O ženi koja je "pisala muški" i utopljenoj duši srpske književnisti i zašto ih vrhovni arbitar nije razumeo
Paralelne biografije dva pisca, osim što su počeli da pišu približno u isto vreme, vezuje i jedan čovek: Jovan Skerlić retko je grešio, ali kad jeste - te su se greške zvale Isidora Sekulić i Vladislav Petković Dis.
Za prvu ženu akademika govorili su da je "Andrić u ženskom obličju". Matoš je primećivao da piše "muški", što je u to vreme bio kompliment. Pre Prvog svetskog rata - o njoj je pisao Jovan Skelić. Posle Drugog svetskog rata - zbog nje je Milovan Đilas napisao svoju knjigu o Njegošu. Prvi joj je zamerao kosmopolitizam, a drugi - nacionalizam. Da li je "u nevreme" bila nacionalista i da li je bila "progonjeni kosmopolita"? Šta je moglo da bude napisano u drugoj knjizi o Njegošu, koju je, po sopstvenom priznanju, spalila posle Đilasove kritike? Šta je govorila o "malim narodima" i o razumevanju stvarnosti? Zašto neke rečenice Isidore Sekulić deluju kao da ih je pisala gledajući današnje vesti?
Vladislav Petković Dis za života je objavio samo dve zbirke pesama. "Utopljene duše" na nož je dočekala kritika, a "Mi čekamo cara" ismevala je čaršija. Za književne diktatore svog vremena bio je retrogradni dekadent, pesnik "ne duševnog bola nego duševne bolesti", bez ukusa i bez talenta. Jedan od najvećih srpskih pesnika XX veka svojim stihovima predvideo je i vlastitu sudbinu. Da li bi, da se nije utopio te 1917. godine, dočekao zasluženo priznanje? Da li je njegov nepopravljivi pesimizam bolje oslikavao raspoloženje u Srbiji tokom Balkanskih ratova, nego kultura nacionalne energije koju je zagovarao Jovan Skerlić? Ko danas čita Disove stihove?
U godini u kojoj se navršilo 140 godina od rođenja Isidore Sekulić i 100 godina smtri Vladislava Petkovića Disa, Oko magazin podseća na značajne i kontroverzne momente iz biografije velikih pisaca.
Autor: Dragana Ignjić
Urednik: Gorislav Papić
Label and copyright: RTS
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
16 ноя 2017
