ozbiljno, to mi je bilo najteže... 💭 Súper sto si podelila svoje iskustvo, makar ce do nekog dela ljudi dopreti koliko nije sala ignorisati ili jos gore neadekvatno se ponasati prema aneksioznosnoj osobi
@@ANGELTATJANA dal ste imali to da cete se ugusiti i pomisao umires tones i da ces prestati disati tesko na prsima davljenje gutanjem prob sad samo imam sa, disanjem prob kao prestajem disati i tesko na prsima bol nekad vrucina i pomisao izdises
Pozdrav Tatjana da li mi možete reći gde ići kod neuropsihijatar. Ili neko od pratioca. Moj muž ima probleme sa lupanje srca i gušenje ne spava noću. Unapred hvala 🥰
Da li postoji neki nacin na koji mi mozemo pomoci sami sebi, ako nemamo novac da platimo psihoterapeutra? Da li mozemo sami savladati i ispoljiti svoje traume? Ja sam zaledjena, uopste ne mogu ni da placem, a dozivljvam panicne napade skoro na isti nacin kao i ti, samo sto u tom trenutku krenem da citam molitve, te nekako me i pomalo to popusti.
Prelepa je. Ne presijava se onako na crveno kao kada je farbana. Inace sjajne teme biras za videe od jednostavnih saveta do ozbiljnih tema. Vidi se da odgovorno shvatas svoju ulogu da delis sa ljudima svoja iskustva. You go girl! 💪🤝💯
Ja generalno imam problem sa anksioznoscu, a i hipohondar sam po prirodi i onda je to uzasna kombinacija. Npr, nedavno mi se u roku od 10 dana 2 puta desio napad panike, nikada na taj nacin i mislila sam umirem (gusenje, tresla sam se, ubrzan puls, pritisak u grudima) i Boga mi drzalo me je oko sat vremena. I sto kazes, pomaze svez vazduh, duboko disanje, neko da ti skrene misli i sto je najbitnije, da samom sebi kazes da je sve ok... Bas kao sto si rekla, da je srcka, umrla bih odmah, ali naravno u tom trenutku je tesko biti pribran...U svakom slucaju, odlican video, treba pricati o tome, em zbog skeptika, em zbog panicara poput mene koji svaki dan umiru od druge bolesti 🙂 Svakako mislim da se mora otkriti i koren problema da bi se radilo na resavanju istog. Btw, koja koincidencija, mislim da sam te videla kod Arome, u Njegosevoj (odnosno prekoputa) pre nekih 2-3 dana i sad mi iskoci kao suggestion tvoj video 🙂
