Књижевност је увек тражила ону реч којом ће саопштити свест човека. Та је реч која преноси из најдубљег извора наша осећања, сазнања, погледе, исукства.. До те речи која је била сама ствар а не више знак те ствари, продирали су надреалисти.
Фотографија је требало да покаже да је надреално иманентно реалном. У реалном, стварном свету борави нека друга димензија и само је треба на известан начин открити, показати.
