Pozdrav, zanima me da li mogu aparat za merenje glukoze u krvi koristiti kao "alat" radi provere skok secera u krvi posle odredjenih namirnica (nemam dijabetes).
Ja preporučujem dr Bojanu Mandić, dr Marija Knežević, dr Peter Attia, dr Ken D Berry, dr Andrew Huberman, dr Paul Saladino, Milan Strongmen, dr Vladimir Ilić, Nemanja Milović, dr Sten Ekberg, dr. Nick Zyrowski... Govore suprotno od onoga što dr Jovana Mašić govori, plus nisu zaslepljeni veganskom doktrinom zasnovanom na lažnom moralu. A u ostalom na sajtu pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/ i scholar.google.com/ imate more medicinskih istraživanja i ako umete da proberete žito od kukolja možete da donosite sami svoje zakjlučke, ne morate da slušate ni mene ni bilo kog dr, već ono što istraživanja, odnosno podaci kažu.
@@zagolajHvala Bogu sto nemam dijabetes, dakle kada sam govorila o dr. Masic to je bilo iz perspektive zdrave osobe, nisam vegan niti pobornik takve ideologije, ali mi se svidjela WFPB prehrana. No kada sam počela pratiti dr. Mandić B. Shvatila sam da LCHF prehrana radi za ljude koji žele riješiti inz.rezistenciju, debljinu itd. Diet doctor je glavni kanal kojega pratim. Kod vas u Srbiji vidjela sam u emisiji RTS obrazovni program da gosca nutricionistica plasi ljude keto prehranom. Ja prvenstveno slusam lijecnika i pijem lijekove. Problem je sto nisu educirani u nutricionizmu. A nutricionisti nisu Lijecnici. S druge strane svaka prehrana koja izbacuje jedan makronutrijent nije zdrava. Ducan dijeta, LCHF ili bilo koja druga kada se prekine, dovodi do jojo efekta.Srdacan pozdrav i ne zamjerite na dugačkom odgovoru. Pozdrav iz Slavonije❤😊
Da ima dva pristupa, ovo je jedan, a drugi je da su za sve krive zasićene masti i proteini životinjskog porekla, verovatno si čuo za veliku kinesku studiju?
Čuo sam za Kinesku studiju i ovo je moje mišljenje o istoj. U pitanju je meta analiza, kombinacija podataka raznih epidemioloških studija u jednu veliku studiju, i poznato je da ni meta analazi ni epidemiološke studije ne mogu da utvrde uzrok, tj. korelaciju dve pojave, gde i sam autor studije to kaže u uvodu, i oslanja se isključivo na veliki broj uzoraka, što i dalje nije relevantno. Na primer, bilo je potrebno stotine ovakvih studija da se utvrdi povezanost pušenja sa rakom pluća, nedavno je objavljena meta analiza koja upravo dokazuje suprtotno, da pušenje ne utiče na rak pluća. Kome sada verovati? Kada su u pitanju meta analize, postoji i nešto što se naziva "Healthy-user bias" i što ova studija nije uzela u obzir. Počevši od sedamdesetih godina pa nadalje, namirnice životinjskog porekla su na lošem glasu, i Healthy-user bias, podrazumeva da ako neko radi nešto za šta mu je rečeno da je loše, jede meso/puši... pitanje je šta još radi šta je loše, a što može da utiče na zdravlje, prosto jer ga nije mnogo briga. Drukčije rečeno, taj neko je sklon je rizičnom ponašanju... S druge strane postoje ljudi čija je svest o zdravlju veća, i kad im neko kaže da nešto nije zdravo, prestaće to da rade, ali takođe neće raditi mnoštvo drugih stvari koje nisu zdrave, ali će istovremno raditi mnoštvo drugih stvari za koje se zna da su zdrave - dobro će spavati, vežbaće, izbegavaće stres... I kad se radi meta analiza ili epidemiološka teško je utvrditi da li je neko samo jeo meso pa je to uzrokovalo rak ili je pored toga radio još mnoštvo drugih stvari koje su mogle da utiču na zdravlje. Postoje razne druge predrasude koje mogu direktno da utiči na rezultate i zaključke ovakve studije u čije detalje ne bih ulazio. Kad imamo epidemiološke studije, podaci se prikupljaju anketama koje se jedanput godišnje šalju učesnicima i oni su dužni da popune koliko su u proseku mesečno, nedeljno, dnenvo... jeli ovoga ili onoga i svi znamo koliko su te ankete neprecizne i veoma je teško doneti bilo kakve zaključke iz njih. Autor Kineske studije je za ambiciju imao da stvori sveti gral, studiju svih studija, i mnogi su je upravo doživeli kao takvu, studiju koju citiraju čitavu svoju karijeru i bez obzira što druge, eksperimentalne studije, pokazuju suprotno, ti podaci se ignoriši i tako nečemu nema mesta u nauci, tako nešto je svojstveno religiji. Na stranici 147 ove studije (mog primerka), stoji grafik iz 1925. godine na kom su istaknute vrednosti prosečnog unosa ugljenih hidrata, masti i stope smrtnosti od dijabtesa. Više ugljenih hidrata, manje dijabetesa... Šta ćemo sa svim drugim faktorima koju utiču na dijabtes, poput porekla tih ugljenih hidrata; da li je u pitanju rafinisani šećer, ili pirinač iz sušija? i koliko su relevatni i pouzdani podaci iz 1925. godine? Danas je jasno da je dodavanje ugljenih hidrata dijabetečarima znači dodavanje ulja na vatru. Zlatni standard u nauci za utvrđivanje korelacija i kozacije je eksperiment, ali neke eksperimente prosto nije etički izvesti (bilo koji eksperiment koji će nauditi učesnicima), ne možeš nekom prosto dati nešto za šta sumnjaš da će izazvati bolest i posmatrati da li će se ta bolest razviti. Ono što možeš eksperimentom da utvrdiš jeste da li će simptomi te bolesti nestati. Stoga, za uzroke nekih bolesti i dalje moramo da se oslanjamo na epidemiološke studije i meta analize, ali trebalo bi ih uzimati sa rezervom, posebno kada su bile tako ambiciozne i očigledno pune predrasuda koje su naginjale ka vegetarijanstvu i veganstvu. Apsurdno je porediti unos proteina u ruralnoj, siromašnoj Kini, čija se ishrana zasniva na pirinču i šupljim kostima, i ruralnom, neobrazovanom SAD-u., čija se ishrana bazira na brzoj hrani, i zaključiti da je meso uzročnik tumora. Ne govorim da je Kineska studija nešto loše, već da bi je trebalo uzeti sa rezervom i da bi trebalo uključiti kritički um kada se čitaju takve studije i da bi trebalo pokušati pronaći eventualne propuste kako ne bismo prerano donosili zaključke i kako ne bismo postali mesaja jedne studije koja je studija svih studija. Preopuručujem da pročitate serijal "Studying Studies" u kom dr Piter Attia, objašnjava na koji način bi trebalo posmatrati studije peterattiamd.com/ns001/ peterattiamd.com/ns002/ peterattiamd.com/ns003/ peterattiamd.com/ns004/ peterattiamd.com/ns005/
@@zagolaj Hvala na opširnom odgovoru, Oni koji su na biljnoj ishrani stalno se pozivaju na ovu studiju i na sutudiju 7 zemalja koja je takođe nameštena bila.
Studija 7 zemalja je klasičan primer "Cherry picking" gde si odabrao podatke koje će podržati tvoju hipotezu, a ignorisao sve druge koji bi tvoju hipotezu dokazali netačnom.
ja sam na keto ishrani mesec dana , svi kazu da jedem puno zelenih lisnatih povrca , medjutim meni to ne prija , ja jedem uz proteine i masti paradajz , avokado, ponekad beli ili crveni luk i bobicasto voce , dali je to ok i dali je problem ako ponekad unesem i preko 20 g uh posto po ovoj vrucini pojedem svaki dan 100 g borovnice ?
Ne morate jesti zeleno lisnato povrća ako vam ne prija. Vitamini i minerali se ne nalaze samo u povrću već i u mastima životnijskog porekla i u unutrašnjim organima, poput jetre. Što se ugljenih hidrata tiče, različiti ljudi različito reaguju na njih. Neki mogu biti u ketozi i sa 50g ugljenih hidrata, nekima je teško i na 20. Da biste znali tačan odgovor na ovo pitanje morate meriti ketozu.
Malo vi je povišen šećer-Vi ste u predijabetnom stanju, bili ste insulin rezistentni, a toga niste bili svesni, tj jeli ste "normalno" i specijaliteti brašna su bili redovni produkti koje jedete svakodnevno!! Ili ste 0 krvna grupa, ili A..Verovatno je, ako ste maldi da ste stradali od Sindroma policističnih jajnika, a sko ste zrelija osoba UZIMATE KAO HRANU MELČNE PRPIZVODE IZ KRAVPJEG MLEKA! Ja se kladim da je tako!? Pozdrav iz Makedonije!!
